У египатском хаосу похаране гробнице фараона

Неколико стотина метара од пирамида у Дахсуру, браонкаста пешчана земља препуна је рупа. Ископано је на десетине отвора, неки дубине и до седам метара. Пљачкаши гробнице су очито имали пуне руке посла.

На том локалитету се налазе најстарије гробнице у Египту, од којих су неке препуне блага из доба фараона. Археолози су тек делимично мапирали, али никад нису извадили садржај ризница.

Од фараона, преко Римљана и Грка, до Копта и Фатимида, у Египту се виде трагови многих цивилизација, а велика блага још нису пронађена и осигурана. Земља у долини Нила одувек је имала проблема са пљачкашима древних предмета, а од револуције 2011. године ситуација је све гора, каже Абдел Халим Нур ел Дин, професор археологије и шеф Врховног савета антиквитета.

„Полако губимо своје културно наслеђе, део по део“, истиче професор.

Банде пљачкају кад хоће

У јануару 2011. године, светски познати Музеј у Каиру је опљачкан, а демонстранти су уништили непроцењива блага и предмете. Али далеко од престонице важни артефакти такође нестају захваљујући слабо обезбеђеним локалитетима.

Након побуне и пада дугогодишњег режима, расформиран је безбедносни апарат, а обезбеђивање историјских налазишта је запостављено. Чак и сада, две и по године касније, полиција је једва успевала да обезбеди градске улице, а тренутно има пуне руке посла са протестима.

Војска је поставила два оклопна возила код пирамида у Дахсуру како би одвратила пљачкаше. Нажалост, такви покушају су без успеха. „Желели смо да их зауставимо, али су на нас запуцали из аутоматског оружја а ми само пиштоље имамо. Скочили смо у заклон, а они су наставили са 'послом'“, објашњава један од чувара.

Банде пљачкаша постају све смелије. Код пирамида у Сакари су са оружјем упали у државно складиште и однели све из њега. У објекту су се налазиле мале статуе. Чак спроводе и илегална копања у туристичким центрима, попут Асуана и Луксора, а стручњаци наводе да су у питању изузетно организовано банде које долазе са тешком механизацијом.

„Пљачке антиквитета су веома профитабилан посао. Један од приоритета власти мора да буде обезбеђивање локалитета и спречавање илегалног ископавања. За презервацију и рестаурацију древних вредности и овако нема новца“, објашњава професор Нур ел Дин.

Опљачани предмети заувек настају

Најстрашније је то што најновије пљачке нису највећи проблем Врховног савета антиквитета.
Осама Мустафа Елнахас води одељење Врховног савета антиквитета задужено за враћање украдених предмета. Веома је обавештен о сталним пљачкама, а, како каже, оне су од револуције постале свакодневне.

Ипак, Врховни савета антиквитета не зна тачне размере пљачкања. Дебора Лер, шеф чикашког института „Полсон“, предложила је америчким властима да подрже обезбеђивање археолошких налазишта тако што ће египатским властима давати сателитске снимке локалитета. Али такви планови још нису прошли бирократски апарат у земљи у долини Нила.

Што се тиче већ украдених предмета, они су највероватније заувек изгубљени. Већина артефаката ће завршити у иностранству где власти у Каиру не могу да допру до њих и биће продате колекционарима преко међународних аукцијских кућа.

„Ако желимо да повратимо предмет који се појави на аукцијама морамо да докажемо да је у нашим извештајима он заведен као украден. Прецизан инвентар украдених реликвија је нешто што власти вероватно неће скоро моћи да спроведу, посебно ако се има у виду брзина којом пљашкашке банде изводе своје операције“, закључује Елнахас.