Kako se pravi domaća salata sa sremskih njiva na italijanski način

Na 16,5 ha plodne sremske zemlje, 10 hektara pod najlonom. U 158 plastenika u Kraljevcima isključivo salata - zelena, crvena, rukola, motovilac, spanać. Zasade italijanskog investitora obrađuju meštani okolnih sela.

“Isto kao i kod svoje kuće u svojoj bašti. Nema nikakve razlike samo što je ovde plev, a kući je motika”, kaže Marija Klevenić iz Dobrinaca.

Nikola Vasiljević, šef proizvodnje ističe da se biljke beru u fazi kada su male do 10 cm takozvani bebi lift program. “Imamo 5-7 ciklusa u toku godine i koristi se specijalizovana mehanizacija za otkos biljaka”, objašnjava. Na pitanje – da li ima razlike između te i salate kod komšije na susednoj njivi, Nikola odgovara: “U obradi i proizvodnji ne, ali u količini vitamina u ovom malom proizvodu ima više”.

Razlika je i što glavice salate iz komšijskih bašta završavaju na pijaci, a iz plastenika u Kraljevcima se sele u susedno selo u fabrički pogon. Od kontrole do prerade, proizvodnja certifikovana, a da domaća salata u Dobrincima bude upakovana na italijanski način, nadležni su naši stručnjaci.

“Da sirovina bude iste veličine i kalibracije, takođe jako bitan deo koji razlikuje našu proizvodnju je sam način pakovanja gde imamo četiri različite vrste rezova”, naglašava Aleksandar Tomović, menadžer kontrole kvaliteta.

Više od 14 miliona kesica salate samo prošle godine stiglo je u brojne markete, proizvodnja veća 30%. Dopuna asortimana i novi kooperanti planovi za nove pogone. Za Italijane nema dvoumljenja, u Srbiji kao kod kuće.

“Slična zemlja po kvalitetu, sličan narod, sve potiče od polja, imamo sjajne saradnike i pozivamo nove kooperante jer nam je plan da proširimo ponudu sa pakovanjima i proširimo izvoz u pogranične zemlje i na tržište Rusije”, navodi Domeniko Bataljona, vlasnik kompanije “La Linea Verde”.

Dok je domaća salata na pijaci nekoliko desetina dinara, ista upakovana na italijanski način je nekoliko puta skuplja. Salatni miks u Sremu vezao je stotinu radnika.