Мраз и град обрали више од 350.000 тона разног воћа у Србији - кајсије нема "ни за лек"

Већ неколико година воћари муку муче са пролећним мразевима и штетама које од њих настају. Ни ове године ниске темпратуре нису заобишле воћке у цвету, а додатне проблеме у појединим деловима земље нанели су град и дуготрајне кише. Данило Вешовић је због свих потешкоћа и изазова решио да готово у потпуности запусти свој воћњак.

“Вишња, кајсија и бресква су страдале у потпуности, остало је нешто мало шљиве и јабука. Имали смо топлу јесен, биљке нису добро ушле у зиму и онда су дошли пролећни мразеви. Сада смо дужи временски период имали кише, па се јављају болести. Прскања су учестала, а то поскупљује производњу. Јако је нерентабилно радити воће. Проблем је и радна снага. Нико неће да се бави пољопривредним пословима. Воћарство је у јако тешкој позицији”, каже Данило Вешовић, воћар из Зрењанина.

Стручњаци кажу да су последице ниских темпраратура у Средњем Банату највидљивије у воћњацима који се налазе на чистинама, ван насељених места, без заклона од ветра. Међу првим воћкама које цветају је кајсија, па је штета од пролећних мразева велика.

“Овогодишњи род кајсије је скоро потпуно уништен. Многи произвођачи, након смрзавања цветова и пропадања рода, редукују број хемијских третмана против болести и штеточина или их скоро потпуно изостављају. То је погрешно будући да се болести развијају и праве штете и у наредној години, без обзира на то што плод није присутан”, објашњава Милинко Синђић из ПСС Зрењанин.

У засадима вишње и трешње бележи се 50 до 70 процената измрзлих цветова, што је огромна штета.

“Храбри чињеница да није на свим локалитетима дошло до високог процента измрзавања цветова вишње. У нашем региону ће бити произвођача који ће имати задовољавајући род овог воћа”, додаје Синђић.

Сорте шљива имају различити временски период цветања и од тога, каже, зависи колико ће штете имати од мраза.

“Стандардне врсте у овом региону, као што су „стенли”, „чач”, „лепотица”, претрпеле су мала оштећења од мраза, сем на појединим локалитетима где је измрзавање било значајно. На неким ракијским сортама шљивин цвет је потпуно измрзао”, каже.

Од свих воћних врста у Средњем Банату најбоље је прошла јабука.

“Ако је негде и било измрзавања, оно неће утицати на родност. Јабука обилно цвета и свега 6 до 8 процената цветова је довољно да буде оплођено за пуну родност. Дуња касније цвета па код ње нема измрзавања. Ни винова лоза никада нема проблема са позним пролећним мразевима, али има са ниским и дуготрајним зимским температурама испод 15 степени”, објашњава Синђић.

Воћке се морају штитити и када нема плодова на њима

Без обзира на изостанак рода воћке се морају штити, кажу стручњаци. Пошто плодова нема третмани не морају бити интензивни, али је потребно чувати лисну масу због потенцијалне ретровегетације која је могућа на јесен.

“У наредном периоду можемо очекивати лисне ваши и интензивнију појаву смотавца на воћу. Код сорти које касније сазревају већ је уочен висок напад шљивиних оса. Чађава краставост је до сада имала неколико повољних услова за инфекцију. Ослобађење и сазревање аскоспора је у току и до инфекције листа долази са падавинама. Зато је важно континуирано штитити новоизраслу лисну масу и плодове у периоду док трају примарне инфекције”, каже Снежана Парађеновић из ПИС РЦ Зрењанин.

Штета од мраза на воћу највећа у последњих двадесетак година

Иако последњих година готово да нема пролећа без мраза и штете у воћњаку, стручњаци кажу да су овогодишње штете у Србији највеће сигурно у последњих неколико деценија.

“Ја не памтим да је у последњих 20 година било толике штете, поготово код кајсије. Мислим да је после 1998, ово најгора година за производњу овог воћа. Процене су да је измрзло више од 90 посто рода. Имали смо велике штете код раних сорти трешања и код шљиве. Такође, код јабука, штету су претрпеле сорете “ајдаред” и “црвени делишес”, као и крушке. Једино су можда јагодичасте воћне врсте, а које имају важну улогу у извозу Србије, некако преживеле ниске температуре”, објашњава Зоран Кесеровић, професор Пољопривредног факултета у Новом Саду.

У Шумадији и западној Србији, центрима где се традиционално производи воће, недавно је било и града, што је додатно увећало штету у воћњацима. Сада се појављују бактериозе које ће у наредном периоду задавати озбиљне проблеме воћарима. Због тога је све важније прилагодити сорте које се саде агрометеоролошким условима.

“Постоје сорте које показују већу отпорност на ниске температуре. Рецимо код трешње то су сорте “кармен”, “регина”, “карина”. Такође, мора се улагати у системе против мраза и града. Најефикаснији против мраза је антифрост, а појавио се и спаг систем који се користи у више од 40 земаља света. Један противградни топ недавно је постављен у Бачинцима и показао се као врло ефикасан. Такав систем може да штити 60 хектара воћњака. Министарство је показало интерес да то уђе у подстицаје, да се постави неколико пилот огледа у Србији”, каже Кесеровић.

У периоду између 2020. и 2023. у Србији се у просеку годишње производило око милион четиристо шездесет хиљада тона воћа. Ове године, кажу стручњаци, питање је да ли ћемо имати род од милион или милион и сто хиљада тона, што значи да су већ сада готово 350.000 тона воћа “обрали” мраз и град.