Argumenti za i protiv održavanja vanrednih izbora – koliko smo blizu izlasku na birališta

"Srbija je uvek relativno blizu raspisivanja prevremenih izbora", kaže izvršni direktor CESID-a Bojan Klačar.

Podseća podatak da je u Srbiji od uvođenja višestranačja bilo više prevremenih nego redovnih izbora.

Klačar smatra da je Srbija u permanentnoj izbornoj kampanji 20-30 godina unazad.

"Ako govorimo o konkretnoj sadašnjoj situaciji, bilo je jasno da neće biti izbori raspisani momentalno u nekoliko dana kako su studenti tražili", naglašava Klačar.

Smatra da raspisivanje izbora nije izgledno u bliskoj budućnosti ali naglašava da se politički događaji menjaju veoma brzo i da "neke vesti od jutros znaju da budu bajate uveče".

"Čini mi se da u ovom momentu Srpska napredna stranka neće na tako direktan način razmatrati taj zahtev. Ne kažem da su oni u potpunosti zatvorili vrata za izbore, ali mi se čini da u ovom momentu, možda o tome kasnije razgovaraju", kaže izvršni direktor CESID-a.

Kako kaže, SNS ima argumente zbog kojih može i da pomeri održavanje tih izbora, ili eventualno čak da uopšte te izbore ne raspisuje, nego da sačeka redovan termin 2027. godine.

Vanredni izbori – izlazna strategija studenata u blokadi?

Docent Fakulteta političkih nauka u Beogradu Stefan Surlić ocenjuje da je studentski zahtev za vanredne izbore epilog višemesečnih blokada i protesta.

"Studenti su zaključili da njihovi zahtevi nisu ispunjeni, da trenutne institucije ne odgovaraju na njihove zahteve i da je potreba za nekim novim legitimitetom upravo kroz izbore", smatra Surlić.

Objašnjava da ni vlasti, ni opoziciji izbori nisu odgovarali, a da studenti ostaju pri principu da oni ne pripadaju trenutnim političkim blokovima.

Na pitanje o momentumu koji je izabran kad se predstavi zahtev o vanrednim izborima Surlić kaže da je razlog što verovatno nije došlo do neke političke artikulacije 15. marta, da se očekivalo da će se desiti neka društveno-politička prelomna tačka.

"Oni su osetili da imaju veliku podršku, setite se onih istraživanja – preko 80 odsto. Čak je i predsednik Republike u jednom obraćanju rekao da oni i dalje imaju preko 40 osto podrške", podseća Surlić.

Objašnjava da to znači da značajna populacija građana podržava zahteve studenata i dosadašnje postupke.

"To dovodi do jednog osećaja društvene duboke podeljenosti i polarizacije i da bi izbori bili dobar reset jedne negativne atmosfere i da su studenti procenili u ovom trenutku da je to neka vrsta izlaza", naglašava Surlić.

15. mart - 15. maj

Izvršni direktor CESID-a  kaže da vlast može i treba da reaguje na zahtev o vanrednim izborima bez obzira na to šta će biti finalna odluka.

"Radi se o jednom legitimnom zahtevu od jedne velike i važne društvene grupe u ovom momentu i svaka vlast treba da razmotri taj zahtev i treba na uverljiv način da ga obrazloži šta god bila na kraju odluka", smatra Bojan Klačar.

U vezi sa momentumom zahteva za vanredne izbore kaže da je bilo mnogo boljih momenta iz ugla studentskih interesa, poput perioda oko 15. marta ili sam 15. mart.

Klačar smatra da sadašnji trenutak kada se zahtevaju izbori relaksiraju vlast jer da je taj zahtev usledio tada  sredinom marta vlast bi morala da bude mnogo obazrivija i opreznija i da sa mnogo više senzibiliteta pristupi.

"Vrlo verovatno mnogo teže bi mogla da objasni zašto izbegava izbore, posebno što je vlast faktički negde od novembra pa skoro do kraja januara izbore nudila na različite načine", objašnjava različite okolnosti.

Kaže da to ne znači da je vlast u potpunosti konsolidovala svoju političku moć, ali da imaju više manevarskog prostora.

"Izloženi su manjem pritisku na ulici, izloženi su manjem pritisku od nekih drugih društvenih grupa koji su bili i tekako problematični za vlast u tom periodu", rekao je gost iz CESID-a naglašavajući da govori o osnovnim školama i najvećem broju srednjih škola, o protestima poljoprivrednika, o protestima advokata.

Argumenti za prolongiranje organizovanja izbora

Klačar kaže da je jedan od razloga za odlaganje izbora to što je nedavno formirana vlada.

Drugi razlog, napominje izvršni direktor CESID-a, je što može da dođe do potrošnje određenih ljudi koji su ušli u tu vladu, a koje smatraju važnim.

"Treći razlog može da bude krajnje interne prirode. Još uvek nije etabliran niti formiran Pokret za narod i državu koji bi trebalo da bude izborni akter", rekao je Klačar.

Smatra da su možda najvažniji razlozi za odugovlačenje raspisivanja izbora što bi izlazak u susret studentskim zahtevima verovatno bio pogonsko gorivo za dodatnu mobilizaciju i motivaciju ljudi.

"Danas je energija ipak u padu i pod broj dva vrlo je verovatno da vlast kalkuliše i sa time da li bi izborni rezultati na kraju bili prihvaćeni, odnosno da li bi se moglo sa sigurnošću očekivati da bi izbori bili i finalni epilog", rekao je za RTS.

Ističe mogućnost da izbori, iako predviđeni da reše političku krizu, nekada tu krizu i ne reše.

Argumenti za što ranije organizovanje izbora

Docent na FPN-u Stefan Surlić kaže da postoje oni koji podržavaju studente ali smatraju da ti izbori ne bi bili fer ako se ne primene sve odluke Odihr-a i da se onda neka vrsta političke agonije prolongira.

"Ipak, ovde govorimo o jednoj jednoglasnosti studenata, govorimo o višemesečnim blokadama i ljudi koji su izašli 15. marta, ne verujem da kao politikolog da je njihovo nezadovoljstvo smanjeno", rekao je Surlić.

Smatra da bi bilo blagotvorno da se jedna značajna erupcija nezadovoljstva reši dolaskom nove legitimacije ljudi koji bi vodili zemlju.

Organizovanje izbora u što kraćem roku odgovaralo bi vlastima, tvrdi Surlić.

"Prvo što bi se kriza, bez obzira što ona nema neke efekte vidljive, produbljivala u društvu. Drugo, zato što je vlast do sada organizovala izbore prevremene već četiri puta od 2013. godine i tu nije postao neki veliki razlog", podseća docent FPN-a.

Tada su argumenti bili da dodatni legitimitet tako da bi se u ovom slučaju, nastavlja gost RTS-a, pa bi se postavilo pitanje zašto ne ispitati legitimitet, ako postoji saglasnost da postoji društvena kriza.

Trougao – vlast, opozicija i studenti

U trouglu "vlast, studenti, opozicija," opozicija je u najnezahvalnijoj poziciji, smatra Klačar.

"Iz prostog razloga što nije ključni politički akter i što zapravo svoje odluke mora da samerava najčešće prema odlukama dva druga ključna aktera, a to su vlasti i studenti", predstavlja situaciju izvršni direktor CESID-a.

Objašnjava da opozicija mora sve vreme da bude na tragu onoga što studenti očekuju, ili sa nekim kompromisnim rešenjima kako opozicija ne bi bila percipirana od strane javnosti kao remetilački faktor.

Očekuje da će opozicija vrlo verovatno u narednom periodu pokušati da u direktnoj komunikaciji sa studentima verovatno drugačije definiše studentsku listu, kako na kraju ne bi morali da biraju između ta dva scenarija ili da blanko podrže studentsku listu ili da samostalno izlaze na izbore.

Stefan Surlić primećuje da su potpuno različiti pogledi opozicije počev od onih koji bi potpuno abstinirali na narednim izborima, a kako kaže, ukoliko zaista podržavaju studentske zahteve ne vidi razlog da ne stanu iza njih.

"Postoji i taj moment 'Mi smo tresli šljivu godinama, a sad treba neko drugi da pokupi plodove', ali mislim da je to neka kratkovida politička poruka. Da opozicione stranke, htele ili ne, njihovo biračko telo od njih očekuje da oni podrže eventualno studentsku listu, tako da će na ovaj ili onaj način, voljno ili nevoljno, opozicija stati, mislim, iza neke studentske liste", kaže Surlić u slučaju da se izbori održe u kratkom vremenskom periodu.