Tajm izabrao "Ličnost(i) godine" – arhitekte veštačke inteligencije nepovratno menjaju svet

Na ovogodišnjoj naslovnoj strani magazina Tajm u izboru ličnosti godine nema pojedinca, već osmoro ljudi koji sede na čeličnoj gredi visoko iznad zemlje, u reinterpretaciji čuvene fotografije "Ručak na vrhu nebodera" iz 1932. godine.

Osmoro "veličanstvenih" su Sem Altman (Open AI/ChatGPT), Džensen Huang (Nvidia), Ilon Mask (XAI), Mark Zakerberg (Meta), Lisa Su (AMD), Dario Amodei (Anthropic/Claude), Demis Hasabis (Google DeepMind) i Fej-Fej Li sa Instituta za veštačku inteligenciju Univerziteta Stanford.

Umetnik Džejson Sajler osmislio je kompoziciju koja, kako tvrdi, simbolizuje moć, rizik i transformativni potencijal tehnologije koju su ovi ljudi stvorili.

Neki od njih su rivali u poslovanju, ali zajedno predstavljaju lica revolucije veštačke inteligencije koja je 2025. učinila prelomnom – godinom u kojoj više nema povratka.

Obrazloženje očekivanog

Kako Tajm piše na početku obrazloženja svoje odluke, još od 1801. godine, američki lideri se okupljaju u Vašingtonu da prisustvuju inauguraciji novog predsednika – dan velike tradicije koja često okuplja najmoćnije ljude u zemlji.

"Na povratku Donalda Trampa u Belu kuću uočljiva su bila lica rukovodilaca američkih tehnoloških kompanija koje prednjače u svetu. Istog dana, malo poznata kineska kompanija pod imenom 'Deep Seek' objavila je novi model veštačke inteligencije koji je uznemirio tržišta i doveo do uzbune u Silicijumskoj dolini. Sledećeg dana, tehnološki titani – Altman, Lari Elison i Masajoši Son pojavili su se u Beloj kući i obećali da će uložiti 500 milijardi dolara u izgradnju data centara veštačke inteligencije širom Sjedinjenih Američkih Država, nazivajući projekat Stargate", podseća kultni američki magazin.

Tajm zaključuje da su ta dva dana najavila sve što će uslediti – globalno nadmetanje, zapanjujuće inovacije, ogroman novac i preplitanje javnih i privatnih interesa.

"Ovo je godina u kojoj je puni potencijal veštačke inteligencije doslovno progovorio – i postalo je jasno da povratka nema. Na svako pitanje, veštačka inteligencija je bila odgovor. Ubrzala je medicinska istraživanja, rast produktivnosti i ostvarivanje onoga što je do juče izgledalo kao naučna fantastika. Teško da je nešto moglo da se pročita ili odgleda, a da nije u vezi sa vestima o daljem napretku tehnologije i ljudima koji je razvijaju", objašnjavaju svoju odluku u Tajmu.

Konstrukt i destrukcija

Priče o veštačkoj inteligenciji stvorile su i beskrajne rasprave o tome koliko će ona biti destruktivna i promenljiva za živote ljudi. Nema poslovnog lidera koji nije govorio o budućnosti bez pominjanja tehnološkog zaokreta, niti roditelja ili nastavnika koji može da ignoriše kako njihovo dete ili učenik koriste alate VI.

Samo tokom prethodnih nedelja je objavljeno da veštačka inteligencija može da omogući komunikaciju sa kitovima, reši nerešen 30-godišnji matematički problem ili nadmaši tradicionalne modele za prognozu uragana.

Sistemi napreduju strahovitom brzinom, radeći za nekoliko sekundi ono što je ljudima oduzimalo sate. Prema jednoj studiji, sposobnosti VI modela se udvostručuju skoro dva puta godišnje. Takođe, brzina usvajanja je bez presedana.

"Svakoj industriji je potrebna, svaka kompanija je koristi i svakoj državi je neophodno da je gradi. U pitanju je najvažnija tehnologija našeg vremena", napominje Džensen Huang, jedan od najuticajnijih lidera VI ere i direktor najvrednije kompanije na svetu "Nvidia".

"Osveta" genija

Svaki od osmoro izabranih za ličnost 2025. godine predvodi sopstvenu viziju budućnosti veštačke inteligencije. Altman je lice ChatGPT revolucije, koja je VI učinila svakodnevnim alatom za milione ljudi širom sveta. Huanga je Tajm opisao kao "Atlasa koji drži berzu na ramenima" dok njegova "Nvidia" proizvodi čipove bez kojih revolucija veštačke inteligencije ne bi bila moguća.

Mask je osnivač "Groka" i jedan od najglasnijih zagovornika otvorene VI arhitekture, dok je Zakerberg investirao desetine milijardi dolara u istraživanje i infrastrukturu modela veštačke inteligencije.

Lisa Su predvodi "AMD" najvećeg konkurenta kompanije "Nvidia" za dominaciju na tržištu čipova. Amodei je kreator Claude i zagovornik koncepta "ustavne veštačke inteligencije" koja ima ugrađene etičke principe, dok je Hasabis dobitnik Nobelove nagrade iz hemije za 2024, odnosno za primenu veštačke inteligencije u predviđanju strukture proteina.

Fej-Fej Li je posvetila karijeru pitanju kako VI učiniti etičkom i usredsređenom na čoveka.

Od muškarca do ličnosti, od slučajnog do tradicije

Izbor Tajma za ličnost godine jedna je od najdugotrajnijih tradicija medija, još od kada su tadašnji urednici izborom američkog pilota Čarlsa Lindberga 1927. godine pokušali da nadomeste grešku koju su napravili kada su propustili šansu da njegov prekookeanski let stave na naslovnicu.

Od samog početka, kriterijum je bio jasan – nije reč o nagradi, već priznanju uticaja osobi koja najviše oblikuje vesti i živote u pozitivnom ili negativnom smislu. Od tada, izbor je evoluirao.

Sve do 1998. godine, priznanje se dodeljivalo pod nazivom "Muškarac godine", iako su za 72 godine četiri žene bile najuticajnije. Tek 1999, sa izborom Džefa Bezosa, Tajm je prešao na rodno neutralni naziv "Ličnost godine". Od tada, priznanje su dobile brojne žene, među kojima i Angela Merkel, Tejlor Svift, Kamala Haris (zajedno sa Džozefom Bajdenom).

Neki izbori izazvali su ogromne kontroverze. Al Kapone bio je najuticajnija ličnost 1928, a Adolf Hitler deceniju kasnije, što je i dalje najsporniji izbor u istoriji magazina, iako su urednici u obrazloženju kritički napisali da je u pitanju "najveća pretnja po demokratski slobodoljubivi svet".

Josif Staljin biran je dvaput – 1939. za potpisivanje pakta sa nacističkom Nemačkom, kada je, uz Hitlera, nazvan "najomraženijim čovekom na svetu" i 1942. za otpor Berlinu u "godini krvi i snage".

Ajatolah Homeini izabran je za ličnost godine 1979, tokom iranske talačke krize dok je još 52 Amerikanca bilo u zatočeništvu. Reakcija javnosti u Sjedinjenim Američkim Državama bila je toliko negativna da su urednici od tada izbegavali slične kontroverzne izbore, plašeći se pada prodaje i gubitka oglašivača.

U proteklim godinama Tajm je za ličnost godine birao figure koje su, svako na svoj način, oblikovale globalne događaje, poput Bajdena i Kamale Haris (2020. godine) – u vreme pandemije i rasnih nemira – Ilona Maska (2021) kao najbogatijeg čoveka na svetu koji ima "presudan uticaj na tehnološki napredak" ili Volodomira Zelenskog i "Duh Ukrajine" (2022) zbog "simbola otpora i sudbonosne odluke da ostane u Kijevu usled ruske invazije".

Tejlor Svift je priznanje dobila 2023, zahvaljujući "globalnoj popularnosti, ekonomskom uticaju i revolucionarnom uspehu turneje", dok je Tramp 2024. izabran "za organizovanje povratka istorijskih razmera", pošto je postao tek drugi predsednik u istoriji SAD koji je posle izbornog poraza ponovo osvojio mandat i preživeo dva atentata tokom kampanje.

"Svet definisan veštačkom inteligencijom"

Priznanja su dodeljivana mahom pojedincima ili grupama pojedinaca, ali ponekad i konceptima ili objektima – poput "ugrožene planete (Zemlja)" 1988. ili "ličnog računara" šest godina ranije, na opšte razočaranje Stiva Džobsa, koji je očekivao da će on biti najuticajnija osoba na svetu.

Ličnost 2025. godine treći je izbor koji je ovekovečio ključne trenutke tehnološke revolucije iz druge polovine 20. i prve polovine 21. veka. Uspon personalnih računara osamdesetih godina transformisao je ekonomiju. Pojava društvenih mreža je obeležena čuvenim imenovanjem čoveka "Ti." za ličnost 2006. godine.

Retrospektiva pokazuje koliko su izbori bili proročki. Sada nastupa nova era i vek veštačke inteligencije. Kako Tajm podvlači, "ličnost godine je moćan način da se usmeri pažnja sveta na ljude koji oblikuju naše živote".

"Ove godine, niko nije imao veći uticaj (na svet) od pojedinaca koji su zamislili, dizajnirali i izgradili veštačku inteligenciju. Čovečanstvo će odrediti put VI napred, a svako od nas može igrati ulogu u određivanju strukture i budućnosti same veštačke inteligencije. Naš rad ga je obučio i održava ga, a sada se krećemo kroz svet koji je sve više definisan njime. Modeli počivaju na neuronskim putevima koji kao da kopiraju naše sopstvene – uče, govore, raspravljaju, nagovaraju i, da, njihova sposobnost da to rade može biti podjednako zastrašujuća koliko i zapanjujuća", smatraju u Tajmu.

Sa VI na "ti"

Sav ovaj napredak, međutim, ima i cenu – količina energije koja je potrebna za rad sistema ogromna je i troši resurse, dok poslovi nestaju, a dezinformacije cvetaju jer VI generiše sadržaj koji otežava da se jasno prepozna šta je stvarno, a šta nije. Mogući su sajber napadi bez ikakvog ljudskog učešća. Uz sve to, ogromna moć koncentrisala se u rukama nekolicine poslovnih lidera.

Ako je prošlost lekcija, ovo će doneti izuzetne pomake i još veću nejednakost. Kompanije koje razvijaju modele veštačke inteligencije sada su čvršće nego ikada pre povezane sa globalnom ekonomijom. U pitanju je opklada epskih razmera, a strah od velikog ekonomskog balona sve je veći. Kako je Tramp u septembru rezimirao: "Ako se dogodi nešto stvarno loše, samo okrivite veštačku inteligenciju."

Pre 75 godina, kompjuter "Mark III" pojavio se na redovnoj naslovnici Tajma pod naslovom "Mašina koja misli", sa fotografijom divovske sprave vredne 500.000 dolara, kao pomoć naučnicima da zamisle "novu budućnost" i s pitanjem: "Može li čovek stvoriti natčoveka?" Planeta Zemlja sada živi u svetu koji je stvorila "misleća mašina" i njeni tvorci.

Kao što je Tajm ukazao prilikom Hitlerovog izbora 1938. godine – ovo nije nagrada za vrlinu, već priznanje uticaja. Značaj veštačke inteligencije u 2025. bio je neuporedivo najveći.

Od klinča sa modelom "Deep Seek" i demonstracije brzog kineskog napretka, preko projekta Stargate i signalizacije masivne američke investicije, do svakodnevne upotrebe VI alata koji sada pišu do 90 odsto sopstvenog koda – 2025. je bila godina kada je veštačka inteligencija prešla iz koncepta budućnosti u svakodnevnu realnost.

Svet stvaraju tvorci mislećih mašina. Pitanje više nije da li će revolucija veštačke inteligencije biti prihvaćena, već na koji način će biti oblikovana.