Takovska 10: Rat u Ukrajini, 1.000 dana kasnije – Vašington, Moskva i hod po ivici

Pre tačno 1.000 dana počeo je rat u Ukrajini. Do sada je doneo stotine hiljada mrtvih, ali se priča i o prekretnici – odlazeći američki predsednik Džozef Bajden, koji će u Beloj Kući biti do 20. januara 2025. godine, odobrio je Ukrajini korišćenje američkih raketa dugog dometa za napade duboko na teritoriji Rusije. Prvi projektili već su pali u ruskoj Brjanskoj oblasti.

Profesor Beogradskog univerziteta u penziji Leon Kojen ističe da je geopolitički ratni trenutak takav da Rusija dobija rat, što je primećeno i na Zapadu.

"Niko više ne veruje da Ukrajina može da na širokom frontu odbrani ono što još drži u Donjeckoj oblasti. Nekako je klima da Ukrajina mora da se pomiri sa gubitkom dela teritorije, a istovremeno, imamo eskalaciju sa Bajdenovom odlukom", naglašava Kojen.

Navodi i da je to pokušaj da se Kijevu pruži podrška, ali i da se novoizabranom američkom predsedniku Donaldom Trampu "vežu ruke".

Docent na Fakultetu političkih nauka Stevan Nedeljković smatra da su Bajden i Tramp nedavno razgovarali o ratu u Ukrajini, kao i o drugim gorućim pitanjima, poput sukoba na Bliskom istoku ili trgovinskom sporu sa Kinom, ali da je taj susret bio ceremonijalan.

"Nisam siguran da je Bajden otkrio sve karte Trampu i verujem da je iznenadio i njega. Donald Tramp Mlađi je rekao ono što njegov otac misli, a istakao je da je ovo bio pokušaj da se pokrene Treći svetski rat i osujeti mogućnost da Tramp bude mirotvorac i brzo reši sukob u Ukrajini. Ova Bajdenova odluka mu u tome odmaže", sumira Nedeljković.

Istoričar Nikola Popović kaže da izmenjena ruska nuklearna doktrina, podrazumeva stanje da napad bilo koje države na Moskvu, potpomognut posredstvom druge velike vojne sile, omogućava pravo Rusije da upotrebi nuklearno oružje.

"Ovo je faktički rat između Rusije i Sjedinjenih Američkih Država. Putin, u tom smislu, zna da su Amerikanci pridobili Evropsku uniju da slede njihovu politiku. A ta je politika nastavak hladnoratovske doktrine. Amerika i danas vodi rat protiv Rusije, kao celine", objašnjava Popović.

Ukazuje da je osnovno pitanje koji je uzrok rata u Ukrajini.

"U Minhenu je 2007. godine Putin održao govor tokom kog je postavio jednostavno pitanje – šta će NATO trupe oko ruskih granica. NATO je nastavio da se širi i posle završetka hladnoratovskog perioda. Tada je postalo jasno da su glavni protivnik SAD, a 2014. se u Ukrajini dogodio Majdan i od tada traju direktniji sukobi", ukazuje Popović.

Nedeljković: Diplomatija i kompromis jedina rešenja za ukrajinski front

Leon Kojen kaže da ukrajinska gađanja američkim raketama dugog dometa duboko na ruskoj teritoriji mogu da budu praksa koja će predstavljati jednu od prekretnica rata.

"Tu su se podelile i evropske sile. Velika Britanija i Francuska su zdušno podržale Vašington. Italija nije. Politički gledano, ako daješ izuzetno ofanzivno oružje, jasno je da si, na neki način, u ratu sa drugom stranom. I u tom političkom smislu, stvari jesu na nekoj vrsti prekretnice", kaže Kojen.

Profesor Beogradskog univerziteta u penziji podseća i na Trampov inauguracioni govor iz 2017. godine, kada je istakao da Amerika koju on vodi ne želi drugim državama da nameće sopstveni način života, već da ostalim zemljama bude svetao primer.

"To je bila ključna stvar koju je on rekao u tom govoru i time se do kraja zamerio mnogima u Vašingtonu, pre svega ekonomskoj i vojnoj eliti ili dubokoj državi", ističe Kojen.

Stevan Nedeljković pominje i nešto što, kako kaže, mnogi propuštaju da uvide – postojanje kontinuiteta ruske nesigurnosti.

"Ona se već decenijama oseća nesigurno i mislim da širenje na Ukrajinu to ne bi promenilo. Očekivati da jedna nuklearna sila izgubi rat je besmisleno, ali je suludo i očekivati potpunu rusku pobedu. Jedino rešenje u koje verujem je diplomatsko, kroz pregovore u nekoliko faza, i kompromis. Obe strane sada žure na frontu, kako bi poboljšale svoje pregovaračke pozicije i pripremile se za rešenje spora koji je najavio Tramp", smatra Nedeljković.

Popović: Rusija mora da pobedi, poraz znači rastrojstvo Moskve

Vašington je opravdanje za upotrebu američkih raketa u ukrajinskim napadima na Rusiju pronašao u, kako se navodi, provokaciji Moskve da severnokorejske trupe postavi u blizini ukrajinske granice. Istoričar Nikola Popović ističe da je to uobičajen vojni savez.

"Rusija, na čelu sa Putinom, nalazi se u teškom položaju. Takvi savezi su tada normalni. Iz ove situacije pokušava da izađe svom snagom. Pritom, Moskva nije iscrpela svu svoju silu. Ona u ovom ratu mora da pobedi. Jar nema izbora. Poraz znači rastrojstvo Rusije", sumira Popović.

Profesor Kojen naglašava da je važna i uloga Trampa, kao novog-starog predsednika Amerike.

"Spomenuli smo govor sa polaganja zakletve od pre osam godina. Pročitajte ga danas i videćete da se ništa nije promenilo u njegovom stavu prema Rusiji, pa i Ukrajini", tvrdi Koen.

Stevan Nedeljković procenjuje da bi obrisi Trampovih planova za to područje mogli da budu prekrajanje Ukrajine, što se ne, navodi, ne bi svidelo Kijevu, i bezbednosne garancije za članstvo Ukrajine u NATO-u, što se, smatra, ne bi dopalo Moskvi.

"To je suština kompromisa", ukazuje Nedeljković.

Popović, sa druge strane, ne veruje da bi Rusija pristala na takav kompromis.

"U Ukrajini mora da se promeni režim, jer ovaj na čelu sa Zelenskim, nije realno da može da pregovara sa Moskvom, posle svega. Dalje, ne dolazi u obzir ni bezuslovna kapitulacija Ukrajine, ni napuštanje dosegnutih linija koje je Rusija ostvarila na ukrajinskom frontu. U tom kontekstu, Ukrajina treba da ostane nezavisna i neutralna, da bi bilo mira i tišine. U Kijevu su vodili neinteligentnu politiku i logika je geografije da ne smeju da budu u NATO-u", zaključuje Popović.

Kojen: Osnovni cilj Rusije nije teritorijalni, već bezbednosni

Leon Kojen smatra da se na Zapadu pogrešno tumači ruski cilj na ukrajinskom frontu.

"Osnovni ruski cilj uopšte nije teritorijalni, već bezbednosni i odnosi se na zaustavljanje širenja NATO-a. Rusija se svakako ne bi povukla sa osvojenih teritorija, ali one su manje važne", kaže Kojen.

Stevan Nedeljković pominje i da je za odnose Bele kuće i Kremlja, u geopolitičkom kontekstu, važno i partnerstvo Moskve i Pekinga.

"Rusija i Kina definitivno imaju partnerski odnos, ali to nikad nije savez koji je stupio u neko dublje savezništvo. Čak i u onim trenucima kada je Rusiji najteže, a to je ovaj period od 2022. do 2024. godine. Iz tih razloga, zaista verujem da je moguće otopljavanje odnosa Vašingtona i Moskve", smatra Nedeljković.

Kojen navodi da je kontekstualno bitno i ono što je Tramp uvideo još 2016. godine.

"Tada je razumeo ono što je još tačnije sada, a to je da Amerika više nema onu moć koju je imala posle Drugog svetskog rata, te da ni ekonomski više nisu jedina sila, nego da je svet multipolaran. Takođe, uvideo je da je katastrofalna greška guranje Rusije i Kine u savezništvo. I mislim da će on, u tom smislu, raditi na otopljavanju odnosa sa Moskvom, nauštrb Kine", zaključuje Leon Kojen u razgovoru za RTS.

Celu emisiju Takovska 10 o ratu u Ukrajini možete da pogledate u video zapisu na početku teksta.