Kucanje na vrata svemira

Posle odlaganja dužeg od godinu dana, naučnici su u laboratorijama blizu Ženeve, u petak ponovo počeli eksperimente u najvećem akceleratoru čestica na svetu, kako bi simulirali uslove koji su doveli do "Velikog praska".

"Naučnici iz Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) su uspostavili kruženje snopova čestica u oba pravca u velikom hadronskom kolajderu (VHK), čime je učinjen korak dalje u odnosu na prvi pokušaj da eksperiment počne u septembru 2008. godine", izjavio je portparol CERN-a Džejms Gilis.

CERN je saopštio da će sledeći važan korak eksperimenta biti sudar energija niskog intenziteta, što se očekuje za oko nedelju dana, dok će u punom zamahu biti u januaru, kad snopovi čestica budu razbijeni na energetskim nivoima koji su viši od svega što je dosad istraživano.

Eksperiment u VHK-u, koji bi trebalo da razjasni brojne tajne nastanka univerzuma, bio je prekinut samo devet dana nakon otpočinjanja, zbog tehničkog problema čije je otklanjanje trajalo duže nego što se očekivalo.

"Sada je veliki hadronski kolajder mašina čiji rad mnogo bolje razumemo nego pre godinu dana", izjavio je direktor CERN-a za akceleratore Stiv Majers.

Generalni direktor CERN-a Rolf Hauer je izjavio da je bio "herkulovski napor" da se obezbedi ponovno otpočinjanje eksperimenta koji košta 10 milijardi švajcarskih franaka (9,82 milijarde dolara).

Sudari elementarnih čestica pred očima naučnika

U CERN-u je zaposleno više od 3.000 naučnika i drugih radnika, a u njemu povremeno boravi više od 6.500 gostujućih naučnika. Troškove rada ovih pojedinačnih timova i samog projekta snosi 20 evropskih zemalja, članica CERN-a, kao i zemalja posmatrača među kojima su SAD, Ruska federacija, Japan i Indija.

Inače, i Srbija ima svoje predstavnike u CERN-u - jedan tim sa Instutita za nuklearne nauke "Vinča" koji predvodi doktor Petar Adžić radi na detektoru CMS, a drugi tim, sa Instituta za fiziku u Zemunu, pod rukovodstvom doktora Dragana Popovića, učestvuje u eksperimentima na detektoru ATLAS. Društvo fizičara Srbije obišlo je 2007. radove na tunelu i postavljanje prstena kroz koji se kreću čestice

Veliki hadronski kolajder (veliki uređaj za sudaranje subnuklearnih čestica) nalazi se u podzemnom tunelu duž granice Švajcarske i Francuske. Tunel je dugačak 27 kilometara i nalazi se 100 metara pod zemljom. Ohlađen je na temperaturu blisku apsolutnoj nuli. Snop čestica napravi kroz tunel više od 11.000 krugova za jednu sekundu. Naučnici dva snopa elementarnih čestica, elektrona, ili protona, u zavisnosti šta fizičari odaberu, usmeravaju jedan ka drugom, očekujući da se čestice međusobno sudaraju i rastaču na još sitnije.

Ogromni detektor ATLAS, uporedo sa drugim LHC-ovim džinom od detektora CMS-om, pokušaće da u tom mnoštvu čestica nastalom u sudarima ulovi "Higsov bozon", misterioznu, teorijom predskazanu česticu, za koju se veruje da je "ključ" za razumevanje mase.

U drugim eksperimentima, šuma čestica nastalih u sudarima osvetliće stanje u ranom Univerzumu, neposredno posle "Velikog praska", i pomoći da se razreše dileme o teoriji supersimetrija, kao i zašto svet nije načinjen od antimaterije, već od materije.

Zajvaljujući kolajderu, istraživači se nadaju da će pronaći i tragove "crne materije" od koje je teoretski satkano 96 odsto univerzuma.

Naučici ne strahuju od stvaranja "crne rupe"

Prvi pokušaj da eksperiment počne, koji je prekinut u septembru prošle godine, bio je praćen upozorenjima da bi se u akceleratoru mogle stvoriti "crne rupe" koje će usisati Zemlju.

CERN, 55 godina stara organizacija koja na istraživačkim projektima okuplja 10.000 naučnika i tehničara iz celog sveta, odlučno odbacuje bilo kakve pretpostavke da bi njihov spektakularni eksperiment mogao da izazove propast sveta. "Takve priče nemaju nikakvo utemeljenje", izjavio je portparol CERN-a Gilis.

Prave astronomske crne rupe, kao jedno od mogućih stanja u kojima će masivne zvezde posle milijardama godina duge evolucije provesti svoju penziju, podrazumeva deo prostora gde je gravitaciono polje toliko jako da čak ni svetlost ne može da ga napusti. Međutim, crne rupe gube energiju takozvanim Hokingovim zračenjem. Prema postojećim proračunima, mikroskopske crne rupe, čak i da nastanu pri maksimalnim energijama na LHC-u, bile bi nestabilne i iščezle bi za svega 10 na 100 sekundi.