Al Kaida, osam godina posle

Američki eksperti za terorizam smatraju da Al Kaida nije postigla glavni cilj, pokretanje globalne islamske revolucije, s ciljem da se okonča uticaj SAD na muslimanske zemlje, i dovođenje Al Kaide na čelo islamske pobune, čije bi cilj trebalo da bude vaskrsenje Kalifata, koji je nekada vladao od mavarske Španije, pa daleko u Aziju.

Osam godina posle nalada na Njujork i Vašington, mišljenja su o snazi Al Kaide su podeljena. Magazin "Tajm" smatra da Al Kaidu predstavlja nekoliko stotina očajnika čije se vođe kriju u divljini Pakistana, pod stalnim napadima američkih vojnih snaga.

Ugledni "Njujorker", pak, smatra da nisu tačni navodi da je al Kaida, osam godina posle napada na Njujork i Vašington, uništena. "Mnogi se nadaju da je Al Kaida uspavana, ali dok god je Osama bin Laden živ, on i njegovi sledbenici predstavljaju opasnost", piše "Njujorker".

"Tajm", tako, navodi da su ključnu ulogu u "noćnim morama" na zapadu preuzeli dugogodišnji Bin Ladenovi rivali, poput Irana, Hezbolaha u Libanu, Hamasa na palestinskim teritorijama i Muslimanskog bratstva u Egiptu.

Nova procena Direkcije za Nacionalnu bezbednost SAD je da je primarni bezbednosni izazov za SAD globalana ekonomska kriza. U izveštaju se navodi da je postignut "značajan napredak u okretanju javnog mnjenja muslimanskih zemalja protiv terorističkih grupa, kakva je Al Kaida" i da ni jedna zemlja nije u opasnosti od ekstremista inspirisanih Al Kaidom.

Naravno, piše "Tajm", Al Kaida nastavlja aktivnosti aktivnosti iz svojih skrovišata, uglavnom plasirajući video materijal, koji se odnosi na podršku Iranu i Hamasu. Nedostatak strategije Bin Laden pokušava da nadomesti trudeći se da osvoji maštu muslimanskih masa spektakularnim aktima terorizma.

"Njujorker" zastupa drugačiji stav.

"Unutrašnji krug je znatno skučen, a prema procenama egipatskih obaveštajaca čini ga oko 200 ljudi. CIA smatra da je taj broj nešto veći, odnosno između 300 i 500 ljudi. Jasno je da Al Kaida nije ni izbliza jaka kao pre 11. septembra, ali iz perspektive te organizacije, situacija i nije tako crna", smatra "Njujorker".

Njujorški magazin, takođe, navodi da se glavni ljudi AL Kaide, Osama bin Laden i Ajman al Zavahiri još uvek na slobodi, a da od smrti vojnog komandanta AL Kaide Muhameda Atefa, pre skoro osam godina, nije jedan čovek iz najužeg kruga ključnih ljudi Al Kaide nije ni uhapšen ni ubijen.

Istovremeno, navodi "Njujorker", propagandno krilo te organizacije Al šahab, ili oblak, proizvodi audio i video poruke ludačkim tempom, dok su podružnice Al Kaide u Jemenu i na severu Afrike ubitačno aktivne.

"Najznačajniji saveznici Al Kaide, talibani, preuzimaju incijativu u Avganistanu i prete zapadnom delu susednog Pakistana. Činjenicu je da je Al Kaida još uvek snažna, 22 godine od osnivanja, potkrepljuje i podatak da ni SAD ni američki saveznici nisu uspeli da prodru u tu organizaciju", piše "Njujorker".

Ipak, magazin navodi da je Al Kaida pod velikim pritiskom da usled izostanka akcija izgubi ugled među radikalnim islamistima... Ipak, niko ne bi bio iznenađen da se dogodi novi napad nalik na one od pre osam godina.

Lokalni pokreti umesto globalnog džihada

Ipak, u većem delu arapskog i muslimanskog sveta, muslimani ne veruju da je on odgovoran za napade, čak i pošto je Al Kaida preuzela odgovornost.

Od Egipata do Indonezije muslimani veruju da je za napade kriv Mosad ili CIA, što je negacija uspeha taktike Al Kaide.

Masovna ubistva nevinih odvratna su običnim muslimanima, tako da je većina odbila da proslavi te terorističke napade, pa su, umesto toga, krivca tražili u onima koje smatraju neprijateljima islama.

Čak ni u Iraku nastojanje Al Kaide da preuzme kontrolu otpora nije uspelo, a u Avganistanu borbu protiv snaga SAD vode talibani, saveznici Al Kaide, ali delujući potpuno nezavisno od Bin Ladena, donoseći strateške odluke zasnovane na sopstvenim, nacionalnim interesima.

Realnost za Bin Ladena je da je njegova ideologija globalnog džihada, svetog rata protiv "dalekog neprijatelja" (SAD) doživela neuspeh i potisnuta je mnogo pragmatičnijim islamističkim pokretima, kao što su Hamas, Hezbolah i egipatsko Muslimansko bratstvo. Ti pokreti se ograničavaju na jasno definisanje nacionalnih ciljeva, odbacujući manijačke ideje Al Kaide.