Смајловић: Изненадио ме је избор Аљаске за сусрет Трампа и Путина; Додику "пресудила" опозиција из РС

Председник САД Доналд Трамп објавио је да ће се 15. августа састати са председником Русије Владимиром Путином на Аљасци. Из Кремља је потврђено да ће се састанак одржати. Новинарка и колумнисткиња Љиљана Смајловић рекла је за РТС да је највише затечена местом одржавања сусрета.

"Да ми ноћас није учинио услугу Трамп и објавио да је Аљаска договорена, ја бих овде убеђивала гледаоце да је Дубаи највероватније место састанка због тих начина летова и зато што је то највише одговарало, изгледа, Русима. Американци су као предлагали Рим, што ми је било занимљиво. Раније су овакви састанци одржавани у Европи, или у Швајцарској, или у Финској. Као што знамо, ни Швајцарска ни Финска више нису неутралне земље и оне више за такве ствари не долазе у обзир", навела је Смајловићева.

Истакла је да је избор Аљаске занимљив и да има много симболике.

"То је америчко тло. Путин, свега три године након што га је Бајден прогласио заувек у блокади, у изолацији, да је непожељан, не долази у обзир да нико с њим разговара, он је сад одједном гост Америке на америчком тлу. Са друге стране, има неке симболике и у чињеници да је то некад било руско тло, а да је сада америчко", оценила је Љиљана Смајловић.

"Обе стране учиниле неке уступке"

На питање да ли су први уступци већ направљени, имајући у виду место одржавања састанка, Смајловићева је одговорила да су обе стране већ учиниле неке уступке, а да је избор Аљаске велика добра воља САД.

"Сад је јасно да је Америка учинила велики корак, позивајући човека који је номинално под неком оптужницом за ратне злочине, показујући тиме да те оптужнице не значе ништа, тако да је ово, рекла бих, амерички уступак више", навела је Љиљана Смајловић.

Говорећи о потенцијалном исходу сусрета, Љиљана Смајловић је рекла да је руски захтев увек исти – четири области и да Украјина има мању војску која неће ући у НАТО.

"Мени је незамисливо да Русија одступи. Они то зову минимални, Американци кажу да је то њихов максималистички захтев. То је онај њихов списак захтева који је објављен у јуну, ту има још мноштво захтева – да се прекине ванредно стање, да се организују избори. Оно што смо сазнали из Москве, то је да је Стив Виткоф предложио да би Зеленски могао да буде присутан, а Руси су то прећутали, као да се није ни десило", истакла је Смајловићева.

Шта би могла да подразумева "замена територија"

Навела је и да је занимљиво што Трамп користи израз "замена територија".

"То би могло да значи да ће чак и пре успостављања примирја неке области Украјина морати да напусти, а да Русија неће напредовати у правцу Запорожја. То би значило цео Доњецк и да се Украјина, претпостављам, повуче из Краматорска. Замена територија значи пресељење неког броја становника. То је врло необичан развој догађаја", рекла је Љиљана Смајловић.

Говорећи о споразуму који су у Вашингтону потписали Јерменија и Азербејџан, Смајловићева је подсетила да су прошле две године откако се тај сукоб окончао.

"Сад је годишњица тренутка кад су протерани сви Јермени из Нагорно-Карабаха, што је прошло хладно, нико за њима заплакао није, нико на то није обраћао пажњу. То је било чисто, и то такво етничко чишћење, да кад су Јермени из Нагорно-Карабаха пристали да сви оду, кад су формирали конвој, стали у ред да добију бензин да би отишли у Јерменију, онда им је Азербејџан још запалио ту бензинску пумпу", рекла је Љиљана Смајловић.

Како је додала, "овом слављеном миру између Азербејџана и Јерменије, претходило је сурово етничко чишћење" и напоменула да би примирје између Русије и Украјине могло да доведе до прекида ватре, али тек након што се размене неке територије, уз напомену да о томе може само да се спекулише.

Љиљана Смајловић је оценила да се стиче утисак да се Украјина о свему овоме ништа не пита и да није велики играч.

О ситуацији у БиХ: Све ће зависити од тога колико се Република Српска буде чврсто држала

Говорећи о одузимању мандата Милораду Додику, Смајловићева је рекла да у том случају постоји још много тактичких и правних потеза који се могу повући, али да ће на крају то питање бити политички решено.

"Ово заиста јесте било политичко суђење, ово је наметнута воља једног неизабраног страног функционера у некој земљи која би требало да је суверена и независна. То су политички потези и све ће зависити од тога колико се Република Српска буде чврсто држала. Не постоји правна формула за овакве ситуације, ово је све нерегуларно, овде ће све зависити од тога хоће ли Република Српска да буде јединствена и да истраје на овоме", навела је Љиљана Смајловић.

Како је додала, најављени референдум није решење, већ да ћемо гледати читав низ сличних поступака.

"Овај први референдум је о томе да ли Република Српска прихвата шта јој раде, а други би био можда већ о отцепљењу. Али ја претпостављам да ће бити мноштво потеза, и правних и политичких, и да ће ово бити једна дужа борба", оценила је Смајловићева.

Напоменула је и да се ретко говори о томе да су из Централне изборне комисије БиХ избачени чланови СНСД-а, као и да се недовољно истиче да су два члана ЦИК-а из опозиционих странака у РС гласала за одузимање мандата Додику.

"Мени се чине уверљиви ови аргументи, правни, да је немогуће да ЦИК одузме мандат који је неко освојио на изборима. То не би било могуће да нису људи из опозиције Додику у Републици Српској гласали за то. О томе се, по мом мишљењу, недовољно овде говори, а то је врло важна ствар. То је оно о чему говоримо када говоримо о јединству", истакла је Љиљана Смајловић.

Говорећи о евентуалном формирању владе националног јединства, Смајловићева је рекла да је главна опозициона странка то одбила, али да ће се то можда и променити.

"Ако Шмит или Брисел предузму неки агресивнији корак, онда ће можда и главна опозициона странка да промени мишљење о влади националног јединства, али од тога ће све зависити, хоће ли постојати то политичко јединство Републике Српске", рекла је Љиљана Смајловић.