Медијски закони у мрежи допуна и измена – како је папир путовао од Радне групе до Европске комисије и назад

Власт поручује да ће усвајањем медијских закона бити испуњен важан услов за отварање Кластера 3 у преговорима Србије са Европском унијом. Удружење новинара Србије тврди да је представљени текст нацрта нетачно приказан као текст Радне групе, додајући да је ресорно министарство одбило предлог да се спроведе јавна расправа. 

Говорећи о процедури којом су финални нацрти закона усаглашени са Европском комисијом, с обзиром на то да чланови Радне групе тврде да нису видели те текстове, саветник министра информисања и телекомуникација Милош Гарић тврди да су чланови Радне групе веома детаљно упућени у ова три закона о јавном информисању.

Наводи пример да су у вези са законима о јавном информисању и електронским медијима још 2023. године одржане велике јавне расправе у четири града и да су примедбе унете у решења закона.

Према његовим речима, закон о јавним медијским сервисима је друге природе, и он није мењан дуже времена, а та радна група је радила од септембра до децембра.

"Мене чуди ово саопштење које смо у претходним данима могли да чујемо од појединих новинарских удружења, између осталог и из УНС-а. Мислим да су то апсолутно неутемељене критике“, навео је Гарић.

Адвокат Удружења новинара Србије Гордана Константиновић наводи да је била члан две радне групе, за јавно информисање и за измену и допуну Закона о јавном информисању медијима у децембру и Закона о јавним медијским сервисима. Демантовала је Гарићеве наводе и објаснила како је тај процес изгледао.

"Нама су прочитане примедбе Европске комисије. Ми смо на лицу места били без писане документације. То изгледа тако што ми на видео-биму видимо закон па га тако мењамо у ходу. Неке примедбе бисмо имплементирали, неке смо чак одбили да имплементирамо јер смо сматрали да заиста нису нужне са аспекта нашег законодавства. Ми не знамо где је верзија која је нама предочена. Она није резултат рада Радне групе, која је требало да имплементира примедбе Европске комисије“, навела је Константиновићева.

Опречно о тексту који је изнет Радној групи на увид

Саговорници РТС-а се нису сагласили да ли је текст Европске комисије изнет пред Радну групу. Док Константиновићева тврди да није предочен исти текст, Гарић каже да то није тачно.

"У суштини, за закон о јавном информисању и медијима кључне примедбе су нови чланови 84 и 85 који регулишу претпоставку невиности. То су конфузни чланци, а суштина је у ствари да се истраживачко новинарство сведе на минимум. Није било никакве потребе да се мења одредба о претпоставци невиности, која је стајала у закону, нити да ми ишта друго ширимо и допуњавамо. Питање претпоставке невиности је и уставна категорија“, објаснила је адвокатица УНС-а.

Тврди да она није сигурна који текст је отишао Европској комисији ни који је враћен, као ни на шта је стављена сагласност.

Да ли су потребне нове јавне расправе

Гарић напомиње да му се чини да су сада важнија поједина новинарска удружења, него оно што су препоруке Европске комисије и оно што су биле консултације и састанци у претходних шест месеци с Европском комисијом које су људи из Министарства информисања и телекомуникација водили.

"Ја се сада чудим шта је овде нејасно и шта они виде као нешто што је ново, о чему они не знају ништа. Апсолутно све знају. Мени делује као да је некоме сада криво што смо добили потврду од Европске комисије да можемо да усвојимо сва три закона, да би се неким накнадним тумачењима, критикама, тражењем јавне расправе померили ти рокови, како би уследиле нове критике“, напоменуо је Гарић.

Сматра да, због два папира примедби, није потребно још 20 дана расправе.

Гарић и Константиновићева такође имају различита мишљења о томе колико предлог који је отишао ка Бриселу заправо кореспондира са оним што је претходно договорено.

"Апсолутно је то, на истом том трагу, то су исти чланови, само су урађене техничко-правне корекције. Ја само апелујем на те људе да они имају мало разумевања и да пусте да закон крене да функционише и да видимо шта још треба да се уради. Нико од тога не бежи. Све је врло транспарентно и отворено“, рекао је Гарић.

Константиновићева истиче да се не могу пустити штетна одредбе. "Опет говоримо, чланови 84. и 85. закона о јавном информисању и медијима су врло штетне одредбе и апсолутно другачије од онога шта је Радна група, која је поступала по примедбама Европске комисије, у децембру на састанцима утврдила“, каже адвокатица УНС-а.

Тврди да сваки нови предлог захтева нове јавне расправе и да оне које су одржане у јануару нису биле одржане у одговарајућем периоду због празника, па ни интересовање није било велико.

Гарић истиће да неки од колега који сада критикују и траже јавну расправу, нису дошли на ове јавне расправе које су биле у јануару.

Констатиновићева је примером о одредбама о поверенику поткрепила своје тврдње да нису исти текстови предочени Радној групи.

"Одредбе о поверенику нису исте. Врло је једноставно. Узмете нацрт одредби који је био на јавној расправи и узмете нове нацрте, укрстите и видите да ли је исто или није“, каже Констатиновићева.

На ту констатацију, Гарић је упитао чему онда служи усаглашавање са Европском комисијом, ако не да те одредбе на крају изгледају мало другачије.

Цео разговор можете погледати у видеу на почетку текста.