Процес реституције у Србији при крају, донето више од 70.000 одлука

Након више од 13 година од почетка процеса враћања одузете имовине, Агенција за реституцију улази у завршну фазу. Остало је да се реши нешто више од пет хиљада предмета, а држава је определила фонд за обештећење у вредности до две милијарде евра, рекао је за РТС директор Агенције за реституцију Страхињa Секулић.

Након 13 и по година рада, процес реституције у Србији улази у завршну фазу. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић каже да је до сада донето преко 70.000 одлука, али да у фази решавања остаје још око 5.100 предмета. Како наводи, то нису случајеви у којима је већ донета нека одлука, већ предмети у којима се прва одлука тек очекује.

"Процес је сложен и у многим случајевима постоји више одлука за један предмет. Има случајева где се истовремено враћа пољопривредно земљиште, објекат и предузеће, па део може бити враћен у натури, а други путем обештећења", објашњава Секулић.

Рок за решавање пет година

Према проценама Агенције, за окончање поступка у преосталим предметима биће потребно око пет година. Осим главних одлука, у том периоду треба донети и велики број допунских и измена у постојећим предметима, као и све електронски уредити и предати држави као документацију за будућу евиденцију имовинско-правних односа.

"У сваком предмету постоји историја својинских односа који често сеже до XIX века. Желимо да све буде доступно истраживачима и институцијама", истиче Секулић.

Фокус се премешта на обештећење

Како каже директор Агенције, процес натуралне реституције је практично завршен. У овој фази акценат је на новчаном обештећењу, за које је држава планирала укупан износ од две милијарде евра. До сада је исплаћено око 280 милиона.

"Исплате се обављају кроз аконтације и обвезнице и све обавезе се испуњавају без кашњења. Обештећење се врши у петогодишњим ратама, а већ се налазимо у петом кругу исплата", наводи Секулић и додаје да се поштује планирана динамика, без пробијања буџетског оквира.

Шта је остало од имовине за враћање

Што се тиче преостале имовине која се враћа у натури, углавном је реч о пољопривредном земљишту и мањим парцелама. Укупно је до сада враћено око 100.000 хектара пољопривредног земљишта у грађанској реституцији, 30.000 у црквеној, као и око 3.000 хектара у јавријској реституцији.

"Остале су мање површине које ће, како се очекује, бити враћене у наредних годину до годину и по дана. Што се тиче објеката и грађевинског земљишта, остали су појединачни случајеви који чекају решење због сложених имовинско-правних односа", додаје Секулић.

Савет грађанима који чекају одлуке

За све који и даље чекају правоснажну одлуку, Секулић саветује да припреме комплетну документацију и буду у контакту са Агенцијом.

"Неопходно је да имовина буде идентификована, да се сарађује са катастром, локалним самоуправама, Пореском управом и Управом за јавни дуг. Добра документација убрзава процес и повећава шансе за позитивно решење", истиче Секулић.

Процес реституције у Србији полако добија своју завршницу. Иако преостаје неколико хиљада случајева, институције су оптимистичне да ће цео поступак бити окончан у наредних пет година, без нарушавања финансијске стабилности. За грађане који још чекају решење, прецизна и потпуна документација остаје кључ за успех.