Eksplozija profita u Samsungu zbog potražnje za čipovima – 58,4 milijarde dolara za samo tri meseca

Južnokorejski elektronski div u drugom tromesečju zabeležio rast operativnog profita od čak 18 puta u odnosu na isti period prošle godine zbog rastuće potražnje za čipovima, do koje je došlo zbog brze ekspanzije ulaganja u veštačku inteligenciju.

Kompanija "Samsung elektroniks", važan član južnokorejskog privrednog konglomerata "Samsung", u drugom tromesečju ove godine zabeležila je rast operativnog profita od čak 1.810 posto (18,1 puta) u odnosu na isti period u 2025. godini, javljaju istočnoazijski mediji.

Profit je i u odnosu na prethodno tromesečje (januar-mart ove godine) skočio velikih 56 posto, a to nečuveno bogaćenje posledica je nezasite potražnje u svetu, pre svega na Zapadu, za kvalitetnim memorijskim čipovima koje ona pravi.

U periodu april-jun ove godine, dakle, "Samsung elektroniks" je zgrnuo operativni profit u od čak 58,4 milijardi dolara, što je suma koja je veća od bruto društvenog proizvoda puno država.

Prihod te kompanije duplo je premašio inače optimistična očekivanja 25 brokerskih kuća u Republici Koreji. No, uprkos tome, vrednost deonica "Samsung elektroniksa" u danu kada je saopštio pomenute fantastične rezultate pala je čak 6,9 posto, jer je u Seulu u toku izduvavanje berzanskog mehura, koji se naduvao zbog preteranih očekivanja vezanih za veštačku inteligenciju i onda prsnuo.

Državni poduhvat od najveće važnosti

Mada snovi o neopisivoj blagodeti koje u formi velikog tehnološkog iskoraka i divovskih prihoda može doneti veštačka inteligencija verovatno preterani, naročito oni koji se sanjaju na Volstritu, istina je da fabrike čipova u Južnoj Koreji rade punom parom u tri smene.

Da bi se zadovoljila realna potražnja za južnokorejskim čipovima koju generišu možda nerealni snovi o planinama novca koje će doneti primena veštačke inteligencija, odnosno, data centri sa hiljadama procesorskih jedinica, vlada u Seulu je formulisala plan o smelom zajedničkom ulaganju države i proizvođača poluprovodnika "Samsung elektroniksa" i "SK Hajniksa" u izgradnju čak četiri nova postrojenja za izradu čipova.

Inače, "Samsung elektroniks" i "SK Hajniks" su dva od tri najveća svetska proizvođača koji prave visokopropusne memorijske čipove (HBM čipove). Njihove mušterije su IT kompanije poput "Envidije", "AMD-a" i "Gugla", ali i proizvođači automobila poput kineskog "BYD-a" ili američke "Tesle".

Taj vrlo ambiciozni plan države i privatnog sektora podrazumeva investicije ukupnog iznosa od čak 800 triliona vona (oko 526 milijardi američkih dolara). Vlada će, najavio je predsednik Li Dže Mjun, doprineti kroz ulaganje u obnovljive izvore energije iz kojih će se napajati ta postrojenja i kroz poreske olakšice i subvencije.

Plan je od suštinske važnosti jer treba da Južnoj Koreji obezbedi vodeće mesto u tekućoj međunarodnoj borbi za razvoj VI, doprinese očuvanju kompetitivnosti njene moćne industrije poluprovodnika, te osigura kontinuirani priliv velikih prohoda za pomenute dve kompanije i, kroz poreze, za državu.

Anksioznost uprkos odličnim rezultatima

Pojedini biznismeni i ekonomisti u Republici Koreji, međutim, u svojim komentarima čine se blago skeptičnim. Po njima treba sačekati saopštenja američkih kompanija koje rade na razvoju VI, poput "Open AI", "Majkrosofta" i drugih, u vezi njihove zarade u drugom tromesečju ove godine, da bi se videlo kako će nadalje teći potražnja za čipovima i da li će pomenuti plan morati da bude revidiran nadole.

Jer, najveća zamerka mnogih analitičara u vezi skokovitog rasta akcija na berzama u SAD, Japanu i Republici Koreji je da se oni baziraju na preteranim očekivanjima i ulaganjima u vezi veštačke inteligencije.

Po tim stručnjacima, osnovni razlog zašto se ta očekivanja mogu smatrati nerealno visokim je to što su kompanije koje se bave veštačkom inteligencijom dosta precenjene.

Naime, one traže desetine milijardi dolara investicija za izgradnju data centara i energetskih postrojenja potrebnih za njihovo napajanje, dok je njihova sposobnost da zarade, odnosno, naprave novac prodajom čet botova i usluga skladištenja podataka zapravo višestruko manja nego što mnogi veruju. One zato nisu vredne tako krupnih investicija i od njih se ne može očekivati da svojim deoničarima donesu basnoslovni profit.

Kada svest o tome sazri, mehur investicija u VI kompanije će pući, kao i entuzijazam kupaca akcija, te će doći do velike korekcije nadole, smatraju oni.

Pokreti na korejskoj berzi, gde je prosečna vrednost akcija sa preko 9.000 vona u protekle dve nedelje pala na manje od 7.500, te došlo do klizanje akcija "Samsung elektroniksa" i "SK Hajniksa" nadole uprkos sjajnim poslovnim rezultatima, čini se, ukazuju da je ta skepsa u vezi VI i berzanskog mehura opravdana.