Slovo i duh Dejtona - tri decenije od sporazuma o miru u BiH

Savremenici pregovora svedoče da je mir postignut tek nakon dramatičnih noćnih rasprava, žestokih pritisaka i bolnih ustupaka.

"Mom narodu poručujem – ovo možda nije pravedan mir, ali je pravedniji od nastavka rata", rekao je tada Alija Izetbegović prihvatajući arbitražu za Brčko.

Da je delegacijama preostao minimalni manevarski prostor, svedoči i jedan od učesnika pregovora, hrvatski predstavnik Mate Granić.

"Kada sam video mapu razgraničenja, rekao sam: nema šanse da to prihvatimo. Na kraju je nađeno pametnije rešenje", naveo je Granić, opisujući poslednju noć u Dejtonu.

Iako je sporazum zaustavio rat, ključne teme – od Sarajeva do Brčkog – rešavane su uz posredovanje SAD, često bez konsenzusa sve tri strane.

"Ako ne prihvatite ovaj predlog, mirni pregovori staju – mi se povlačimo", preneo je jedan od učesnika reči američkog glavnog pregovarača Ričarda Holbruka.

Trideset godina kasnije, političke rasprave u BiH vrte se oko istih pitanja: nadležnosti, ustavnog uređenja i uloge visokog predstavnika. Sagovornici se slažu da je najveći izvor konflikta upravo odstupanje od izvornog Dejtona.

"Dejton je srušen. Ne možete uzimati iz njega šta vam odgovara. On mora biti poštovan u celini", poručuje Radomir Lukić jedan od pravnih stručnjaka Republike Srpske, podsećajući da je od 2000. godine, odlukama visokih predstavnika "entitetima oduzeto više desetina nadležnosti".

Posebne kontroverze izaziva uloga visokog predstavnika u BiH.

"Bonska ovlašćenja niko nije dao – ona de jure ne postoje. Primenjuju se silom, a ne pravom", navodi,  ukazujući da je čak i osnivanje Suda BiH izvedeno mimo ustavnih procedura.

U ocenjivanju aktuelnih sukoba oko nadležnosti, sagovornici poručuju da spor o Dejtonu nije samo pravno, već i političko pitanje.

"Sve što je rađeno nakon 2000. išlo je ka centralizaciji. Svaki pokušaj povratka na izvorni Dejton dočekuje se kao pretnja", navodi Lukić.

Iako je Dejton odavno zaustavio rat, pitanje je da li je postavio temelje trajnog mira. Dok međunarodni posrednici ističu da je vreme za "funkcionalniju BiH", predstavnici srpskog i dela hrvatskog korpusa poručuju da je suština Dejtona – ravnopravnost konstitutivnih naroda – trajno narušena.

Pre tri decenije, Ričard Holbruk je posle potpisivanja rekao: "Svi su dali bolne ustupke. Samo tako je bilo moguće doći do mira".

Danas, međutim, izgleda da se spor ne vodi o tome šta je Dejton rešio, već o tome šta je u poslednjih 30 godina promenjeno.