Sad se svega sećam - o mom drugaru, Dejanu Gvozdenu

Naše druženje je započelo 1993. godine. U novembru te godine je izašao prvi broj rokenrol magazina “Vreme Zabave”.

Od samoga početka moje kolege i ja smo se trudili da pomognemo rokenrol muzičarima u promociji njihove muzike.

Shodno tome, kroz kancelariju mi je prošlo mnogo muzičara, kako onih starijih tako i nova ekipa.

Već se odomaćio Silja, pevač grupe Deca loših muzičara. Pomogao sam im oko putovanja u Pariz, oko izlaska prvog albuma, kasnije su svirali i na dva koncerta koja smo mi organizovali.

U to vreme smo podržavali i izdavačke kuće kojih je bilo tek nekoliko.

Jedna od njih je bio LVO rekords u kojoj je jedan od vlasnika bio i Leša (Vladimir Lešić), moj drug iz osnovne škole. Brzo smo smo se dogovorili oko poslovne saradnje, naročito kada su u pitanju mladi bendovi.

Prilikom jedne posete studiju, Leša mi je pustio nove (i prve) albume grupa Darkvud dab, Kristali i Oružjem protiv otmičara. Bio sam oduševljen.

Kada smo se sledeći put našli upoznao sam i Dejana. Nekako, a tako to biva u tim trenucima, smo kliknuli. I počeli smo da se družimo.

Dolazio je redovno na kafu, druženje, razgovor i smejanje. Znali smo da posle posla ostanemo do sitnih sati u razgovoru i veseloj atmosferi.

Ekipa u sastavu Peđa Nedić, Marko Maršićević, Lale Marković, Dejan i ja, živela je rokenrol. Slušali smo nove albume, informisali se, tračarili i planirali nove akcije.

Iz jedne od takvih večeri je nastala i ideja za Gruvanje. Da snimimo nove domaće grupe uživo i da to objavimo. U međuvremenu je Gvožđe počeo da radi u “Vremenu” kao kurir, a Kristali su u martu 1994. objavili prvi album.

Ja sam uz pomoć Dušana Pavlića kreirao omot, a našao sam se i na zajedničkoj fotografiji koja se pojavila na omotu. Fotografiju je uradila Goranka Matić.

Šta reći, sledećih meseci sam svaki dan u kolima slušao album pevajući sa Gvožđem pesme Osmi dan, O kako si lepa, Znam, Dva metra i druge.

U to vreme sam počeo da slikam, a u muzičkoj prodavnici Paunović u Admirala Geprata sam kupio Hagstrom električnu gitaru. I rezervne žice.

Rešio sam da napravim bend. Zvaće se VU, kao omaž grupi The Velvet Underground. Kasnije sam shvatio da je VU skraćenica i za Vojnu Upravu, Vumetar, Vutru, Vukovar…

Prvi koga sam pitao da li bi učestvovao je Gvožđe. Prihvatio je na keca. Time sam rešio basistu i pevača. Logično je bilo da bubnjeve svira Dejan Kostić iz Kristala. Peđa Nedić je zauzeo mesto gitariste i postava je kompletirana.

Sa prvim probama smo počeli kod Koleta u garaži 3X3 metra u Zemunu. Gvožđe je vodio, mi smo ga pratili na početku.

Onda se oslobodio Peđa pa i ja. Počele su i pesme da se pojavljuju. Prva je bila Gore-dole.

Uskoro smo je snimili u studiju LVO, gde mi je tonac Žika puno pomogao pri vatrenom krštenju snimanja u studiju.

Snimanje spota je posebna priča. S obzirom na budžet od 100 maraka uspeo sam da se dogovorim da za te pare imamo sat vremena snimanja sa montažom. Pošto nismo imali pare za kamermana, čovek koji radi u studiju nas je snimio, a onda sam za sat vremena montirao moj prvi spot kao režiser.

Prvi koncert u okviru Gruvanja, organizovali smo 2. septembra 1994. u klubu Prostor. Nastupili su: Deca Loših Muzičara, Direktori, Kristali i Novembar. Bilo je čarobno i nezaboravno.

Gvožđe je nastavio da radi, a to je podrazumevalo da svako jutro jede burek i pije koka-kolu. “Kako možeš ponovo”, je bila česta rečenica tih meseci. Jednostavno se uselio u moj život. Postao mi je mlađi brat.

Sledeće godine smo nastavili da se družimo, na poslu, posle posla, na probama. Objavili smo i Gruvanje 1, na kome se našlo 10 bendova.

Tog leta sam uspeo da organizujem da zajedno letujemo u Grčkoj.

Kristali i Familija su imali tezgu i svako veče smo uživali u dobroj muzici.

Predložio sam da jedno veče odsviramo 2-3 stvari od VU. Nikada nisam imao veću tremu u životu. Pred sam koncert sam povraćao, desna noga mi se tresla, a sve to pred dvadesetak naših prijatelja sa decom.

Pokojni Gedža mi je posle koncerta rekao da smo bili odlični. Verujem mu i danas, ali ja sam bio kalirao od treme. Težak je život nas rokera.

Osokoljeni uspehom u Grčkoj, nastavili smo sa probama. I ja sam se oslobodio, čak sam predložio i melodiju od koje je kasnije nastala pesma Opal.

Uspeo sam da dogovorim studio u Novom Bečeju, gde smo se uputili na prvo snimanje demo snimaka. Odavno mi je jasno da krilatica: Sex & Drugs & Rock & Roll nije nimalo naivna. Ovde je sve bilo na maksimumu.

Snimili smo 10 pesama za 10 sati. Posle nam je svratio Milan Glavaški i odveo nas do grada, ali dalje se ničega ne sećam. Jedna od tih pesama je pesma Kuća za koju sam uradio spot kao omaž Dejanu.

U to vreme su Kristali počeli da spremaju drugi album. Sa probama smo nastavili početkom 1996. kada bismo uhvatili slobodnog vremena.

U aprilu smo gostovali kod Dece loših muzičara u njihovoj prostoriji za vežbanje. Tu smo u dobroj atmosferi odsvirali ceo materijal, a Deca su bogami skakala. Verovatno jedan od lepših trenutaka u mojoj skromnoj muzičkoj karijeri kao gitariste je da sam sledećih pola sata džemovao sa članovima DLM.

Objavili smo i Gruvanje 2. Tog leta je prestalo da izlazi “Vreme Zabave”, a ja sam se pored redovnog posla okrenuo i pronašao u slikarstvu.

U decembru sam imao prvu izlobu u galeriji ”Zvono”.  Zvala se Dođite i normalno da je i Gvožđe bio na otvaranju. Sećam se da me je nahvalio i da mu se izložba dopala.

Sledeće godine je izašao drugi album Kristala ”Dolina ljubavi”. Album je definisao zvuk Kristala, a na njemu se našlo 12 pesama.

Pomogao sam koliko sam mogao, oko promocije, plakata, karata,.. Pregršt dobrih pesama Sad se svega sećam, Nestvarno, Više mi nije važno, Talasi,..

Sledećeh godina smo se viđali povremeno, svratio bi do mene, klopao, prespavao i otišao dalje. Ja sam radio izložbu za izložbom i to je bilo moje ostrvo sreće.

Kristali objavljuju treći album “Sve što dolazi” 2001 godine. Sa albuma su se izdvojile pesme Menjam se, Još mogu, Sve što dolazi, Ustani, kreni i dr. Gvožđe je počeo da svira gitaru.

Kristali objavljuju kompilaciju ”Live@Studio6” 2004. godine. Brdo dobrih pesama na jednom mestu.

Narednih godina smo se povremeno čuli. On se oženio, dobio ćerku. Ja sam se isto oženio. Ćerke su stigle kasnije.

A onda je Bog umešao prste. Dok sam u eteljeu spremao izlobu ”Ko je Endi Vorhol” za decembar 2016. u galeriji “Zvono”, u pauzi od rada sam kreno da sređujem atelje. Naleteo sam na gitaru koja je stajala u ćošku sobe. Uzeo sam je, očistio, zamenio žice, pronašao knjigu sa akordima da se podsetim i u sledeća dva sata sam napisao svoju prvu pesmu, Endi Vorhol.

Vau! Sa 54 godine sam napisao pesmu. U sledećih mesec dana sam napisao još desetak. Rešio sam da napravim bend. Sviraćemo na otvaranju iložbe i to je to. Zvaćemo se , a kako drugačije, Andy Warhol band.

Ponovo sam se prvo javio Dejanu. Našli smo se u ateljeu, ja sam mu odsvirao i otpevao sve što sam napisao. Bio je pozitivno iznenađen. Objasnio sam šta je plan i naravno prihvatio je da mi pomogne.

Sledećih mesec dana smo usviravali pesme i pravili aranžmane za njih. Gvožđe me je savršeno pratio u svemu. Bio je sazreo kao muzičar. Bila mi je čast da radim sa majstorom za pop pesme.

Pravljenje benda traži neko vreme. Ja sam brzo uspeo da skupim ekipu. Na prvoj probi kod Slavka u studiju koji se nalazio pored Eurosalona kod Sajma, Džoni je trebao da peva. Pošto se predomislio morao sam ja. I tako sam postao pevač.

Uskoro smo imali repertoar od deset pesama koje smo dobro uvežbali. Jedna od tih pesma je Jutro, gde mi je Gvožđe pomogao oko gitara.

Kao proveru sopstvenih vrednosti sam organizovao uz pomoć Uglješe Vrcelja koncert u klubu Bitef teatra. Prvi put sam nastupio kao pevač rokenrol benda. San se ostvario.

Nezaboravan je koncert u Bašti, četiri dana kasnije, koji je organizovala agencija SuperDot. Šta reći, bilo je puno ljudi, mi smo cepali i na kraju koncerta zaslužili dugačak aplauz.

Nakon toga smo se opet razišli, svako svojim putem. Ja sam objavio četiri albuma u međuvremenu. Ovih dana završavam pesmu za Pesmu za Evroviziju. Ako se tamo pojavimo, biće to i Dejanova zasluga.

I na kraju, onoliko koliko smo voleli pojedine ljude, toliko su prostora zauzeli u našim srcima. Moje srce je puno Gvožđa.