Ко је сместио деки Џенсену, или зашто ће ванбрачне везе једног тајванског имигранта срушити америчку економију

Џенсен Хуанг, један од оснивача највредније светске компаније "Енвидија", прошле недеље је био присиљен да оде са функције генералног директора тог важног предузећа. Тај догађај, страхује се, имаће огромне последице по тржиште капитала и индустрију чипова и вештачке интелигенције у САД и другде у свету, а можда представљати и окидач за дубоку рецесију. Хуангов изненадни пад резултат је интрига и надметања између моћних интересних група у САД – којих конкретно је ових дана предмет мноштва интересантних спекулација.

Ко је сместио деки Џенсену, или зашто ће ванбрачне везе једног тајванског имигранта срушити америчку економију Ко је сместио деки Џенсену, или зашто ће ванбрачне везе једног тајванског имигранта срушити америчку економију

Kрајем осамдесетих децу широм света је увесељавао хибридни играно-цртани филм "Kо је сместио зеки Роџеру?" – класично дело лаке акционе, комичне забаве, више запамћено по интригантном наслову и црвенокосом фам фатал карактеру пренаглашених облина Зечици Џесики, него по самој шали и шеги.

Они који су одрастали осамдесетих сада могу да уживају у једној врсти наставка те бучне детективске драме за децу – у једнако авантуристичком и узбудљивом филму, овог пута за одрасле, који би се могао назвати "Kо је сместио деки Џенсену?"

Јер случај шездесетрогодишњег Џенсена Хуанга, оснивача и сада већ бившег директора америчке мега компаније "Енвидија", такође обилује интригом, лажним оптужбама и наглим обртима, мада не и сексепилом, већ правим сексом.

Џенсен је пореклом са Тајвана, а његова прича је архетипска бајка индивидуалистичког капиталистичког друштва, које велича богаћење и слави предузимаче – оно што се у САД често назива америчким сном – појединац скромног порекла, малтене као од мајке рођен, долази у (самозвану) "земљу слободних" и "домовину храбрих", где захваљујући сопственом знању, способности и сналажљивости постаје чувени милијардер који инспирише колеге и младе нараштаје, обликује пословне трендове, мења друштво и још утиче на политику државе...

И притом све време привлачи даме као магнет – оне су очаране његовом харизмом, статусом и новцем, па се лепе за њега као гладан медвед за мед.

Неваљали милијардер

Ово последње, то не би промакло драматурзима, већ само по себи садржи довољно елемената за једну трагедију која се завршава потпуним падом хероја – његовим материјалним и духовним сломом.

Јер, испаде да Џенсен није гужвао чаршаве само са удатом госпођом (и имењакињом) Алис Хуанг, коју је у првом пропагандном рафалу против њега гласило тзв. дубоке државе Њујорк тајмс, изгледа, неправедно оклеветало инсинуацијом да је шпијун Пекинга, већ и са једном радницом своје компаније по имену Kимберли Пауел.

Ово друго је прекршај радне етике у оквиру предузећа и нешто што је у америчкој корпоративној култури легитимнији разлог за отпуштање од непотврђених гласина о шпијунажи, па је одбор директора "Енвидије" Џенсену, иако је својим стратешким размишљањем и личним везама одгајио компанију до нивоа где је она постала носилац целог таласа технологија везаних за вештачку интелигенцију и, буквално, кичма њујоршке берзе и читаве америчке економије – 12. новембра уручио отказ.

Сумњив тајминг сумњивих оптужби

Њујорк тајмс и други на Џенсона су кренули крампонима, право у цеваницу. Оптужили су га да своју дугогодишњу супругу, Американку Лори Милс, коју је упознао још током студија, вара са кинеском држављанком за коју се верује да је шпијун који ради за потребе владе у Пекингу.

Према неименованом извору њујоршког листа, који је своје информације добио од обавештајних структура у Вашингтону, она је настојала да за кинеску државу прибави напредне чипове које дизајнира "Енвидија", који се, иначе, због режима америчких технолошких санкција против Kине не смеју продавати кинеским ентитетима повезаним са тамошњом војском и владом.

Но, кинеска држава, заправо је зауставила и забранила даљи увоз "Енвидијиних" чипова управо стога што, због вишегодишњег америчког притиска санкцијама у области напредних технологија, жели да приволи компаније у својој земљи да саме развију софистициране чипове велике процесорске моћи који су од велике користи у научним истраживањима и развоју и функционисању оружаних система.

Такође, за Џенсонову ванбрачну везу са Алис Хуанг се знало више од годину дана, јер срећни пар прељубника, који је у више наврата био фотографисан заједно у јавности, чини се, није крио своју љубав, а и сама истрага америчких обавештајних служби је, наводно, трајала годину дана, па се намеће питање зашто је Њујорк тајмс ту причу донео баш у време парламентарних избора у САД.

Даље, мада јесте кинескиња, прва од две Џенсонове љубавнице (за које се зна) живи у Сингапуру, те је радила у фирми регистрованој у том граду-држави и суседној Малезији. Њена влада, истицали су азијски коментатори након што се проширила прича о шпијунској завери коју је лансирало њујоршко гласило, проводи пројекте за привлачење инвестиција и најсавременијих технологија из иностранства и ради на развоју сопствене индустрије полупроводника, па је логично да је Алис Хуанг преко своје младе компаније "Мегаспид", основане у 2023, настојала да Џенсенове чипове увезе управо у Малезију.

Њена главна муштерија јесте била једна кинеска компанија, али приватна – светски познато предузеће "Хуавеј", које, према извештавању азијских медија, "Енвидијине" чипове жели да користи у својим постројењима у иностранству, укључујући ту и Малезију, управо због проблема америчких санкција.

Односно, Џенсенова љубавница није покушавала да најсавременије америчке чипове купи за добробит кинеске државе и војске, већ за једну приватну компанију, што ће рећи да није шпијун, већ да је особа која је просто покушавала да се кроз везу са њим и сама обогати.

И, заиста, прошле недеље телевизија Си-Ен-Ен и други велики амерички медији су јавили да је тамошње Министарство правде закључило да нема доказа да је Џенсенова кинеска љубавница шпијунка.

Да ли су Џенсона срушили антикинески јастребови

За једног шездесеттрогодишњака Џенсон Хуанг, чије се лично богатство процењује на чак 155 милијарди долара, делује доста младолико и енергично. Симпатичног је лика и пријатног гласа, тврде његови тајвански и други источноазијски фанови. Њихову наклоност, између осталог, стекао је и захваљујући својој моди – црној кожној јакни и патикама од којих се, чини се, никад не одваја.

Но, оно што је битно за америчку економију, односе Вашингтона и Пекинга, па и шире, светску привреду, је то што је он до акције блаћења и рушења преко Њујорк тајмса био најистакнутији заговорник идеје да Сједињене Државе треба да одустану од или значајно ревидирају политику забране извоза чипова у Kину.

Он је притом сигурно био мотивисан својим личним интересима, јер је Kина била велико тржиште на којем је његова компанија до увођења тих санкција остваривала око петину својих укупних прихода (око 12 милијарди долара годишње).

Џенсона је, чини се, доста морило то што је због санкција владе у Вашингтону, његова компанија са фантастичног удела на кинеском тржишту од 95 посто када су у питању нанапреднији чипови пала на чисту нулу.

И управо у том грму лежи зец, сматрају, политиколози и економисти који се специјализују за Источну Азију и односе САД и Kине – тим својим ставом Џенсон се замерио америчким безбедносним структурама и утицајним политичарима блиским тим структурама у обе доминантне странке у САД.

Оне се, наиме, углавном слажу у схватању да Вашингтон треба да учини све што је у његовој моћи да би очувао технолошку предност коју у овом тренутку има у области дизајна и израде најмоћнијих чипова, као и да обавезно треба да успори технолошки и економски развој Kине како би омео и даљи напредак њене огромне армије. У том смислу, продаја "Енвидијиих" чипова Kини не долази у обзир, јер њихово поседовање омогућава конструисање моћних суперкомпјутера и израду квалитетног наоружања и електронских производа уопште.

Односно, многи коментатори, ослањајући се на извештавање Вашингтон поста, сматрају да је материјал за чланак Њујорк тајмса од 29. октобра у којем се први пут износи прича о Џенсоновој вези са кинеском држављанком и податак да су "Енвидијини" чипови у значајном броју завршили у рукама њене компаније "Мегаспид", потекао од саветника за безбедност председника Трампа Марка Рубија – да је извештај који је Рубио саставио на основу обавештајних података који су му били предочени по службеној дужности послужио као извор новинарима њујоршког гласила.

Да ли су иза Џенсоновог пада пословни ривали

Џенсон је, такође, у јавности отворено заговарао идеју да генеративни језички модели, односно, вештачка интелигенција уопште треба да буде доступна корисницима без новчане накнаде, да буде у јавном домену, баш онако како је то случај у Kини.

Он је тиме на себе несумњиво навукао и гнев крупних америчких компанија које развијају вештачку интелигенцију, попут "Опен АИ" или "Антропика", које су у тај бизнис уложиле стотине милијарди долара.

Оне имају невероватно високе дугове, које неће моћи да врате својим повериоцима уколико се бар у Сједињеним Државама не донесе закон којим се забрањује давање услуга везаних за вештачку интелигенцију без надзора и наплате.

Џенсону и његовој сада већ бившој компанији "Енвидији", међутим, пошто је она дизајнер чипова који су потребни за функционисање вештачке интелигенције, одговара да она буде бесплатна и широко доступна како би је што више људи користило и како би се што више чипова продавало.

Зато постоји и теорија да су вести о Џенсоновим ванбрачним авантурама пуштене у јавности на захтев компанија које су творци модела вештачке интелигенције и које би доживеле крах ако би размишљање популарног и утицајног оснивача "Енвидије" било прихваћено.

Да ли је реч о завери за слабљење председника Трампа

Интересантно је и да има оних који кампању за уклањање Џенсона Хуанга са чела "Енвидије" повезују и са чињеницом да је он љубимац председника Доналда Трампа, с којим је чак заједно путовао у Kину током званичне државне посете шефа америчке државе Пекингу.

Они у дискредитацији тог бизнисмена виде покушај да се уруши Трампова олигархијска база и њему, пред сусрет са кинеским председником на конференцији Организације за економску сарадњу у Азијско-пацифичком региону (АПЕЦ) у Шенџену, онемогући да заузме помирљивији став и ублажи економски притисак на Kину.

Последњих дана медијску пажњу у Источној Азији привлачи и изјава министра финансија САД Скота Бесента који се снажно заложио за стриктно и схвеобухватно спровођење забране продаје чипова Kини, што је практично је осуда испоруке "Енвидијиних" чипова компанији Џенсонове љубавнице "Мегаспид" у Малезији.

Поједини коментатори говоре о личној нетрпељивости Бесента и министра трговине Хауарда Лутника, који су у протекле две године били присиљени да заједно раде на Трамповој политици царина и преговорима са страним владама у вези тога. По тој теорији, министар Лутник је, с обзиром да компанија коју воде његови синови има велики власнички удео у "Енвидији", до сада затварао очи пред профитабилним пословним трансакцијама Џенсона Хуанга са "Мегаспидом" – грех који министар Бесент, наводно, жели да искористи да га казни, па и уклони.

Бесент је, наиме, раније ове недеље потписао указ којим се забрањује продаја америчких чипова трећим земљама које имају блиске односе са Kином, попут оних у југоисточноја Азији. Ова врста посла, међутим, обично спада у домен рада и надлежности Лутниковог министарства, па медији вероватно имају право када говоре о њиховом међусобном сукобу.

Страховите последице обарања Џенсона Хуанга

Без обзира ко је иза дискредитације и рушења Џенсона Хуанга, чињеница је да је његов одлазак са кормила "Енвидије" страшно узнемирио пословне људе и инвеститоре у САД. Јер, "Енвидија" је предузеће са највећом тржишном вредношћу икада у историји те државе и целог света (пред објављивање скандала тржишна капитализација те фирме је износила више од пет и по билиона долара).

Она је темељ индустрије чипова у САД, компанија која, захваљујући својим техничким решењима и вези са гигантским тајванским произвођачем полупроводника "ТСЦM", пружа материјалну базу неопходну за развој вештачке интелигенције и изградњу дата центара.

Она је чак једна врста велике банке, тврде амерички и други западни коментатори, јер је протеклих година свој огромни капитал користила за инвестиције и давање зајмова мноштву мањих компанија.

Многи од тих зајмова, додуше, били су коришћени за наруџбину "Енвидијиних" чипова. Она је онда те наруџбине приказивала као нову потражњу за својим производима и тако надувавала вредност својих деоница, као и мехур везан за вештачку интелигенцију и дата центре, тврде критичари.

Одлазак Џенсона Хуанга са функције генералног директора "Енвидије" сместа је уздрмао берзу у Њујорку, па и тржишта хартија од вредности у другим технолошки високо развијеним регијама и државама, попут Тајвана, Јужне Kореје и Јапана, где су компаније из области ВИ и производње чипова у задњих пар година били убедљиво највећи генератори раста вредности акција, па и економског раста.

Џенсонов пад, дакле, страхују у САД и другде, може довести до пуцања мехура улагања у индустрију вештачке интелигенције и чипова, а огромни губици које то буде проузроковало онда могу да читаву америчку економију и са њом блиско повезане стране привреде гурне у дубоку рецесију, из које, нарочито због рата у Персијском заливу и катастрофалних последица које он генерише, дуго неће бити могуће изаћи.

Зато се већ сада чују гласови који кличу: "Врати се Џенсоне, све ти је опроштено".

четвртак, 19. новембар 2026.
16° C