Čakarova za RTS: Evropa se priprema za dugoročno strateško nadmetanje, NATO već ulazi u eru "novog hladnog rata"

Diplomatske inicijative koje su poslednjih nedelja pokrenute povodom rata u Ukrajini, uključujući razmenu poruka između Moskve i Kijeva i posredničke kanale komunikacije, ne treba posmatrati kao početak istinskog mirovnog procesa, smatra jedna od najpoznatijih evropskih geopolitičkih analitičarki Velina Čakarova.

"Ono što sada vidimo nije istinski mirovni proces. To je pre potraga za modelom primirja sličnom onom koji smo videli tokom Korejskog rata, uz testiranje crvenih linija, formiranje savezništava i pripremu mogućih linija prekida vatre", ističe Čakarova u razgovoru za emisiju Svet.Uživo RTS-a.

Ona dodaje da bi upravo ekonomski faktor mogao da odigra presudnu ulogu u eventualnom napretku pregovora, podsećajući da je i ruski predsednik Vladimir Putin priznao da sankcije ostavljaju posledice po rusku ekonomiju.

Evropa ulazi u fazu ponovnog naoružavanja

Dok je politička pažnja Vašingtona u velikoj meri usmerena na Bliski istok, evropske prestonice sve aktivnije pokušavaju da preuzmu diplomatsku i bezbednosnu inicijativu. Prema oceni Čakarove, evropski lideri sve jasnije shvataju da se ishod rata u Ukrajini direktno odražava na budući bezbednosni poredak na kontinentu.

"Evropa sve više shvata da se ne radi samo o Ukrajini, već o budućem bezbednosnom poretku. Moja procena je da Evropa ulazi u proces ponovnog naoružavanja i da mora da preuzme mnogo veću ulogu u sopstvenoj bezbednosti", naglašava Čakarova.

Istovremeno, upozorava da bi eventualni dogovor između Sjedinjenih Država i Irana mogao da ima značajne ekonomske posledice po Evropu. Kako kaže, nastavak nestabilnosti na Bliskom istoku mogao bi da produbi inflatorne pritiske, dodatno optereti Evropsku centralnu banku i pojača negativne efekte koje je već izazvao rat u Ukrajini.

Govoreći o odnosu Moskve i Pekinga, Čakarova smatra da Rusija danas ne bi mogla da vodi rat istim intenzitetom bez kineske tehnološke, finansijske i ekonomske podrške.

"Rusija nikada ne bi pokrenula potpuni napad na Ukrajinu da se nije oslanjala na tehnološku, finansijsku i ekonomsku pomoć Kine. Danas vidimo drugu fazu te strateške koordinacije, koju opisujem kao strateško partnerstvo Rusije i Kine", navodi Čakarova.

NATO se priprema za dugoročno strateško nadmetanje

Na pitanje da li NATO ulazi u najveću transformaciju od kraja Hladnog rata, Čakarova odgovara potvrdno i ističe da se Alijansa sve više prilagođava svetu koji oblikuje sistemsko nadmetanje velikih sila.

"NATO se ne priprema samo kroz jačanje vojnih kapaciteta, već i za dugoročno strateško nadmetanje. To je verovatno jedina institucija koja je trenutno zaista spremna za novi hladni rat i ima mehanizme za ideološko, ekonomsko i tehnološko geopolitičko takmičenje", ocenjuje Čakarova.

Ipak, dodaje da je ideja o potpunoj evropskoj strateškoj autonomiji za sada više politički narativ nego realnost.

"Za izgradnju stvarne strateške autonomije potrebno je deset do petnaest godina priprema, kako u ekonomskom i tehnološkom, tako i u vojnom domenu. Pozdravljam tu ambiciju, ali moramo biti realni", ističe Čakarova.

Prema njenom mišljenju, svet već ulazi u eru "Hladnog rata 2.0", koji će se suštinski razlikovati od konfrontacije SAD i Sovjetskog Saveza. Umesto direktnog vojnog sukoba velikih sila, glavna obeležja novog perioda biće hibridno nadmetanje, tehnološka trka, upotreba ekonomske međuzavisnosti kao oružja i širenje proksi sukoba.

Političari će morati da izaberu stranu

Govoreći o poziciji Zapadnog Balkana, Čakarova upozorava da će politika strateške neodređenosti postajati sve teža za održavanje.

"Na Zapadnom Balkanu postoji težnja da se sarađuje sa svim velikim akterima, ali takva strategija ima svoju cenu. Političari će morati da izaberu stranu, jer će strateška autonomija u 21. veku biti najskuplja strategija za one koji nisu sposobni da postanu deo jedne jasne geopolitičke arhitekture", zaključuje u razgovoru za Svet. Uživo Velina Čakarova.