Sve manje gastarbajtera

Do pre nekoliko godina ukrašenih kuća u požarevačkom kraju bilo je u svakom sokaku, a danas su u opustelim stiškim selima, pravi izuzetak. Kuće nema ko da okiti, jer su njihovi vlasnici, gastarbajteri, u daleko manjem broju pristigli u rodni kraj.

Nekada se na granici čekalo po devet sati, a sada samo sat, dva", kaže Sreten Dević iz sela Maljurevac, koji živi i radi u Beču, a njegov komšija Dragan Stević koji radi u Trstu dodaje da se manje radi, pa je manja i zarada.

"Kad dolaziš, ne možeš da dođeš bez para, pa mnogi ostaju tamo, da bi uštedeli", kaže Dragan.

Manje ljudi donosi i manje novca iz inostranstva. Vlasnici menjačnica u Požarevcu ne pamte kada im je neko kroz šuber pružio novčanicu od 500 evra. Sto evra je najveći apoen koji se menja za dinare.

"Ništa se ne radi, niti gradi po selima. Izgleda da su ove mlade generacije uvidele grešku svojih očeva i dedova", kaže Milan Rajić, vlasnik menjačnice.

Ono što neke naše ljude iz tuđine za novogodišnje praznike vuče ka rodnom kraju na prvom mestu je, kažu nostalgija, a zatim i održavanje pustih kuća, a i novogodišnji ukrasi imaju svoju praktičnu ulogu.

"To je zbog dece. Ona tamo idu u strane vrtiće i škole, pa kada im kažemo da idemo kući, u Srbiju, moramo nešto lepo da im priredimo da bi došla ovde", kaže Dragan Stević.

Ko će svetla u Maljurevcu upaliti kada poslednja generacija gastarbajtera, rođena i vaspitavana u inostranstvu, bude stasala, kažu, nažalost, niko ne zna.