Због несугласица и интерних спорова Шабачко позориште већ месецима без премијере, заспослени траже смену руководства

Шест месеци без премијере, на репертоару 3 представе, у публици четворо људи, само су неке од последица сукоба између директорке шабачког позоришта и глумачког ансамбла. Протесте и 3 штрајка шабачких глумаца, који траже смену дректорке, и да се Јелена Иветић врати на посао, подржавају колеге из других кућа, због чега репертоар, некада позоришта са највећих бројем играјућих дана, сада попуњавају гостујуће представе.

“Уместо да играмо представе из сопствене продукције, овде у последње време гостују неке представе, неких неформалних трупа, било да се ради о дечијим или вечерњим представама. Предспостављам да је проблем у томе што у великом броју представа имамо спољне сараднике, и очигледно да директорка не може да обезбеди сарадњу са њима. Претпостављам да је то, између осталог, због тога што су нам људи из бранше дали неподељену подршку, између осталог и те наше колеге и претпостављамо да више не желе да учествују док је Александра Делић на челу наше куће”, наводи Владимир Милојевић, глумац Шабачког позоришта.

Директорка, Александра Делић, која нерадо даје изјаве, у разговору нам је рекла да жели да позориште живи и окупља публику, али да оваквим понашањем глумци раде против себе. Тврди да поуздано зна да су глумци инструисали спољне сараднике да не гостују у мају, као и да намерно одбијају да обнове старе представе без спољних сарадника, уз објашење да су их заборавили и да немају суфлера и редитеља. Две стране, сагласне су само у једном: тамо где нема поврења, нема нормалног рада!

“О свему томе можемо барем да преговарамо!”, каже Милош Војиновић, глумац и представник синдиката "Независност" Шабачког позоришта. “Директорка нас је само на један састанак звала који је трајао седам минута. Након тога се, на пример, десило да је донет правилник о понашању и кућни ред у шабачком позоришту који је једна потпуна бесмислица! Па ту пише да се запосленима забрањује да једу на радном месту, да читају новине, и дуге ствари који нису у складу са законом и у складу са уставом, забрањује се да напуштамо град без претходног обавештења послодавцу. У нашем позоришту немамо никога запосленог на месту суфлера, па је наша колегиница, сјајна глумица, Нађа Ристић, помагала у том послу, и онда ју је Александра Делић позвала на разговор пре неки дан и рекла јој: ”Нема потребе даље да долазиш!”, наглашава Милош Војиновић.

Комуникација у овом колективу своди се на саопштења, обавештења и изјаве. У последњем одговору на саопштење Уметничког савета, директорка их подсећа да им је истекао мандат, да глумци своје плате морају да зараде и да директора позоришта бира Скупштина града. Под плаштом борбе за боље и праведније друштво, као што каже, боре се у ствари за старо - за своје привилегије, да примају велике плате и слабо навраћају на посао. Запослене и сараднике подсећа да је увек отворена за разговор, али без вике и петњи протестима.

Да ли у граду са позоришном традицијом дугом 18 деценија, позориште, како кажу гумци, виси о концу и како ће се сукоб између директорке и ансамбла решити, у Градској управи, која је оснивач, нико није желео да коментарише. После оставке гадског већника задуженог за културу, на ту дужност још нико није изабран.