Љубазност не кошта ништа, а много значи

Да је Ведран заиста ведрог духа уверили смо се још 2013. године, када је проглашен за најљубазнијег домаћина и радника обезбеђења у општини Звездара. Данас га питамо да ли се променио и шта му је донела љубазност на радном месту.

„Љубазност ми је донела 2014. године то да сам упознао љубав свог живота и ево, и дан-данас смо заједно, и то ми је донело тако лепе тренутке“, признаје Ведран Шушак.

Да ли је ово усамљен пример и да ли смо се несвесно одрекли нечега што не кошта ништа, а значи много и нама и свима око нас – осмеха и лепе речи.

Ученици којима је будуће занимање везано за услужне делатности имају специјализоване предмете о пословној комуникацији, а у Трговачкој школи имају и кабинет где се љубазност практично вежба.

„Наши ученици изучавају и пословну комуникацију и вештине комуницирања. Онда имају технику продаје услуге купцима, психологију потрошача, и сва та стечена знања они примењују у пракси путем реализације практичне наставе“, објашњава Мелита Тончев, професорка у Трговачкој школи.

И будући физиотерапеути, васпитачи, медицинске и педијатриске сестре кажу да је осмех основа људског контакта.

„Уче кодекс облачења и понашања на клиникама. Такође, да буду љубазни, културни, да се лепо опходе према пацијентима, да их разумеју. То утиче позитивно на пацијенте“, наглашава Тања Веселиновић из Медицинске школе „Београд“.

Показало се да пацијентима много значи кад их доктор гледа у очи, пажљиво слуша.

„Самим тим када се појави неко и уђе у просторију насмејан и расположен, ведар, пацијентима је одмах много лакше, него кад дођеш супротног расположења. Значи, све своје проблеме учимо их да оставе испред врата. Када уђу, понашају се као да су ту само због пацијената, јер то је оно што ми и треба да радимо“, наводи Милош Милошевић, професор практичне наставе у Медицинској школи.

Љубазност се носи и од куће. Међутим, у данашње време неповерења и љубазност се ставља под лупу.

„Губимо доста када нисмо љубазни на квалитету живота. Значи, негде нам пада мотивација да ће други имати утеху или топлу реч за нас. Губимо поверење да су други заинтересовани за наше проблеме. Повлачимо се. Престајемо и да очекујемо. Љубазност чак и када се догоди људима, не умеју да је препознају“, напомиње психолог професор др Кристина Брајовић Цар.

У ствари, много губимо кад нисмо љубазни, кажу психолози. Сваки наш гест љубазности лучи хормон среће, мање смо депресивни, јачамо имунитет, некоме ћемо тиме улепшати дан, а себи продужити живот.