Simion izazvao politički zemljotres u Rumuniji – premijer podneo ostavku, njegovu fotelju neće niko

Rumunski Donald Tramp, lider desničara i čovek koji želi da ujedini Rumuniju i Moldaviju, Đorđe Simion izazvao je pravi politički zemljotres pobedom u prvom krugu predsedničkih izbora u toj zemlji, pošto su se rivalske stranke, nepunih 12 časova od zatvaranja birališta, naprosto raspale.

Premijer Marsel Čolaku je ostavku na mesto premijera i šefa socijaldemokrata, oglušujući se na apele partijskih drugova da odluži odluku, pre svega jer je, do sada, četvoro mogućih kandidata za te funkcije odbilo da stane na čelo Vlade ili stranke.

Izvori u Socijaldemokratskoj stranci su rumunskom dnevniku Adevarul, rekli da su premijersku poziciju odbili redom – gradonačelnica Krajove Olguta Vasilesku, ministar unutrašnjih poslova Marijan Neaksu, te ministri odbrazovanja i ekonomije Danijel David i Bogdan Ivan.

"Radije nego da me smeni budući predsednik, odlučio sam da podnesem ostavku", rekao je Marsel Čolaku posle sastanka ključnih ljudi stranke.

"Videli smo rezultate jučerašnjih izbora i oni jasno pokazuju da koaliciji, u postojećoj formi, nedostaje legitimitet. Zato sam odlučio da moramo da je napustimo i shodno tome podnesem ostavku", rekao je Čolaku.

Socijaldemokrate su na vlasti od decembra prošle godine, kada je na izborima pobedila široka koalicija proevropskih stranaka. Simionova partija je na tim izborima osvojila trećinu glasova.

Rumunija je u ogromnom broju podržala Simiona, lidera Alijanse za ujedinjenje Rumuna, čija je popularnost eksplodirala tokom pandemije koronavirusa, kada se žestoko suprotstavljao vladinim merama i po društvenim mrežama širio teorije zavere o vakcinama.

Dodatnu popularnost stekao je protivljenjem pružanju vojne pomoći Ukrajini, zbog čega mu je na tri godine zabranjen ulazak u tu državu. U nekoliko navrata zabranjem mu je i ulazak u Moldaviju, jer ga vlada u Kišinjevu smatra pretnjom po nacionalnu bezbednost.

Tokom prethodnih nekoliko godina žestoko se zalagao za "Melonizaciju" ili "Trampizaciju" Evrope i posebno Rumunije, ne skrivajući političke simpatije prema italijanskoj premijerki i američkom predsedniku.

"Verujte mi, uskoro nas očekuje Simionizacija", rekao je krajem prošle godine, neposredno pre nego što je ustavni sud poništio prvi krug predsedničkih izbora na kojima je, neočekivano, pobedio Kalin Đorđesku.

Rumunske vlasti su u decembru poništile prvi krug predsedničkih izbora, optužujući Rusiju da je, sajber napadima i preko društvene mreže "Tik-tok", uticala na rezultat do te mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi.

Tužilaštvo je tada navelo da se radi o fenomenu kakav nikada ranije nije viđen. Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda su nazvali "državnim udarom". Ostatak rumunske političke scene smatrao je da je poništavanje izbora jedini logičan potez.

Simion je žestoko kritikovao ovakvu odluku, tvrdeći da će, kandidujući se na ponovljenim izborima, odbraniti demokratsku volju rumunskih birača i najavio da će, ukoliko pobedi, Đorđeskuu dodeliti jednu od najviših funkcija u državi.

U prvom krugu izbora, dobio je 3.856.981 glas, ili ukupno nešto više od 40 odsto ukupnog broja glasova. Istovremeno, podržalo ga je čak 60 odsto iseljenika.

Rival u drugom krugu izbora biće mu gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan, koji je dobio podršku 21 odsto glasača, tek nešto više Krina Antoneskua, kandidata vladajuće koalicije.

Takav razvoj situacije dramatično menja raspored snaga na rumunskoj političkoj sceni, jer je vladajuća koalicija, od samog početka, bila proizvod želje da se obezbedi stabilnost zemlje i izbegne međunarodna izolacija.

Rumunski birači, očigledno, ta dva motiva nisu smatrali ključnim za budućnost države.