Румунија - Французи, Молдавци и покојници пред Уставним судом

Француска и Молдавија директно су утицале на исход председничких избора у Румунији, тврди Ђорђе Симион којем ни пет милиона освојених гласова није помогло да буде изабран за новог председника ове државе.

Листу наводних изборних неправилности Симион је предао Уставном суду, који би, колико у четвртак, могао да се изјасни да ли су оптужбе пораженог председничког кандидата довољне да би се у питање довела ваљаност изборног процеса.

Овакав потез Ђорђа Симиона представља прилично изненађење с обзоиром да је у изборној ноћи честитао победу ривалу, наводећи да ће поштовати вољу народа.

Уставни суд, други пут о изборима

Румунски уставни суд је почетком децембра поништио први круг председничких избора, на којима је победио Симионов савезник Калин Ђурђеску, објашњавајући одлуку "до сада невиђеним мешањем Русије у читав изборни процес".

Победник избора, градоначелник Букурешта Никушор Дан је добио 6,1 милион гласова, односно три пута више него у првом кругу одржаном пре две недеље. Дан је, у коначном збиру, освојио 830.000 гласова више од Симиона.

Ни сам Симион, како се чини, не верује претерано да би Уставни суд могао да преокрене исход избора, али је апеловао на присталице да писмима заспу ову инстутуцију и затраже понављање избора.

"Само зато што смо у недељу избегли крвопролиће, зато што сам пристао да се гласови броје коректно и јер не желим да Румунија престане да постоји, не значи да могу да нас третирају као будале", навео је Симион.

За мешање у изборни процес директно је оптужио Француску која је наводно цензурисала "гласове његових присталица".

Француска веза и молдавски утицај

Наводна "француска веза" помињана је и током изборног дана, када је оснивач Телеграма Павел Дуров оптужио Француску да покушава да манипулише вољом бирача у Румунији, након чега је уследио талас гнева француских званичника.

"Француска одлично одбацује оптужбе... Подсећамо да је Француска снажно стајала уз Румунију на европском путу, приликом пријема у Шенген и у фебруару 2022. године када је пет дана после руске инвазије на Украјину послала војнике. Лагати о Француској значи уништавати овакву прошлост", навело је француско министарство спољних послова.

Молдавију, у коју му је неколико пута забрањиван улазак, Симион је оптужио да је потрошила 100 милиона евра за потплаћивање гласача и кампању, која је на концу довела до победе Никушора Дана.

Власти Молдавије су одмах одбациле ове оптужбе, наводећи да Симионове инсинуације представљају увреду за 158.100 румунских држављана, који су у Молдавији гласали на председничким изборима.

Према подацима румунске изборне комисије, од тог броја 138.200 гласало је за Никушора Дана.

Симион се Уставном суду жалио и на око 1,6 милиона покојника, чија су имена још увек уписана у бирачке спискове, те ангажовање неименованих инфлуенсера, који су својим ангажманом довели до његовог пораза.

Министарство спољних послова у Букурешту упозорило је, још у недељу, на ново руско мешање у изборни процес, слично ономе због којег је врховни суд, почетком децембра, поништио први круг избора и победу Калина Ђурђескуа.

Румунски медији поступак пред Уставним судом оцењују као фарсу, пошто је инаугурација Никушора Дана као новог председника већ заказана за наредни понедељак.