Takovska 10: Ukrajina, vulkan koji tinja i (ne) mora da eksplodira

Rat Rusije i Ukrajine zagazio je u drugu godinu. Da li će Ukrajina biti dugo tinjajući sukob koji će polako ekonomski da iscrpljuje slabije i zavisnije privrede ili je erupcija tog vulkana pre ili kasnije neminovna, što bi značilo širenje sukoba na okolne zemlje, a možda i na druga krizna područja?

 Istoričar i profesor Aleksandar Životić rekao je u emisiji Takovska 10 da je činjenica da je situacija na terenu takva da od završetka ukrajinske jesenje ofanzive nema većih pomeranja, a da je takozvana ruska zimska ofanziva otprilike oko 1. aprila dostigla svoj vrhunac.

"Sada se razmišlja o tome šta donosi prolećno-letnja sezona, odnosno tamo se završila zima, sneg se otopio, velike su kiše padale u mnogim oblastima, uključujući i ove sporne. Dok atmosferske prilike ne postanu drugačije, nekih ozbiljnih promena neće biti, a posle ćemo videti kuda će stvari ići", dodaje Životić.

Što se tiče očekivane ukrajinske ofanzive, Životić ukazuje da se ruski predsednik Vladimir Putin pojavio u blizini fronta i baš u tim oblastima koje su ne samo sporne, već su ona prostranstva na kojima se može očekivati intenziviranje borbenih dejstava, možda od početka ili sredine maja.

"Ukrajina na potezu, ima tri mogućnosti"

Šahovski rečeno, kaže Životić, ukrajinska strana je na potezu.

"Sve zavisi od toga kako je buduća operacija osmišljena, kako su jedinice formirane, kako su ciljevi postavljeni. Vide se već sad neki budući obrasci, vidi se takozvano omekšavanje fronta na pojedinim pravcima, udari po saobraćajnim čvorovima, po magacinima. Naziru se mogućnosti na kojim pravcima će se udariti. To je verovatno ovaj pravac preko Vasiljevke, Melitopolj, Berdjansk. Vidimo da se sa ruske strane apeluje na stanovništvo da se evakuiše sa tog prostora", ukazuje Životić.

Druga mogućnost, dodaje, jeste da se prosto nastavi tamo gde se stalo na prostoru Luganske oblasti.

"Treća mogućnost je dosta manje verovatna, mada ipak moguća. Ukrajinske trupe su na nekoliko kilometara od centra Donjacka, čak nije isključena mogućnost udara direktno", kaže Životić.

Zašto je Bahmut bitan

Životić objašnjava i zašto je grad Bahmut bitan i kaže da se radi o jednom izuzetno malom prostoru, koji je nekada bio gusto naseljen i koji u tom smislu ne može imati nikakav strategijski značaj kakav mu se često pridaje u javnosti.

"Međutim, taj grad je sada već simbol. On ima pre svega psihološki značaj. Rusima je vrlo važno da zauzmu taj grad iz nekoliko razloga. Prvo, zato što će posle nekog dužeg vremena ostvariti značajni uspeh, i drugo što će moći eventualno da ga iskoriste kao osnovicu za neko dalje i buduće napredovanje ka zapadu", napominje Životić.

Rusima je takođe važno, dodaje, da zadrže inicijativu, jer zauzeti Bahmut znači odbraniti Kreminu, koja je bila pred padom i koja predstavlja suštinski vrata Luganske oblasti.

Lavrov u Latinskoj Americi - Brazil najveći "dobitak"

Istoričar Predrag Marković se osvrnuo na posetu ministra spoljnih poslova Rusije Sergeja Lavrova zemljama Latinske Amerike i ističe da je tu Brazil najveći "dobitak" na strani zemalja koje se ne slažu sa zapadnom politikom, dok su Venecuela i Nikaragva stari ruski saveznici.

"Za Rusiju je strašno važno da se predstave kao vođe nezapadnog sveta protiv američke unipolarne dominacije, što je veliko pitanje da li je moguće, ali to je sad njihov glavni propagandni motiv, da se prikažu kako oni ne vode borbu za sebe, već protiv američkog monopola na svetsku moć", smatra Marković.

Rusija je, ukazuje, pretrpela prilično simbolički udarac kao velika sila u ovom ratu.

"Oni su sigurno verovali da mogu da brzo dobiju taj rat. Sad je Rusija u jednoj strašnoj situaciji, koja je veoma opasna za sve, a to je da ne može da dobije rat, a ne sme da ga izgubi. Gubitak rata bi bio slom Rusije kao velike sile. Amerika i Evropska unija igraju veoma opasnu igru za svetski mir", ocenjuje Marković.

Poljska i ukrajinsko žito – "pokušaj slanja poruke Briselu"

Ekonomista i profesor Slaviša Tasić je, govoreći o zabrani uvoza ukrajinskih žitarica u Poljsku, Mađarsku i Slovačku, ukazao da je jako čudno što to Poljska radi, pošto su Poljaci među najvećim podržavaocima Ukrajine, ali je objasnio da je u pitanju unutrašnja politička ekonomija.

"Evropski farmeri su inače u raznim problemima, počev od raznih evropskih politika, ekoloških politika, moraju da vrše neka prilagođavanja. Imate situaciju da je EU ukinula prošle godine sve carine na uvoz ukrajinskog žita. Ljudi nisu navikli na tu konkurenciju. Ukrajina je velika žitnica. Imate Poljake, Slovake, njihove farmere koji sada imaju jaku interesnu grupu i koja traži od svoje države da ih zaštiti", navodi Tasić.

Smatra da je to od početka bila neka prelazna mera i da se Poljska ne bi okrenula protiv Ukrajine.

"Oni ovim pokušavaju da kažu nešto Briselu i ja sam siguran da će ispod ovoga biti neka dodatna subvencija iz Brisala", očekuje Tasić.

Profesor varšavskog univerziteta Marko Babić je rekao da su poljske vlasti ignorisale pitanje gomilanja ukrajinskih žitarica od maja, juna prošle godine, iz političkih razloga, da se ne bi zamerili svom ukrajinskom savezniku.

"Kada je došlo jednostavno do situacije da imamo u Poljskoj veliku količinu mnogo jeftinijih ukrajinskih žitarica u odnosu na poljske, došlo je do obaranja lokalnih cena i protesta lokalnih poljoprivrednika i ostavke ministra poljoprivrede", objašnjava Babić.

Poljaci ne menjaju narativ, ali se oseća strah

Kada je reč o poljskom narativu o ratu, Babić kaže da nema nikakve promene po tom pitanju što se tiče poljskih elita i poljskih medija, dok i većina Poljaka smatra da i dalje treba bezuslovno na svaki način pomagati ukrajinskog saveznika.

Međutim, dodaje da se oseća i strah zbog situacije sa inflacijom i neizvesnošću po pitanju ukrajinskog rata.

"Mislim da u Poljskoj postoji jedna vrsta konsenzusa između političkih elita, ne samo vlade već i opozicije i velikog dela naroda, da Rusi, odnosno ruska država predstavlja fundamentalnu pretnju za postojanje Poljske", ističe Babić.

Poljska je strateški partner SAD, zato su "tako neobično radikalni"

Poljaci, ukazuje Babić, s pravom smatraju da su strateški partner Amerike, ne samo po ovom pitanju, nego i u Evropskoj uniji.

"Mislim da je to jedan od razloga zašto su Poljaci tako neobično radikalni po svojim stavovima vezano za kritiku Rusije prema svemu što radi. U Poljskoj imamo vrlo crno-belu sliku ovoga što se dešava u Ukrajini, da su Rusi jedno apsolutno zlo, a da su Ukrajinci snaga koja se bori za demokratiju, slobode i tako dalje", kaže Babić.

"Ekonomsko propadanje dugoročno, naročito na ruskoj strani"

Tasić, kada je reč o ekonomskim posledicama, smatra da inflacija nije posledica rata i da se smiruje, i da bi trebalo da usporava.

"Vidim neko dugoročno propadanje. Rat je loš u ovom smislu za sve strane, u dugoročnom smislu. Vi imate jedan zajednički prostor, imate tu Evropu i Rusiju koji rade jednu trgovinu, gde Rusija ima resurse, gas, naftu, Evropi to treba, Evropa to kupuje. Rusija i Evropa su bile povezane gasovodima. Ta trgovina je prekinuta. Obe strane tu gube. Rusija nastavlja da izvozi naftu i gas, na skuplji način i po nižoj ceni. Evropa uvozi tečni gas. To košta za obe strane", kaže Tasić.

Sankcije su, ističe, naročito za Rusiju gubitak u dugoročnom smislu, zbog blokade uvoza tehnološke robe.

"Rusija ne može da ima napredak, ne može da se integriše u međunarodnu trgovinu. I za razvoj nafte i gasa su potrebna tehnološka rešenja Zapada", ukazuje Tasić.

Ne očekuje ekonomski slom ove godine ili sledeće, ali vidi asimetrično ekonomsko propadanje, naročito na ruskoj strani.