Der Spiegel: Zemlja ograničenih mogućnosti

Jedan posetilac bio je impresioniran onim što je video u Americi. U "magičnom vrtu Sjedinjenih Američkih Država", pisao je nemački bankar Ludvig Maks Goldberger 1903. godine u knjizi u kojoj opisuje svoja putovanja kroz Ameriku, video je "izuzetno veliki broj svrsishodnih ljudi koji uživaju u svom poslu".

Čovek mora da prizna da je Amerika "zemlja neograničenih mogućnosti", naveo je dalje Goldberger.

U knjizi, koju je napisao za sunarodnike u Nemačkoj, Goldberger je opisao porast ekonomske supersile. Međutim, posle više od 100 godina, taj opis nije odgovarajući. Zaista, danas više liči na karikiranje nego na putopis.

Ekonomija "magičnog vrta" grčevito se bori, masivna dužnička kriza preti da uništi prosperitet Amerikanaca, a nivo nezaposlenosti je oko devet odsto. U Vašingtonu postoji i politički zastoj.

U izlozima knjižara mogu se videti knjige koje opisuju opadanje američke moći i objašnjavaju kako i zašto je SAD "zalutao". Pored toga, prošlo je mnogo vremena od kada je američki predsednik Barak Obama ponudio nadu.

Činjenica da u Vašingtonu ništa ne funkcioniše bila je evidentna prekjuče, kada je specijalno Kongresno telo, takozvani Superkomitet, saopštilo da nije došlo do dogovora koji bi rešio problem deficita.

"Posle meseci napornog rada i intenzivnih razmatranja došli smo do zaključka da neće biti moguće postići kompromis do zacrtanog roka", saopšteno je iz Komiteta, sastavljenog od šest demokrata i republikanaca iz Predstavničkog doma i Senata.

Superkomitet, koji je formiran u avgustu, nije uspeo da ispuni svoj cilj i dođe do dogovora o kresanju budžeta, kojim bi trebalo da se u narednih deset godina uštedi 1.200 milijardi dolara. Tim merama treba da bude smanjen ogromni američki javni dug, koji trenutno iznosi nešto više od 15 hiljada milijardi dolara.

Moć i popularnost

Retko kad je neki kongresmen ili senator imao toliku moć. Retko se dešavalo i da stvore toliko lošu sliku. Sudeći prema anketama, popularnost Kongresa opala je za strahovitih devet odsto – a anketa je sprovedena pre propasti pregovora Superkomiteta.

Prema dogovoru stranaka kada su sastavljale Superkomitet, ukoliko ne dođe do dogovora, automatski se uvode kresanja budžeta u vrednosti od pomenutih 1.200 milijardi dolara. Socijalni programi i vojni budžet biće najviše pogođeni. Obamin ministar odbrane Leon Paneta već je rekao da će se uštede u vojnom budžetu pokazati kao razarajuće za oružane snage SAD.

Prirodno, dve strane su vrlo brzo počele da za propast pregovora okrivljuju jedna drugu. Republikanci optužuju demokrate da nisu želeli da naprave velike uštede u socijalnom sektoru, kao i da su insistirali na višim taksama. "Demokrate su pregovore videle kao priliku da povećaju poreze", kaže republikanski senator i jedan od članova Superkomiteta Džon Kil.

Demokrate se, pak, žale da su republikanci želeli da previše smanje socijalna davanja i da su bili protiv visokih poreza. "Zaustavljeni smo zbog ljudi koji ne samo da nisu želeli da povećaju porez najbogatijim ljudima na svetu, već su hteli i da im daju dodatnu poresku olakšicu", ističe demokratski senator Džon Keri.

Optužbe samo idu na ruku produbljivanju krize poverenja između stanovništva i američke političke elite. Obe strane su, naravno, predložile kompromise, ali nijedan nije postignut. Rezultat toga je konfrontacija umesto dogovora, ali i produžavanje zastoja koji preovladava u Vašingtonu.

Pozivi na "remont" Vašingtona

Sama reč "Vašington" postala je psovka u ostatku zemlje. To, naravno, nije baš novi fenomen. Američkim shvatanjem slobode, za razliku od evropskog, uvek je preovladavala želja da se zauzda moć centralnih vlasti.

Ali sada, ultrakonzervativci, kakav je pokret Čajanka, dominiraju u parlamentarnoj debati. Oni državu vide kao neprijatelja. Tako su kongresmeni Čajanke ovog leta zamalo doveli SAD pred bankrot. Ishod je bilo formiranje superkomiteta.

Da li to znači da je Amerika na rubu sistemske krize? Jedna stvar je sigurna: ljudi više nemaju nikakve želje da pozivaju na reformu državnih institucija. Posle neuspeha superkomiteta, republikanski predsednički kandidat Rik Peri najavio je da će "remontovati" Vašington, za koji smatra da se "pokvario". Njegov plan predviđa "privremeni Kongres", balansirane budžetske amandmane i, gle čuda, ogromne poreske olakšice.

Neuspeh bilateralnog komiteta znači da izborna kampanja počinje. Dve stranke prebacivaće jedna drugoj vruć krompir, prepirati se oko toga ko je odgovoran za propast pregovora.

Šta će se onda desiti sa merama borbe protiv nezaposlenosti, a koje Kongres mora da obnovi do kraja godine? Šta će se desiti sa poreskim olakšicama radnicima, koje takođe ističu krajem godine?

Obama će svim silama krenuti protiv olakšica najbogatijim, koje je doneo njegov prethodnik Džordž Buš. Kvaka je u tome što je Obama te olakšice već jednom produžio, zato što, između ostalog, pomažu i srednjoj klasi. To republikanci sigurno neće zaboraviti da pomenu.

Bez prečica

Ukoliko obe strane procene da bi imale više koristi od novih razgovora, novi pokušaj za postizanje kompromisa je vrlo moguć. Ipak, ima vremena za dogovor dok automatsko kresanje budžeta ne počne u januaru 2013. godine.

Prvo će, ipak, probati sa konfrontacijom. Odmah nakon neuspeha Komiteta, republikanski lideri tražili su uklanjanje ministarstva odbrane sa liste resora koji potpadaju pod plan automatskog kresanja budžeta.

Obama je, međutim, vrlo brzo odbacio takav potez. "Neki u Kongresu već pokušavaju da ponište ove automatske mere. Moja poruka njima je jednostavna: Ne", rekao je Obama.

Obećavši da će uložiti veto na svaki pokušaj ukidanja automatskih mera kresanja budžeta, američki predsednik je istakao "da na ovome neće biti nikakvih prečica".

Američki predsednik je u ponedeljak prisustvovao koncertu kantri muzike u Beloj kući. "Kantri muzika nas podseća da je ovo Amerika. Ovo je mesto gde možeš da uspeš ako pokušaš", rekao je Obama.

Predsednik SAD, čini se, i dalje veruje da je Amerika zemlja neograničenih mogućnosti.