U Toplici suvih šljiva ni za lek

Nepovoljne vremenske prilike tokom ove godine desetkovale su rod najzastupljenije voćarske kulture na teritoriji opštine Blace, šljive, koja je zbog dobre cene tokom berbe uglavnom prodata u sirovom stanju. Manjak sirovina na tržištu odrazio se i na rad sušara, od kojih najveći deo nije ni radio, tako da je ovogodišnja proizvodnja suvih šljiva, tradicionalnog proizvoda ovdašnjih voćara, svedena na minimum kao retko koje godine do sada.

Ivan Gmijović iz blačkog sela Kaševara, sa dvanaestak hektara primarne proizvodnje, do ove godine bio je jedan od najvećih proizvođača suvih šljiva koje je, tokom jeseni, sušio u svoje dve sušare. Kaže da je bilo godina kada je u ovo vreme, u njegovim hangarima i magacinima, bilo i do 85 tona osušenih šljiva, spremnih za tržište. Ove godine, sasvim drugačija slika.

Ivan Gmijović, voćar i proizvođač suvih šljiva iz Kaševara, kaže: "Prošlogodišnja suša i ovogodišnja je ipak uzela strahovito veliki danak, kada je reč o rodu. Preko polovine šljiva otišlo je na zeleno, za sečenje, druga polovina za džemove koji ipak mogu da isprate neku cenu malo veću, dok za sušenje tu nije ni ostalo neke kvalitetne šljive."

Slična je situacija i u pogonima Srećka Jovanovića, u selu Grguru, u kojima su takođe ove godine, osušene zanemarljive količine šljiva.

Srećko Jovanović, firma "Agro bis", Barbatovac, dodaje: "Na žalost, šljive je bilo mnogo manje nego obično i dobar deo je završio u šljivi za sečenje i za rakiju."

U odeljenju za poljoprivredu Opštine Blace, ocenjuju da oni voćari, koji su imali šta da uberu, nisu želeli da rizikuju sa suvom šljivom, već su gotovo ceo rod prodavali tokom berbe, posebno i zbog sasvim solidne cene od 60, 70 dinara.

Dragan Gmijović, Opština Blace, objašnjava: "Sirova šljiva imala je jako lepu cenu tako da, uglavnom naši prerađivači, sušari, nisu imali hrabrosti da suše šljivu, jer je cena sirove šljive bila dobra, dok cena suve šljive nije bila izvesna, tako da je vrlo malo kapaciteta bilo upošljeno ove godine."

I dok većina ovdašnjih proizvođača i prerađivača žele da što pre zaborave ovu proizvodnu godinu, ima i onih koji, uprkos teškoj situaciji, razmišljaju o proširenju asortimana proizvoda u svojoj ponudi i novim proizvodnim kapacitetima.

Srećko Jovanović, navodi: "Ovo što planiramo u budućnosti, to je jedna linija za iskoštičavanje, gde bi ta šljiva bez koštice nalazila svoj put do kupaca u Evropi, u nekim manjim pakovanjima. To nam je primarni cilj u sledeće dve godine. Tu je i kazan, i on je stigao, to će biti destilerija za neke manje količine onih viškova koji ostanu od sušenja, od iskoštičavanja, da se to pretvori u rakiju."

Šljiva se u Blacu gaji tradicionalno na površini od preko šest hiljada hektara, a sve izraženiji problemi u proizvodnji odražavaju se i na stanje zasada zbog redukovane primene agrotehnike kao i na rod, koji je iz godine u godinu sve manji.