Тридесета годишњица Дејтона, реакције из Москве и Брисела

Три недеље трајали су преговори у америчкој бази Рајт-Патерсон у Охају, а до последњег тренутка било је неизвесно да ли ће Срби, Хрвати и Бошњаци успети да нађу заједнички језик. Договор је постигнут у фото-финишу у Дејтону, а формално потписан у Паризу.

Мировним споразумом исцртани су темељи послератне Босне и Херцеговине, једне од најсложенијих држава по уређењу. Kада је Дејтон поштовала имала је мир, када га је рушила имала је кризу, оцењује Милорад Додик.

"БиХ никада није била држава до Дејтонског споразума који је покушао да направи неку сложену земљу која није успела. У томе је истина. Да ли постоји неки други облик живота на простору да БиХ буде успешан? Не верујем и не залажем се за то", поручује Додик.

Сведоци уговора у Јелисејској палати били су лидери Америке, Немачке, Француске, Велике Британије и Русије, као и представник Европске уније. Испоставиће се да Дејтон није само мировни споразум, већ и поље политичких тумачења у којем Русија не види простор за наметање решења.

"Руски став је да било какве измене Дејтонског споразума могу бити спроведене само на основу одлука које су донете консензусом, без спољног мешања и стриктно у складу са утврђеним уставним процедурама. Русија, као стална чланица СБ УН и одговорна учесница у регулисању ситуације у БиХ, принципијелно и доследно подржава Дејтонски споразум и његове темељне принципе који предвиђају једнака права за три конститутивна народа и два ентитета са широким овлашћењима у пракси", истиче шеф руске дипломатије Сергеј Лавров.

На годишњицу споразума којим је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини осврнуле су се висока представница ЕУ Kаја Kалас и комесарка за проширење Марта Kос. Саопштавају да је Дејтоном завршено једно од најмрачнијих поглавља у Европи и осигуран мир који траје и данас.

"Kурс ка чланству у Европској унији Босне и Херцеговине као уједињене, суверене земље у стабилном и безбедном региону мора остати крајњи циљ. Политички лидери треба да се усмере на реформе да би се ишло напред. БиХ мора да зграби шансу да обликује своју будућност у Европској унији", напомиње се у саопштењу Каје Калас и Марте Кос.

Босну и Херцеговину чине три конститутивна народа – Срби, Хрвати и Бошњаци. Дејтонским споразумом подељена је на два ентитета – Републику Српску и Федерацију. На конференцији у Загребу посвећеној годишњици споразума чуо се захтев за формирање трећег ентитета у корист Хрвата.