Ministarka Paunović: Birački spisak u fokusu zbog političke borbe, izbori kad za njih dođe vreme

Snežana Paunović rekla je za RTS da se birački spisak ne može smatrati danas manje važnim nego što će biti sutra, ali je danas možda veća tema nego što je bila pre nekoliko godina.

"Birački spisak se nekako uvek provlači kod političke borbe koja ima za cilj, mogu da kažem, rušenje aktuelnih izbornih rezultata, svejedno o kom izbornom procesu govorimo. Onda dolazimo do faze da se birački spisak, kao neispravan dokument, često stavlja u fokus", rekla je Paunovićeva.

Ministarka za državnu upravu i lokalnu samoupravu podsetila je da je rasprava o izmenama Zakona o biračkom spisku bila mučna od samog početka.

"Razgovori u parlamentu su počeli u malo širem formatu i bili su teški, a podrazumevali su i prisustvo nevladinog sektora, odnosno radne grupe koja funkcioniše u okviru Skupštine Srbije. Međutim, nije se došlo do konsenzusa. Došlo se do finalne faze oko formiranja Komisije za kontrolu jedinstvenog biračkog spiska kada su, nekako bez obrazloženja, predstavnici opozicionih parlamentarnih partija i predstavnici nevladinih sektora praktično u dva dana napustili radnu grupu", rekla je Paunovićeva i dodala da ni do dan-danas nema obrazloženja za taj postupak.

Polemika o članovima komisije

Paunovićeva je naglasila da je radna grupa nastavila s radom, a da su razgovori bili prekinuti u fazi kada se vodila polemika oko članova komisije.

"Polemika se vodila oko toga da li će komisiju činiti tri predstavnika vladajuće većine, tri predstavnika opozicije i tri predstavnika nevladinog sektora, što je bio predlog Crte, s kojom su se složili opozicioni poslanici. Drugi predlog je da to bude pet predstavnika vladajuće većine, tri predstavnika opozicionih poslanika i dva predstavnika nevladinog sektora, što je bio predlog kolege Uglješe Mrdića, odnosno svih nas koji smo učestvovali u radu radne grupe sa pozicijom vladajuće većine", objasnila je Paunovićeva.

Odluke je, navodi sagovornica, trebalo donositi dvotrećinskom većinom, što znači da je trebalo da dođe do najidealnijeg rešenja.

Poštovanje preporuka ODIHR-a

Do sada su uvid u predložene izmene imale izborne komisije i predlagači izbornih lista, a upućena je i Kancelarija OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava (ODIHR).

"Očekujem da ODIHR ponuđenu promenu Zakona o jedinstvenom biračkom spisku prepozna kao nešto na čemu je manje-više inicirao, da ne kažem insistirao. Preporuke nisu obavezujuće. Mi smo imali promene izbornog zakona i 2020. i 2022. sve po njihovim preporukama", rekla je Paunovićeva.

Parlamentarni izbori kada dođe vreme za njih

Paunovićeva je rekla da parlamentarne izbore očekuje kada dođe vreme za njih i da trenutno nema osnova za izbore.

"To što se prvi put pojavila politička platforma kroz potrebu čak i jednog dela studenata da dođu na vlast, to je legitimno, ali moraju sačekati redovne izbore i da imaju strpljenja. Drugo, da budem potpuno iskrena, ne bi bilo prvi put da odemo na parlamentarne izbore koji su vanredni. Imali smo ih i 2023. i ništa od toga nije pokazalo neki svoj efekat", zaključila je ministarka.