Vjosa Osmani ulazi u politički obračun sa Aljbinom Kurtijem – može li da mu pomrsi planove na vanrednim izborima u junu

Osim što će se liste boriti za što veći broj poslaničkih mesta i, na osnovu toga, sticanje prava na formiranje buduće vlade, izbori na KiM biće i indirektno izjašnjavanje birača o tome koga žele za novog predsednika, centralnu institucionalnu figuru u Prištini, čije je mesto upražnjeno nakon što je Vjosi Osmani početkom aprila istekao mandat.

Istek mandata Vjosi Osmani bio je klatno između izbora novog predsednika i izlaska birača na nove izbore. Ustavni rokovi sprečili su odugovlačenje i izbore odredili kao rešenje nove institucionalne krize.

Akteri tog novog raspleta isti su oni koji su pre pet godina zajednički pobedili, a sada doveli do nove krize – Aljbin Kurti i Vjosa Osmani. U međuvremenu su postali suparnici.

Kako su se zavadili Osmanijeva i Kurti

Vjosa Osmani biće kandidat za drugi predsednički mandat, ali sada ne uz podršku Aljbina Kurtija i njegovog pokreta Samoopredeljenje, već stranke iz koje je politički potekla, od koje se odvojila, a kojoj se sada ponovo vraća – Demokratskog saveza Kosova, najstarije stranke Albanaca na Kosovu i Metohiji.

Na sednici Generalnog saveta, odnosno Glavnog odbora stranke, juče je i zvanično odlučeno da, osim kandidata za predsednika, Vjosa Osmani bude i nosilac liste poslaničkih kandidata DSK.

Osmanijeva je napustila DSK 2019. godine, nakon pada prve Kurtijeve vlade. Na izborima 2021. godine takmičila se u koaliciji sa Kurtijem i njegovim Samoopredeljenjem, a kasnije je formirala svoj politički entitet.

Nakon pobede na izborima, postavši ličnost sa najviše osvojenih glasova do tada, izabrana je za predsednicu i na toj funkciji bila do isteka mandata u aprilu ove godine.

Iako je to očekivala, Kurti je nije predložio za još jedan predsednički mandat. Imao je svoje kandidate. Međutim, nije uspeo da im obezbedi dvotrećinsku podršku poslanika, što će ga koštati novih izbora, a verovatno i mogućnosti da ponovi 51 odsto glasova Albanaca, koliko je dobio na izborima 28. decembra prošle godine.

Može li Samoopredeljenje bez glasova dijaspore

Analitičari u Prištini ne očekuju da Kurti u junu, bez velikog prisustva albanskih glasača iz dijaspore, ponovi prethodni izborni rezultat. Ali on nastavlja sa retorikom optužbi na račun opozicije, tvrdeći da je kriva i za decembarske izbore i za one koji će se održati 7. juna, jer, kako kaže, želi da ga eliminiše na bilo koji način.

"Četiri su nedelje do novih i vanrednih izbora, koji dolaze tačno pet meseci nakon poslednjih izbora, kada smo osvojili 51 odsto glasova. Došli su 10 meseci nakon izbora na kojima smo osvojili 42 odsto glasova. Dakle, od februara do decembra porasli smo za devet odsto, a ako porastemo isto toliko od decembra do juna, onda možemo dostići 60 odsto“, poručio je Kurti na jučerašnjoj sednici Glavnog odbora pokreta Samoopredeljenje, na kojoj je ponovo podržan za budućeg premijera.

Do novih izbora na Kosovu i Metohiji, naizgled, došlo je zbog neslaganja Kurtija sa jedne i opozicije sa druge strane oko kandidata za novog predsednika. U suštini, razlozi su u nastojanju Aljbina Kurtija da ključne poluge vlasti stavi pod svoju kontrolu, a opozicije da pokuša da mu potkreše krila i umanji uticaj. U toj strategiji Demokratski savez za adut ima Vjosu Osmani.

U nameri da kontroliše sve, Kurti je i sa njom pokvario odnose, iako mu je suštinski pomogla određivanjem 28. decembra za datum izbora, u vreme novogodišnjih praznika i masovnog pristizanja albanske dijaspore iz zapadnih zemalja na Kosovo. Kurti je pokvario odnose i sa Demokratskim savezom, sa čijim se predsednikom Ljumirom Abdidžikuom više puta sastajao kako bi postigli politički sporazum.

"U stvari, imali smo političku stranku i njenog eksponenta koji je, sa jedne strane, pohlepan za vlašću, želi sve, a sa druge strane nije sposoban da postigne kompromis", tako je Abdidžiku opisao Kurtija nakon što nisu uspeli da se dogovore.

Kurti najavljuje 60 odsto glasova, analitičari sumnjaju u to

Glavni utisak proteklih dana stranačke kampanje, iako predizborna još zvanično nije počela, jeste da će na izborima 7. juna glavni rivali biti rehabilitovani DSK, predvođen Vjosom Osmani, i pokret Samoopredeljenje sa Aljbinom Kurtijem na čelu. Oboje pretenduju na najviše funkcije.

Nezahvalno je prognozirati ko će kome i koliko oduzeti glasova, ali se veruje da se izborna trka na neki način uravnotežuje, jer su i Aljbin Kurti i Vjosa Osmani među retkim političkim figurama kod Albanaca koje su dobijale rekordno veliki broj glasova.

Četiri nedelje pred izbore, analitičari među Albancima kažu da na njima ne treba očekivati velike promene, ali da ne veruju u Kurtijevih 60 odsto. Raspored snaga u novom parlamentu biće takav da će se jedino kroz konsenzus, ako bude moguć, doći do novog predsednika.

Prištinski analitičar Agon Maljići izjavio je da bi izbori 7. juna mogli biti obeleženi nižom izlaznošću birača, navodeći pad entuzijazma i manje učešće dijaspore kao faktore koji bi mogli uticati na rezultat.

On je medijima na albanskom rekao da ne očekuje nužno veliki prenos glasova iz pokreta Samoopredeljenje u Demokratski savez Kosova, ali procenjuje da bi moglo biti manje ukupnog učešća na izborima.

"Možda nećemo imati prenos glasova iz Samoopredeljenja u DSK, ali bi mogla biti manja izlaznost. Postoji određen broj birača koji su na neki način bili oduševljeni energijom Osmanijeve i Kurtija i u tom kontekstu manja izlaznost bi mogla imati efekat", smatra Maljići.

Mogu li izbori da reše političku krizu

Profesor sa Instituta ADGER u Prištini, Abit Hodža, tvrdi da je faktor koji je nekada masovno mobilisao birače za Samoopredeljenje sada potrošen i da pokret mora da pokaže konkretne rezultate upravljanja.

"Potrošen je faktor koji je doveo do narativa koji je Samoopredeljenje gradilo 10–12 godina dok nije došlo na vlast – napadima, zloupotrebama, uništavanjem režima, onim što su bili prilično apstraktni pojmovi na Kosovu. Sada mora da pokaže i praktične rezultate onoga što je urađeno u poslednjih pet godina", rekao je Hodža.

Da bi se izbegle nove krize, a sledeća je već na vidiku posle junskih izbora, potrebno je promeniti ustav, jer društvo na Kosovu i Metohiji nije doraslo izboru predsednika u skupštini.

Trenutno u Prištini funkcioniše vlada na čelu sa Aljbinom Kurtijem u tehničkom mandatu, dok Aljbuljena Hadžiju, funkcionerka pokreta Samoopredeljenje, obavlja dužnost predsednice u statusu vršioca dužnosti. Skupština je zvanično raspuštena.