Od "dobro došli" do "dokle god se isplati" – kako Poljska gleda na ukrajinske izbeglice

Od početka rata u Ukrajini, Poljska je, posle Nemačke, zbrinula najviše ukrajinskih izbeglica. Ali poslednjih godina, u Poljskoj se podrška Ukrajincima pretvorila u političko i društveno pitanje, uz vraćanje istorijskih sporova i sve veći uticaj geopolitičkih poruka koje stižu iz Vašingtona.

Poljska je pre četiri godine bila prva stanica spasa za izbeglice iz Ukrajine. Poljaci su ih dočekivali raširenih ruku, pomagalo je 80 odsto stanovništva, ali iz godine u godinu sve češće se čuje pitanje - dokle. U Poljskoj je sa statusom privremene zaštite milion Ukrajinaca, to znači da ovde mogu da rade, školuju decu i da se leče. Od ove godine ta prava će ostvarivati teže. Zamor ratom u Ukrajini, sve je vidljiviji u poljskom društvu i u politici.

Tanja Grujić je jedna od mnogih Ukrajinki koje u susednoj Poljskoj žive godinama. Od početka rata 2022. njena humanitarna organizacija "HumanDoc" pomaže i izbeglicama i onima koji su, u ratnoj Ukrajini, ostali. Za to vreme, kaže, raspoloženje mnogih Poljaka kretalo se od neupitne solidarnosti do izrazite netrpeljivosti.

"Prvi okidač je ukrajinski jezik ili dovoljno je da osoba priča poljski ali sa ukrajinskim akcentom, dolazi do situacija gde su ljudi žrtve fizičkih napada ili rečima ih omalovažavaju", navodi Grujićeva.

Ekonomski doprinos u senci politike

Poslednja studija poljske Razvojne banke pokazala je da su zaposleni Ukrajinci Poljskoj više doprineli kroz poreze, nego što su primili kroz socijalna davanja.

Ali na rastu antiukrajinskog raspoloženja u Poljskoj stiču se i politički poeni, što je naročito vidljivo u napetostima između konzervativnog predsednika Karola Navrockog i vlade premijera Donalda Tuska.

Otvorena istorijska pitanja

Zamor ratom u Ukrajini ponovo je otvorio i bolne istorijske teme.

"Tiču se drugog svetskog rata i zločina nad Poljacima u Volini od strane probanderističkih milicija koje su blisko sarađivale sa nacistima. Čini mi se da je predsednik Zelenski to pitanje često tretirao kao unutrašnje poljsko pitanje i nije razumeo da je to pitanje jako važno za pitanje poljsko-ukrajinskih odnosa odnosa", kaže Vladimir Todić, istoričar iz Varšave.

Analitičar Raša Grujić navodi da nije samo u Poljskoj slučaj da su i umereni nacionalisti i stranke centra uvidele da moraju da igraju na nacionalnu kartu kako bi zadržale bar deo podrške birača na nekim narednim izborima.

Između Brisela i Vašingtona

Spoljnopolitički, premijer Tusk je oslonjen na Brisel, a predsednik Navrocki na Donalda Trampa.

Promenu u Americi ilustruje i obeležavanje prve godišnjice rata u Ukrajini 2023. kada je tadašnji američki predsednik Džozef Bajden, posle Kijeva baš u Varšavi, Ukrajincima govorio o podršci Zapada "dokle god bude potrebno". Tri godine kasnije, poruka bi mogla da glasi - dokle god se isplati