Нова трка за свемир – где је место Србије између Европе, Америке и Русије

На првом Међународном самиту о свемиру у Паризу окупљено је готово 120 делегација, а једно од централних питања јесте може ли Европа да изгради капацитете који ће јој омогућити да делује самосталније у области свемирских технологија.

На самиту учествује и председник Србије Александар Вучић, који ће говорити на пленарној сесији „Свемир будућности за свет који се брзо мења“. Србија је овог лета приступила Артемис споразумима, а питање је какве могућности тај корак отвара за домаћу науку и технологију.

Јован Алексић из Астрономске опсерваторије у Београду каже за РТС да свемир не би требало посматрати као простор који припада појединим државама.

„Моје лично мишљење је да свемир припада свима, целом човечанству, и да ту не треба да буде неких подела: да ли су Руси, Американци, Срби, ови-они. Свемир припада целом човечанству“, истиче Алексић.

Због тога, додаје, посебан значај имају међународни споразуми, иницијативе и заједнички пројекти.

„Само заједничким улагањем, заједничким активностима, можемо да постигнемо свој пун циљ у истраживању свемира“, наглашава Алексић.

Од Сунца и астероида до галаксија

Објашњавајући шта све обухвата истраживање свемира, Алексић наводи да се астрономи баве широким спектром области – од Сунца и планета Сунчевог система до најудаљенијих галаксија и космологије.

Посебна пажња посвећује се и астероидима, нарочито онима који би потенцијално могли да представљају опасност за Земљу.

„Ми као астрономи проучавамо свашта, почевши од Сунца, које нам је најближе, па онда планете Сунчевог система, астероиде, нарочито потенцијално опасне за Земљу, па даље идемо до других звезда, па даље проучавамо галаксије, па даље проучавамо космологију, и на крају свемир као целину“, објашњава Алексић.

У непосредном простору око Земље данас се налазе бројни сателити, научне станице и други уређаји. Управо њихов све већи број отвара питања која нису постојала на почетку свемирске ере.

Све већа гужва изнад Земље и проблем свемирског отпада

Алексић указује да је у простору око Земље све већа гужва и пореди развој правила у свемиру са настанком саобраћајних прописа.

„Када се некада појавио први аутомобил, нису постојала саобраћајна правила, а данас знамо да то мора да се регулише због гужве. Е, управо исто се дешава и у свемиру“, каже Алексић.

Када су лансирани први сателити, додаје, питања попут тога чију територију прелећу нису била у првом плану. Са повећањем броја сателита и других објеката, развијало се и свемирско право.

Данас се, међутим, појављује и додатни изазов – свемирски отпад.

„Сваки од тих уређаја, кад застари, кад се поквари, он остаје тамо. Тако да су то нови проблеми који се појављују и које оваквим стварима треба решавати“, истиче Алексић.

Колаковић: Свемир је и простор дипломатије

Александра Колаковић из Института за политичке студије оцењује да самит у Паризу треба посматрати и у контексту дугогодишњег залагања француског председника Емануела Макрона за европску стратешку аутономију.

Према њеним речима, реч је о настојању да Европа остане значајан глобални актер и у областима које ће у великој мери одређивати будућност.

„Ми већ сада видимо да је свемир управо та тачка око које се највише разговара, иако смо свесни да се неки ратови и неки важни договори, преговори дипломатски, воде на разним странама ове планете. Ипак је свемир једно ново поље“, наводи Колаковићева.

Подсећа да свемирска трка није нова појава и да је још током Хладног рата представљала једно од главних поља надметања суперсила. Истовремено је, наглашава, свемир био и простор њихове комуникације.

„Простор космоса и свемира је и дипломатски простор и простор онога што би се назвала научна дипломатија, а са друге стране и простор који је данас све више такозвана технолошка или нова индустријска револуција, простор за технолошку дипломатију“, истиче Колаковићева.

Уз науку и истраживање, кључни појмови постали су економија и безбедност, због чега на самиту учествују представници политике, науке и привреде.

Француска жели лидерску улогу, Европа већу аутономију

Колаковићева оцењује да самит истовремено позиционира Француску као једног од лидера у тој области и служи јачању европских капацитета.

„Овде имате, на овом самиту, сусрет различитих актера. Дакле, имате сусрет и политичких актера, економских актера, људи који су у науци, који су управо из света астрономије, из света истраживања космоса, али и из света економије“, наводи Колаковићева.

Управо спајање тих области, додаје, представља једну од кључних компоненти скупа у Паризу.

За Србију је, према њеној оцени, посебно значајно то што је последњих месеци развијала комуникацију и сарадњу на више страна – од Артемис споразума до сарадње са Русијом и европског нивоа.

Где Србија може да пронађе своје место

Колаковићева сматра да самит има додатни значај за Србију због њеног стратешког опредељења за чланство у Европској унији.

Када је реч о дубљем укључивању у европске свемирске пројекте, указује да је један од важних предуслова развој домаће инфраструктуре.

„Мислим да у том контексту треба то посматрати, да је Србији потребна инфраструктура и да је потребан један корак са свим оним што јесте битно за нове генерације, јер данашње генерације су генерације одрасле у дигиталном окружењу“, каже Колаковићева.

За Србију би, према њеној оцени, укључивање у област свемирских технологија требало посматрати као део ширег процеса развоја капацитета неопходних генерацијама које ће радити у новом технолошком окружењу.

Алексић: Неће нам неко поклонити сателит, корист је у знању и подацима

Говорећи о конкретним користима од приступања Артемис споразумима, Алексић наглашава да не треба очекивати да ће Србија самим потписивањем добити сателит или неку другу свемирску технологију.

„Оно што је, по мом мишљењу, најважније је приступ свеобухватном ланцу научних и технолошких ресурса, размена знања, могућност усавршавања, приступ подацима. Е, то су ствари од којих Србија може да има конкретне користи“, истиче Алексић.

Србија је, додаје, већ укључена у поједине научне пројекте који јој омогућавају приступ подацима, а управо су подаци један од највреднијих ресурса савременог доба.

„Трансфер знања, могућност усавршавања наших научника у иностранству – треба да будемо укључени у заједничке сарадње“, поручује Алексић.

Истиче и да у Србији већ постоји основа за даљи развој у овој области.

„Астрономска опсерваторија у Београду, на којој сам ја запослен, има једну стручну истраживачку јединицу за развој космичких технологија. Тако да имамо основу за то“, закључује Алексић.