Када ће се и под којим условима Смедервска тврђава наћи на Унесковој листи светске културне баштине?

У организацији Републичког завода за заштиту споменика културе Београд и Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево, пре више од годину дана, одржана је презентација номинационог процеса „Смедеревска тврђава од престоног града до светске баштине", а поводом покретања процедуре уписа Смедеревске тврђаве на Листу светске баштине Унеска. Докле се стигло са израдом потребне документације, сазнаћемо у причи Ане Пендић Станковић.

Смедеревска тврђава је споменик културе од изузетног значаја, који се од 2010. године налази на прелиминарној листи Унеска. Процес номинације је дугачак и бројни су услови који морају да се испуне како би се израдио номинациони докумет, који ће бити предат Центру за светску културну баштину Унеска. Документ у којем је приказан културолошки вредносни значај Тврђаве је завршен.

"Када се предаје номинациони досије, предаје се и план управљања. Е сад, тај план управљања је у изради, међутим, он не подразумева да само група стручњака која је израђивала номинациони досије, изради тај документ и пласира га, него је неопходно да сарађујемо и са локалном заједницом. Дакле, веома много састанака у управи Смедерева, веома много састанака са грађанима Смедерева, па између осталог, потребни ће бити и састанци са носиоцима права парцела које се налазе око смедеревске Тврђаве", наводи Маја Ђорђевић, археолог Републичког завода за заштиту споменика културе Београд.

Израда плана управљања је сложенији процес. Да би се, између осталог оплеменио и уредио простор унутар и око саме тврђаве и да би му се доделила одређена намена, потребно је да се реше бројни проблеми.

"Они су са једне стране функционални и практични, пре свега везани су за пругу која одваја град од смедеревске тврђаве, теретну луку која је у непосредном окружењу, то ствара и једну ружну слику, а и функционално чини тврђаву мање приступачном”, наводи Дејан Радовановић, директор Регионалног завода за заштиту споменика културе Смедерево. Наставља: “Са друге стране, унутар тврђаве имамо атлетску стазу која је просто неадекватан објекат у једном простору каква је тврђава. Тако да се надамо да ће овај процес бити нешто што подстиче решења."

Пре неколико година, комисија за сарадњу са Унеском је покушала да све дунавске Тврђаве у Србији предложи за упис на Листу светске баштине, али су добили негативан одговор.

"Ја сам због тога веома позитивно изненађен што овај цео процесс који се догодио за упис, односно предлог уписа за смедеревску тврђаву иде тако добрим путем, тако добрим током. Од пресудном значаја јесте да смо препознали неку врсту лепоте која има у себи вредности, не само материјалне културе, а то је онда нешто што ће остати за све будуће генерације", наглашава др Горан Милашиновић, председник Националне комисије за сарадњу са Унеском.

Смедеревска тврђава је највећа равничарска тврђава у Европи и једини сачувани српски средњовековни двор. Саградио ју је Деспот Ђурађ Бранковић у 15. веку на ушћу реке Језаве у Дунав, као управно, војно, привредно, културно и црквено седиште српске Деспотовине. Када је 1459. године, Смедерево пало под турску власт, био је то и крај средњовековне српске државе.

четвртак, 19. јун 2025.
29° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом