Predsednički izbori 2.0 – rumunski Tramp sigurno u drugom krugu, strah od konačnog ishoda

Đorđe Simion osvojio je bezmalo 40 odsto glasova u prvom krugu predsedničkih izbora u Rumuniji, koji će konačno biti odlučeni u drugom krugu za dve nedelje.

Za Simiona je glasalo tek nešto manje od tri miliona birača, odnosno oko 1,7 miliona više od trenutno drugog Krina Antoneskua.

Posle oko 90 odsto prebrojanih glasova, bez dijaspore, Nikušor Dan ima podršku desetak hiljada manje glasača od Antoneskua, pa će Simionov protivnik u drugom krugu biti poznat tek kada budu prebrojeni glasovi dijaspore.

Ubedljiv rezultat Simiona bio je evidentan već posle prvih izlaznih anketa, prema kojima je  dobio podršku skoro trećine građana Rumunije, odnosno nešto više nego što je u novembru osvojio kontroverzni Kalin Đorđesku.

Odmah posle objavljivanja rezultata izlaznih anketa, njihovu valjanost je osporio Simion, tvrdeći da broj glasova koje je osvojio uveliko prevazilaze projekcije televizijskih stanica.

"Širili su mržnju i iskrivili sve o čemu smo govorili", tvrdi Simion, koji je najavio da će se sledeći put obratiti naciji tek kada i poslednji glasački listić bude prebrojan.

I brojni nekadašnji političari u Rumuniji sumnjaju u valjanost izlaznih anketa, jer navodno više od polovine ispitanika nije želelo da kaže za koga su glasali, što je odmah otvorilo mogućnost da je Simion zaista i dobio više glasova.

Prema prvim ocenama iz Bukurešta, rumunski glasači podeljeni su u, najmanje, dva tabora. Prvi čine osvetnički nastrojeni birači koji su glasali na osnovu emocija nastalih posle poništenih izbora u novembru.

Drugu grupu čine birači koji se plaše krajnjeg ishoda.

Kako je poništen prvi pokušaj izbora predsednika

Rumunske vlasti su u decembru poništile prvi krug predsedničkih izbora, optužujući Rusiju da je, sajber-napadima i preko društvene mreže "Tik-tok", uticala na rezultat do mere da je Ustavni sud te države bio prinuđen da ih poništi.

Tužilaštvo je tada navelo da se radi o fenomenu kakav nikada ranije nije viđen. Desničari, čiji je kandidat osvojio najviše glasova u prvom krugu, potez suda su nazvali "državnim udarom". Ostatak rumunske političke scene smatrao je da je poništavanje izbora jedini logičan potez.

Šest meseci kasnije, Simion koji je predstavio kao kandidat nacionalista i Rumuna čiji se glas ređe čuje, dobio je više od 30 odsto glasova, iako je u prethodnih nekoliko godine prešao dug politički put od antivaksera do ozbiljne političke stranke, odlučne da pruži značajan otpor Briselu i suspenduje vojnu pomoć Ukrajini.

Osim među stanovnicima ruralnih sredina i manjih gradova, Simion podršku crpi iz brojne rumunske dijaspore.

Izborne ankete ne uključuju glasove dijaspore, kojih ima nešto manje od milion.

Bitka za glasove elite i zemljoradnika

Za razliku od njega, gradonačelnik Bukurešta Nikušor Dan uživa veliku popularnost u prestonici i donekle u dijaspori, pa mu analitičari daju tek teoretske šanse da se nađe u drugom krugu izbora.

Krin Antonesku pak ima podršku vladajuće koalicije koju čine socijaldemokrate, liberali i stranka mađarske manjine, pa mu se daju ozbiljne šanse za pobedu u drugom krugu izbora, jer glasove "lovi" u široj bazi od Simiona.

Izborni dan, tokom kojeg je glasalo oko 18 miliona Rumuna, protekao je bez većih nepravilnosti, iako su rivalski tabori u nekoliko navrata dizali ozbiljnu dreku oko navodnih sajber napada na njihove sajtove.

Antonesku je, tako, objavio da je njegov izborni sajt crinantonescu.ro na meti DDoS napada iz Rusije, dok su Simionove pristalice delile poruke anonimnih rumunskih hakera koji su njegove sajtove obasuli porukama: "tamne snage ekstremizma su u akciji, nećemo im dozvoliti da pobede".

Izborne komisije su na nekoliko biračkih mesta prijavile pokušaje kupovine glasova, slikanje glasačkih listića, te pokušaje da pojedini birači glasaju više puta.

Osim silnih problema koje je Rumunija imala posle poništavanja izbora prošlog novembra, policija je u martu uhapsila stogodišnjeg penzionisanog generala Radua Teodorua kao kolovođu organizacije koja je želela da sruši ustavni poredak.

Teodoruova organizacija je vlastima u Bukureštu i Evropskoj uniji, optužujući ih za masovnu pljačku i "satanističke planove" vezane za sudbinu Rumunije.

Planirao je formiranje "Veća staraca", "Veća mudraca" i "Veća potomaka" koja bi zamenila sve ustavom propisane institucije. Navodno se sastajao sa ruskim diplomatama, pa su dvojica diplomata iz te države odmah nakon hapšenja generala proterana iz Rumunije.

Njegov glasnogovornik Adrijan Dinu je, putem društvenih mreža, objavljivao zahteve za dramatičnim promenama političkog sistema u Rumuniji, tvrdeći da ima podršku milion stanovnika te zemlje, ali i cele Rusije.