Вампири, српски „бренд“ из Медвеђе

Документ о ексхумацији Visum et repertum (Виђено и откривено), чува се у Бечкој архиви. До копије овог и више списа из 18. века, о драматичним догађајима на тадашњој турско-аустријској граници, у Медвеђи, професор историје Иван Нешић дошао је захваљујући контактима са научницима који се баве том мистериозном темом.

„Становништво се жалило аустријским властима да је дошло до вампирске епидемије. Аустријанци, који се плаше куге шаљу свог епидемиолога, где он у свом извештају користи реч вампир за стање које је видео код тела за која су ископана из земље“, објашњава историчар Иван Нешић.

Од 19 жртава, код 13 је утврђено да се налазе, у како пише, вампирском стању. Аустријанци су дозволили да се тела прободу, спале и њихов пепео развеје по Морави.

У документима је наведено да је сличних епидемија било и у оближњем Кукљину, Крагујевцу и Кисељеву на Дунаву.

„Интересантно је да је Србија у 18. веку била исходиште тог вампирског мита који је преко ових докумената отишао у Западну Европу“, истиче Нешић.

Оштре, дуге очњаке и имиџ грофа Дракуле креирао је Холивуд. У српској традицији вампир је биће које подсећа на мешину. Жртве не уједа, већ дави.

Иако савремена медицина претпоставља да су се иза вампирских, криле епидемије антракса, сујеверје је опстало, посебно код погребних обичаја.

„А то значи да се узима један црвени канап и у виду крста се стави на његове, преко мртвога тела, а онда дође човек специјално задужен да изврши обрезивање. Обично узима се једно шило и са тим шилом се прободе пета. То значи да га зареже да не би постао вампир“, наводи Момир Брадић, житељ и хроничар Медвеђе.

Опстали су и топоними, попут брда Вампирлија где су како се верује сахрањиване жртве мистериозне пошасти.

„Вампири данас могу да се нађу само у уметничким приказима, рецимо у књигама. Имамо у савремено време два изузетно важна и веома добра књижевна дела. Једно је Кал југа, Младена Милосављевића, који се бави и тим историјским периодом и бави се проблемом вампира и имамо Клетву Каинову, Александра Тешића, који на сјајан начин описује и случај из Кисељева и случај из Медвеђе“, каже историчар Иван Нешић.

Вампири су постали и део фолклора Трстеничког краја, који се, сматра Нешић могу искористити и у туристичке сврхе.