Vidovdan - od epa do nacionalnog identiteta, kako je postao Dan grada Kruševca

Kroz istoriju koju su pisali pobednici u zavisnosti od ideologije Vidovdan je deo epske poezije ili nacionalnog identiteta. Kao držani praznik ustanovljen je 1889. Na 500. godišnjicu od boja na Kosovu. Centralna proslava održana je u Kruševcu. Kada je monarhija postala republika sa komunističkom partijom na čelu simboli nacionalnog su izbrisani. Slavile su se ofanzive, a na Vidovdan tihovalo.

"Sveštenici koji su ostali, koji nisu streljani nastavili su hrabro da se nose, odnosno da slave sve praznike, pa i Vidovdan. 17 godina kasnije Josip Broz Tito došao je u Kruševac i svi su bili zbunjeni otkud sada Broz u Kruševcu, u crkvi Lazarici. To je toliko delovalo iznenađujuće. Dao je signal da treba drugačije da se radi sa crkvom. Ja mislim da je za to zaslužan Patrijarh German“, kaže hroničar Miroslav Bogdanović.

Prometejske vatre na dan Svetog Vida smelo su upaljene u memorijalnom kompleksu Slobodište 1965. godine, a svečanosti ostale upamćene po izuzetnim umetničkim ostvarenjima na otvorenoj sceni. Na Vidovdan 1971. Povodom 6 vekova grada postavljen je spomenik čestitom knezu. Milić od Mačve darivao je Obretenje Lazarevo , Srbinović u mozaiku ovekovečio Moravsku Srbiju.

"Nastanak negativnih dešavanja u Hrvatskoj Bosni i Hercegovini, Makedoniji, ta dešavanja imala su odjek kada je i Srbija u pitanju, što se prelilo i na Kruševac. Veliki projekti su postavljeni u školstvu, kulturi, u formiranju nacionalnog ponosa, jer je Vidovdan, i svetosavlje takođe , jezik, pismo i neke etno osobine predstavljaju stub srpskog naciona i srpske kulture i srpskog identiteta“, kaže Dragan Rašković iz Zavičajnog društva „Kruševac“.

Proslavu je Centralni komitet ocenio nacionalističkom. Predsednik opštine Slobodan Jovanović je preuzeo odgovornost i podneo ostavku. Nepunih 20 godina kasnije jedan kulturni događaj u okviru Svečanosti slobode proročki će nagovestiti promene društvenog i nacionalni sistem.

"Kada smo igrali predstavu „Lazar veliki knez” 1989. izvesni dušebrižnici su tada predstavu od 28. prebacili na 29, a 28. je izvedena neka poezija slobode, tako malo oslanjajući se na tradicije oslobodilačkih ratova dvadesetog veka. Međutim desilo se iznenađenje. Izdajničko sunce je osvetlilo potpuno scenografiju Nesima Tahirovića koja je predstavljala srednjovekovnu kulu i na toj senci pojavili su se krstovi", priča reditelj Nebojša Bradić.

U novom milenijumu Vidovdan je ponovo državni praznik, a Spomenik kosovskim junacima, baš kao nekada u vreme krunisanih glava mesto, odavanja pošte stradalima u oslobodilačkim ratovima.