Zbog suše u Vojvodini, stočari traže da im se ustupe pašnjaci pored reka

Trava na pašnjaku kod sela Sanad spržena je od sunca. Miloš Milanov dva puta dnevno izvodi stado od blizu 200 komada ovaca i na ovakvu pašu, jer drugi pašnjak nema. Pogodnost mu je ta što rasa čokanska cigaja može da preživi ekstremnu sušu.

"Tako kao što vidite, nema nigde ništa bolje, sve je tako. Jedino nam je sad spas malo te strnjike i tako, snalazimo se. Pašnjak je takav, kakav je. To ne možemo mi. To su loše zemlje, zato je i ostavljeno za pašnjak. Čokanska cigaja je tu izuzetno zahvalna. Ona se bori na takvim pašnjacima", navodi Miloš Milanov, stočar iz Sanada.

Odgajivači muznih krava su još ranije prestali da hrane krave travom sa pašnjaka. Sreća da je ječam dobro rodio, što koriste umesto trave.

"Pašnjak pomogne u aprilu, maju“, kaže Igor Milošev, stočar iz Sanada. Dodaje: „Tu je pašnjak, posle maja tu više nema, jedino što ima malo šumica pa idu u hladovinu. Lepše im je nego kući na betonu“. Na pitanje - da li postoji mogućnost da se tu nešto popravi, Igor Milošev odgovara: „Pa, bušenjem bunara možda na većim dubinama, pošto u kanalima nigde vode nema, sve je presušilo tako da - jedino bunari i pumpe".

Stočari su do sada uspeli da obezbede po jedan kvalitetan otkos deteline, raži i tritikala. Kiša koja je padala nedovoljna je za skori oporavak trave na pašnjaku.

"Za nas u tovnom govedarstvu koji smo postigli inovativnost i jedini napredak u stočarstvu u državi Srbiji, nama je sad jako značajno da ova kvalitetna priplodna stoka preživi. Jer ona ustvari koristi prirodne resurse i značajna je ta ispaša - i ekonomski i biološki", naglašava Čedomir Keco, iz Udruženja odgajivača tovnih goveda.

Ostalo je još zelene trave uz reke i nasipe. Nije dozvoljeno da stoka gazi nasip, pa Nevladina organizacija za podsticanje poljoprivredne proizvodnje predlaže da se ispaša obavlja uz dogovor sa javnim preduzećima, pored nasipa.