Одрастање не мора бити досадно: Урош Петровић о загонеткама, машти и кризи читања код деце

Деца данас читају све мање, а писац Урош Петровић сматра да је кључ решења у буђењу радозналости и маште које школа често потисне. Гостујући у емисији „Око", писац објашњава како прави приступ, бајке и загонетке могу вратити најмлађе књизи.

Иако деца данас читају све мање, дечји писац Урош Петровић нуди другачију перспективу на овај друштвени проблем. Оспорава широко распрострањено уверење да данашње генерације имају прекратак распон пажње.

„Ако је нешто занимљиво, деца ће задржати фокус онолико дуго колико је потребно", истиче Петровић.

Сматра да проблем не лежи у деци, већ у чињеници да процес одрастања, па и сам школски систем, често потискују детињу машту и радозналост.

Према његовим речима, децу не треба потцењивати поједностављивањем садржаја. Напротив, дечје интелектуалне способности су знатно веће него што им се обично приписује, а радознало дете увек ће стићи даље од оног које је само паметно.

Технологија не мора нужно бити сметња, додаје писац, већ се може искористити као алат за повезивање деце и подстицање интелектуалног развоја.

Загонетке као пут до разумевања

Аутор више од 30 књига, које су продате у пола милиона примерака, Урош Петровић је развио јединствен приступ писању који од читаоца прави саучесника. Његове књиге обилују загонеткама и менталним изазовима, што се показало као изузетно ефикасан начин за одржавање пажње.

Говорећи о свом стваралачком процесу, Петровић је открио да пише онда када осети унутрашњу потребу, без претерано стратешког планирања, и често уноси нестандардне елементе у своја дела.

Писац је донео и своју књигу Бајке, користећи је као пример важности овог жанра.

Петровић посебно наглашава важност улоге родитеља у раном развоју читалачких навика код најмлађих. Он саветује мајкама и очевима да редовно читају својој деци, чак и када малишани не разумеју у потпуности сваку реч или комплексност радње.

Како је објаснио само слушање језика и заједничко време проведено уз бајке постављају темеље за развој емоционалне интелигенције, логичког размишљања и неопходне емпатије.

Чак и тешке теме могу заокупити дечју пажњу уколико им се приступи на занимљив и пажљиво осмишљен начин. Борба за повратак књиге у дечје руке очигледно захтева заједнички труд аутора и родитеља, а очување маште биће кључно за правилан развој и одрастање нових генерација, наглашава Урош Петровић.