Откопана изгубљена прошлост Лондона

Сваки дан хиљаде становника Лондона не знајући је корачало изнад гробова својих предака, сахрањених тек неколико метара испод асфалта улице Ливерпул. Сада су костури и гробнице први пут откривени због радова на огромном „Кросрејл“ (Crossrail) пројекту.

Тела пацијената злогласне менталне институције Бетлем, која породице никада нису преузеле, завршавала су на оближњем гробљу, а заједно су сахрањивани у 16. веку и богати и сиромашни, стари и млади, жртве куге и рата из свих делова Лондона.

Суморну слику додатно оптерећује чињеница да су жртве често пребијане, изгладњиване и мучене.

Осим костурова, у огромном археолошком налазишту пронађен је и антички накит, делови брода, средњевековне клизаљке, златни накит, римски пут и неки од најневероватнијих предмета којима је место у музејима.

Нова линија метроа дуга 118 километара је највећи грађевински пројекат у Британији, а њеним копањем откривено је и највеће археолошко налазиште у Лондону у протеклих неколико деценија.

„Сви који живе у улици Ливерпул годинама нису ни помишљали да шетају преко једног од најгушће 'насељених' гробаља у Лондону“, рекао је Ник Елсден, археолог из Музеја Лондона који надгледа ископавања која трају упоредо са изградњом „Кросрејл“ пројекта.

Лондонска 2.000 година стара историја иде дубоко - пет до шест метара у земљу колика је удаљеност између данашњег нивоа улице и римског пута, а „Кросрејл“ је археолозима пружио прилику да копају кроз векове до праисторијских времена.

Ретка прилика 

Елсден истиче да је ово изузетно ретка прилика.

„Ово је велики пут изван једне од најужурбанијих линија, а ретко добијате прилику да ту копате“, објашњава археолог.

Линија вредна 23 милијарде долара требало би да буде отворена 2018. и повезиваће источни и западни крај Лондона, а централни део дуг 21 километар ићи ће испод земље, што значи да се копало кроз најстарије и најнасељеније делове града.

Осим копања тунела који напредује у просеку 100 метара недељно и који ће бити завршен идуће године, више од 100 археолога радило је на 40 локалитета у последње четири године.

Пронашли су свашта, од костију ирваса, бизона и мамута чији су скелети стари и 68.000 година до остатака куће из доба Тјудорових, средњевековних клизаљки, 800 година старог комада дрвета и основа бродоградилишта из 18. века.

Почетком ове године, пронашли су скелете жртава куге, „црне смрти“ која је однела половину лондонске популације 1348. године.

Најновије откриће су комади кремена из 9.000 година старе радионице за производњу алатки у близини Темзе, данас у југоисточном Лондону. То је доказ да су област насељавали номади још од последњег Леденог доба.

У улици Ливерпул недавно је пронађен 17-вековни венецијански златни новчић са омчом што значи да се вероватно носио као украс који је неки богаташ изгубио.

Важна транзитна тачка у добар Римљана 

Елсден и његов тим нарочито су одушевљени остацима римског пута посутог потковицама старим 2.000 година направљеним од метала и причвршћиваним за копита кожним тракама.

Толико их је пронађено да стручњаци верују да је ово била прометна транзитна област, а да су коњи доносили производе са села становицима тадашњег Лондиниуна.

Што се гробља у околини менталне установе Бетлем тиче, Џеј Карвер, главни археолог на Кросрејлу, каже да пројекат подразумева откопавање остатака око 4.000 људи, а радници ће се према њима односити са поштовањем што није била пракса у прошлости.

Недавно откривени римски пут сачињен је од набијене земље, иловаче, дрвета и, изненађујуће, људских костију које је река донела са оближњег гробља.

Вековима касније, надгробни споменици са гробља коришћени су у изградњи зграда, а тло је било прекривено комадима костију, као и остацима из локалних занатских радњи који су у 17. веку пребацивани преко зида гробља.

Недавно откривени људски остаци биће проучени како би се сазнало шта нешто више од тадашњим болестима и исхрани а потом ће бити сахрањени на другом месту.

Већина ће бити укопана анонимно, али се Карвер нада да ће неки бити и идентификоваи пошто је гробље било познато по томе да су тамо сахрањени и неки истакнути људи попут Робина Локира, члана 17-вековног политичког покрета Левелерс.

Локир је стрељан пошто је водио оружану побуну 1649. године.

„Ако пронађете некога ко је погубљен мускетом, то ће оставити поприличну штету. Било би узбудљиво ако би некога могли на тај начин да идентификујемо“, закључује Карвер.