Tramp kroji novu diplomatiju za Balkan – čime se vodio kod nominacije Majkla Janga

Nominacija dolazi u trenutku velikih previranja u Vašingtonu, gde Bela kuća kroz čistke unutar Stejt departmenta, ukidanje agencija poput USAID-a i likvidaciju paralelnih fondova pokušava da uspostavi potpunu kontrolu nad spoljnom politikom.

Ipak, primeri sa terena pokazuju da duboko ukorenjena sistemska inercija i dalje usporava promene kursa na Balkanu, dok krajnji ishod diplomatskih odnosa zavisi od spremnosti zemalja domaćina da postave sopstvene crvene linije uoči očekivanog dolaska novih diplomata krajem leta.

O imenovanju novog ambasadora u Beogradu, procedurama u Senatu, novim kadrovskim rešenjima za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru, kao i o velikim rezovima u Vašingtonu, za emisiju "U središtu pažnje" Prvog programa Radio Beograda, govori novinar, analitičar, publicista i nekadašnji dopisnik iz Vašingtona Nebojša Malić, koji je 28 godina živeo u centru američke politike.

"Jang nije umrežen u duboku državu"

"Kako bi se neko našao na spisku predloga za diplomatska mesta od bilo kakvog značaja, mora da bude od poverenja u Beloj kući. Majkl Jang je očigledno neko u koga Tramp ima poverenja. Nije standardni kadar Stejt departmenta kakvi su nam dolazili ovih godina, nije umrežen u duboku državu", kaže Milić.

Kada je reč o predstojećoj proceduri potvrđivanja u američkom Senatu, Malić upozorava da je taj proces poslednjih godina postao izuzetno komplikovan i podložan blokadama.

"Svi ambasadori moraju da prođu savetodavnu i proceduru potvrđivanja u Senatu po američkom ustavu. Mislim da se to poslednjih godina previše proširilo, dozvoljava senatorima da to blokiraju bez potrebe", podseća Malić.

Osim za Srbiju, Bela kuća je nominovala niz ambasadora za otprilike oko 20 zemalja, a među njima su i predlozi za Bosnu i Hercegovinu i Crnu Goru. Za Sarajevo je predložen Ronald Džonson iz savezne države Masačusets, dok je Piter Mekoj iz Južne Karoline nominovan za ambasadora u Crnoj Gori.

Sa druge strane, Malić ističe da za Prištinu još uvek nije imenovan niko, uprkos obećanjima tamošnjih političara.

"Za razliku od Rusije, u Americi je ambasador politička funkcija"

Pitanje ko zapravo vodi američku spoljnu politiku i koliko Bela kuća kontroliše decenijama ukorenjenu birokratiju donelo je velike kadrovske rezove. Demokrate su se nedavno žalile na otpuštanje više od 2.000 "karijernih diplomata" u nižim ešalonima Stejt departmenta.

"Ambasador je politička funkcija u Americi, nije kao u Rusiji, nema tu neke hijerarhije. Imate ljude koji se školuju za to unutar te međunarodne službe, međutim, oni su retki. Većina ambasadora su politički nameštenici koji moraju da budu od poverenja predsedniku, zato što su bukvalno po tituli i ovlašćenjima maltene nezavisni igrači, i onda nećete da pošaljete baš bilo koga. I jasan je signal kada pošaljete tako nekog igrača duboke države, poput recimo Kristofera Hila, u Srbiju, ili kad pošaljete nekoga ko ima jako malo veze ili nikako sa dubokom državom i koji je više lojalan sadašnjoj administraciji", objašnjava Milić.

Kao ključni potez u presecanju uticaja nezavisnih birokratskih struktura, Malić izdvaja gašenje velikih fondova i ukidanje agencija preko kojih je funkcionisao sistem tzv. paralelne diplomatije, uprkos protivljenju pravosudnih organa u zemlji.

"Američki sudovi su se tome usprotivili, i Tramp i dan-danas vodi građanski rat sa demokratama preko sudova. To je sad druga priča, ali to je sve dosta neutralisano. Mislim da je zatvaranjem USAID-a u stvari prekinut taj lanac prevare i obmane u kojoj su se ugrađivali i agenti duboke države, u kojoj su kadrovi, navodno profesionalni kadrovi, mogli da uđu u to vilino kolo gde bi, oni službovali prvo u toj zemlji, onda postaju lobisti ili šefovi nevladinih organizacija. Imali ste tu paralelnu diplomatiju", kaže Malić.

Analitičar Malić kaže da pitanje kada bi novi Trampov izaslanik mogao da se pojavi u Beogradu zavisi od trenutne pauze u radu kongresmena u Vašingtonu, ali i od potrebe da se usvoje vitalni državni dokumenti na leto.