Završne reči u slučaju "Banjska", prvostepena presuda 24. aprila  

Pred sudskim većem izjasnili su se i optuženi Blagoje Spasojević, Vladimir Tolić i Dušan Maksimović. Spasojević i Tolić su kazali da Dušan Maksimović nije učestvovao i da nema nikakve veze sa događajima u Banjskoj septembra 2023. godine.

Spasojević, Tolić i Maksimović optuženi su za terorizam i pokušaj otcepljenja dela teritorije KiM i njeno pripajanje centralnoj Srbiji. Sudsko veće je najavilo čitanje presude 24. aprila u Prištini u 15 časova.

Advokat Pantović: Duboke greške u dokazima

Branilac optuženog Blagoja Spasojevića, advokat Ljubomir Pantović, naveo je da optužnica nema sistem i koncept, da je na 120 stranica njegov branjenik pomenut tri puta, i to o načinu hapšenja, o tragovima barutnih čestica i zbog dve fotografije.

O materijalnim dokazima, Pantović je rekao da postoje duboke greške i nedostaci optužnice koji se odnose na njenu srž i supstancu. Smatra da je kojim slučajem postupak kontrole sproveden po zakoniku o krivičnom postupku, optužnica ne bi prošla i bila prihvaćena.

Po Pantoviću, iz dostupnih činjenica u optužnici ne vidi se šta je Blagoje Spasojević konkretno uradio kritičnog dana, već da tužilaštvo pokušava da kroz opšti kontekst događaja dokaže individualnu krivičnu odgovornost optuženih, da optužuje uhapšene za radnje koje su drugi izvršili.

"Radi se o jednoj jako lošoj optužnici gde je činjenični opis apsolutno neprecizan, iznet u množini i gde vi i dan danas, godinu i po dana posle podizanja te optužnice, ne možete da utvrdite šta je ko od okrivljenih uradio. Dakle, čitav opis je iznet u množini. Danas smo izneli i primere iz sudske prakse na Kosovu, gde Vrhovni sud Kosova i Apelacioni sud izričito traže da radnja svakog okrivljenog mora biti konkretno opisana u činjeničnom opisu i da uopšteni opis u optužnici nije prihvatljiv i ne dokazuje krivičnu odgovornost", rekao je Pantović medijima nakon iznošenja dokaza.

Pantović ne negira konkretno da je njegov branjenik bio učesnik događaja u Banjskoj, ali da nije utvrđeno i da se ne zna da li je Spasojević preduzeo neku radnju, a ako jeste, o kakvim se radnjama radi.

"Inače, ako ste primetili, ja sam na početku završne reči rekao nešto o strašnom pritisku, i medijskom, i pritisku šire javnosti, gde se od početka postupka, bez da je izveden ijedan dokaz, gromoglasno traži doživotna kazna zatvora za okrivljene, a znamo dobro da je svaki okrivljeni nevin dok sud pravnosnažno ne dokaže njegovu krivicu i ne presudi", naveo je Pantović i dodao da bi njegov branjenik mogao eventaulno da bude odgovaran za oružanu pobunu.

Naveo je primer sa prošlog ročišta, kada je u završnoj reči jedan od zastupnika oštećenih u šest minuta obraćanja, pet puta pozivao sud da okrivljene kazni najtežom kaznom.

Tokom završne reči Pantović je naveo da je Spasojević bio spreman da prizna krivicu, ali su odlučili da se ne izjašnjava.

"Da je optužnica bila drugačija i da nije dodata tačka o otcepljenju dela teritorije, branjenik bi priznao krivicu, ali ovako nije mogao da prizna tako nešto", rekao je Pantović i pozvao sudsko veće da ne osuđuje celu grupu od 43 optužena preko kazne Blagoju Spasojeviću.

Tolićev advokat: Tačka o terorizmu nije dokazana

Branilac Vladimira Tolića advokat Miloš Delević je u svom izlaganju naveo političke okolnosti koje su prethodile sukobu u Banjskoj, a karakterisale su ih pritisak i gašenje srpskih institucija od strane režima Aljbina Kurtija, što je izazivalo reakciju Srba.

"U medijima je objavljivana vest o spisku od 600 Srba za hapšenje. Hapšenja su bila svakodnevna. Mladi su se bojali za svoju budućnost. Barikade su podignute, a onda pod pritiskom zapada uklonjene. Epilog je da je grupa odlučila da uzme oružje i da se odluči na oružanu pobunu", naveo je Delević.

Podsetio je da se ovim predmetom ne sudi događau, već Vladimiru Toliću i da se iz izvedenih dokaza ne vidi i ne zna šta je on bio  – da li vođa, pomagač, podstrekač.

"Činjenice su da je bio ranjen i da je bio u uniformi. Smatram da prva tačka o terorizmu nije dokazana. Nema dokaza o posebnoj nameri. Ona podrazumeva zastrašivanje stanovništva a druga je prinuda organa vlasti. Takva namera mora biti dokazana konkretnim i nedvosmislenim dokazima. Tek za drugu tačku optužnice, pokušaj otcepljenja dela teritorije, nema nijednog dokaza”, rekao je Delević.  

Jovana Filipović: Maksimović 24. septembra bio u Suvom Dolu

Braniteljka Dušana Maksimovića, advokatica Jovana Filipović istakla je da njen branjenik 24. septembra 2023 nije bio u Banjskoj.

"Bio je u Suvom Dolu, zatim došao u Banjsku. Alibi mogu da daju njegovi prijateji koji su bili sa njim, ali im nije bilo dozvoljeno", rekla je Filipovićeva i zatražila oslobađajuću presudu sa svog branjenika.

Maksimović je uhapšen 25. septembra 2023. godine

"Nijedan dokaz ne pokazuje bilo kakvu umešanost Dušana Maksimovića u događaj koji se desio u Banjskoj 24. septembra 2023. godine, a ponajmanje ne aktivno učešće. Dakle, svi oni dokazi i sve ono što smo naveli i što ističemo u toku celokupnog postupka vode jedino ka jednoj oslobađajućoj presudi. Ali videćemo da li će ovo sudsko veće imati i snage, i volje, i smelosti pre svega, da u jednom ovakvom postupku donese presudu koja će biti oslobađajuća”, rekla je Filipovićeva.

Ona ne spori da je Spasojević pronađen u selu Banjska, u svom rodnom selu, ali da nije bio učesnik grupe, niti je imao bilo kakvo prisustvo nitrata, nitrita niti barutnih čestica, nije postojao nijedan jedini DNK koji bi se poklopio sa njegovim.

"Dakle, jedino što smo mogli videti jeste da je ovaj predmet bio bila samo jedna volja tužioca da ga konstruiše kao da Dušan ima bilo kakve veze. Najpre su ga povezivali sa Tolićem, pa su ustanovili da na tim fotografijama nije Tolić. Zatim, pošto to zvuči pompezno i medijski privlačno, spomenuto je ime Milana Radoičića, da je pronađena neka njegova fotografija. Međutim, videli smo da je upravo to fotografija iz medija, dakle medijski članak, a ne fotografija koju je eventualno Dušan načinio niti bilo šta slično. I u tom smislu nadamo se, kao što sam već rekla, oslobađajućoj presudi", navela je Filipovićeva.

Izjasnili se i optuženi

Priliku da se izjasne imali su i optuženi pa je tako Blagoje Spasojević rekao da se oseća krivim što je tog dana bio u selu Banjska i da je to njegova najveća greška u životu.

"Ali za sebe ne mogu da kažem da sam terorista jer nikoga nisam ubio, niti povredio, niti sam ijedan metak ispalio prema policiji ili bilo kome drgom. Ako je moja puška ispitana videlo bi se da je upotrebljena dva puta, pucano je njome u reflektor koji je obasjavao prostor u kojem sam bio", rekao je Spasojević.

Naveo je da nije nikada ništa radio što je bilo protivzakonito.

"Iskreno mi je žao pogibije policajca Afrima Bunjakua, svih poginulih i ranjenih. Žao mi je što sam uopšte učestvovao u događaju. Za Dušana Maksimivića tvrdim da nema nikakve veze sa zbivanjem u Banjskoj", podvukao je Spasojević.

Drugi optuženi Vladimir Tolić  je rekao da danas čuje da je terorista i kako je hteo da otcepi sever Kosova, te se stoga pita gde su dokazi za sve to.

"Niko nije rekao da sam pucao i da sam nekoga napao ili povredio. Niko nije rekao da sam imao komandu. Pošto to niko nije tvrdio i pošto nema dokaza za to molim vas da se zapitate da li treba da budem osuđen za nešto što nisam uradio i za šta su odgovorni ljudi koji su u bekstvu. Ne tražim ništa od onoga što garantuje zakon, a to je na osnovu dokaza ili lažnih i podmetnutih dokaza", rekao je Tolić.

Tvrdi da nije pucao, niti je nekoga ubio, a ni povredio. Zaključio je time da je Dušan Maksimović, radnik preduzeća "Rajska banja", I da nije imao nikakve veze sa događajima u Banjskoj.

U Banjskoj kod Zvečana, na severu KiM, u noći između 23. i 24. septembra 2023. godine došlo je do oružanog sukoba grupe Srba i policije, u kojem su ubijeni policajac i trojica Srba.

Tokom akcije u Banjskoj policija je uhapsila Dušana Maksimovića, Blagoja Spasojevića i Vladimira Tolića i od tada u pritvoru.

Optužnica protiv njih i još 40 Srba, podignuta je u Prištini u septembru 2024. godine. Sud u Prištini odbio je zahtev da se ostalima tuži u odsustvu.