Јесмо ли пред празнике више на мети лопова

Од претпразничне гужве и јурњаве многима „падне мрак на очи“. То што слабије виде, не значи да су и њихове торбе мање видљиве. Они који желе да дођу до њих врло добро знају како да искористе гужву.

„Самим тим стварају се услови који одговарају џепарошима, али не само у јавном градском превозу, него и на улицама, у подземним пролазима и пешачким прелазима, свуда где се ствара велика гужва, то погодује извршењу ових кривичних дела“, каже Александар Митровић, шеф одсека за сузбијање џепних крађа Полицијске управе за град Београд.

Зато док се тискате у градском превозу имајте ово на уму. Јер, како кажу у ГСП-у, телефон диспечерског центра чешће звони пред крај године.

„Најчешће путници позову диспечерски центар на број 366-40-40, који ради 24 сата. Уколико диспечери имају информацију да је нешто пронађено, под условом да се нагласи линија на којој се то догодило, отприлике време и правац у којем се возило кретало, возач најчешће оставља или у матичном погону или у терминусу и информише корисника где може да пронађе изгубљену ствар“, објашњава Јована Пауновић, пи-ар Градског саобраћајног предузећа „Београд“.

Дешава се и да грађани не трагају за оним без чега су остали, мислећи унапред да је потрага узалудна. Међутим, у Мупу апелују на све оштећене да обавезно пријаве, јер нису необичне на пример, ситуације да се пронађе новчаник с новцем, без личних докумената.

„Често се дешава да ми ухватимо лопова који је извршио кривично дело, а да при томе тај предмет који је он узео не може да нас повеже са оштећеним. Уколико оштећени не пријави то кривично дело, ми нећемо знати ко је оштећени и нећемо моћи да му вратимо тај предмет“, истиче Митровић.

Празнична атмосфера осети се понајвише у продавницама. Рафови су пуни, гужве веће, а више је и оних који умеју да искористе ту гужву. Само на територији Београда, према подацима Мупа, у децембру, број крађа у продајним објектима се увећао и за готово педесет одсто. Ни обезбеђење ни камере нису довољно јаки да се изборе са методама лопова.

„Скидају зујалице, то је један вид наше заштите робе. Убаце у своје јакне, торбе и изађу из радње. Могу на пример да пребаце производ који је скупљи у онај који је јефтинији, у кутију, па на тај начин нам отуђе робу. Може да се деси да бар кодове скину са производа и тако исто изађу из радње“, објашњава Данка Петровић, пословођа у ДМ дрогерији.

Неретко се дешава да и саме муштерије управо у продавници остану без новчаника. Већина се у том случају прво обрати банци, не би ли спречила злоупотребу картице.

„Kартица се привремено блокира, оставља се неко време кориснику да провери да ли је негде затурио и да ли ће је пронаћи, и након што се он поново јави и каже да је пронашао картицу, она му се деблокира. Уколико стварно корисник трајно изгуби картицу долази у експозиртуру да попуни образац за издавање нове картице“, напомиње Владимир Дорник, руководилац дигиталних канала у ОТП банци.

Добра вест је да је више оних који успеју да се сете где су картицу заборавили. Ипак, они којима је украдена, треба да знају на који начин и колико могу бити оштећени уколико картицу одмах не блокирају.

„Највећи број трансакција које неко може да направи је четири без пина код виза и мастер картица. Kод 'визе' максимални износ за бесконтактно плаћање је 4.000, а код 'мастер' 3.000 динара“, истиче Дорник.

У пракси се готово никада не скине маскималан износ, али ако томе додате да сте остали и без других докумената рачуница каже да сте на још већем губитку.

Децембар је свакако месец када нарочито треба да будете опрезни, јер се у претпразничним данима чешће дешавају крађе и џепарења. То не значи да треба да будете параноични, али није на одмет да торбу и новчаник мало чвршће стиснете. Осим тога избегавајте да слушалицама запушите уши, а пин од банке никако не носите са собом. Ово су само неки од савета који вас могу сачувати од тога да се не нађете на мети лопова.