Navikli da žive sa rekom

Selo Mojsinje najmanje je naseljeno mesto u ćićevačkom kraju. U desetak kuća dvostruko je više stanovnika.

Visoko u brdu sa koga se pruža predivan pogled na meandre Južne Morave, stojički podnose nedaće koje čine životnu svakodnevicu u ovom nepristupačnom kraju.

"Meni nije teško za život. Ja sam navikao.Tu sam se rodio, tu ću i da umrem. Kad pogledam šta sve ljudi imaju, meni sve nedostaje. Ali ja sam zadovoljan s ovim što imam. Koliko radim, toliko imam. Ali što se sela tiče nedostaje taj put, voda, struja da budu bolji. Ono što pojedinac ne može sam da zradi već mora opština da pomogne", kaže Zoran Dragosavljević iz Mojsinja.

Od desetak naseljenih mesta u opštini Ćićevac bez asfalta su samo tri. Trubarevo, Braljina i Mojsinje čiji su poljski put za mesec dana bujice dva puta teško oštetile.

"Bila je poplava jednom, pa sad drugi put. Odsečeni smo. Do glavnog puta imamo kilometar. Kad idemo vozom, preko pruge idemo. Nema staze, nema ništa. Ako idemo vozom pešačimo po tri kilometra. Od sela Cerovo, preko mosta, pa uz brdo kozijom stazom", kaže Vinka Đorđević iz Niša.

Miroslav Đorđević iz Niša kaže da je put užasan, jer je pravljen u vreme kraljevine i više niko ništa ne pokušava da se on asfaltira.

"Ako se neko razboli ili, ne daj Bože, da ga ujede zmija, ili krene u kupovinu, nema šanse kolima da ide. Samo traktorom ili da reskira, pa kako prođe. Ne može da nam dođu ni vatrogasna, ni sanitetska vozila. Bilo šta da se desi mi smo odsečeni. I sveštenik i poštar nevoljno dolaze pa penzije često kasne. Drugi problem je to što niko ne dolazi da kontroliše kvalitet vode za piće. Bunar i seosko izvorište prvo su presušili, potom od kiša nadošli. Kakva je voda sada u njima niko ne zna. Ni da je pijemo, ni da je ne pijemo. A na naše pozive niko se ne odaziva", kaže Radoljub Stefanović.

Sa druge strane život u izolaciji može imati i dobrih strana. Bez fabričkih dimnjaka i izduvnih gasova okolina Mojsinja je čisto ekološka što meštani i penzioneri koji dolaze iz gradova i ovde provode proleće i leto, smatraju i jedinom prednošću za život.

"Tamo u Niš ja sam večito bolestan, ovde sam večito zdrav. Uređujem sa suprugom okućnicu, bašticu, skupljam pečurke. Ove godine žuta lisičarka nije loša mada bi mogla i bolja da bude. A od vrganja ništa! Nikad se nije desilo da posle ovolike kiše nema pečuraka", kaže Miroslav Đorđević iz Niša.

O razlozima za takvu promenu u prirodi deda Mika u šali odgovara:"Kažu da je neproučen ljudski mozak i pečurka, zato je teško i objasniti zašto ih sada nema kada bi ih po svim pravilima moralo biti."

Bez preciznog odgovora je i pitanje kada će se problem oštećenog puta u Mojsinju rešiti, premda nadležni u ćićevačkoj Direkciji za urbanizam i izgradnju kažu da je planom predviđeno da će se nasipanje i ravnanje obavi u ovoj godini.

rts.krusevac@rts.rs
+381 37 438 707