Čekajući izbore, srpski politički ekspres lonac

Ukidanje vanrednog stanja oslobodilo je sve što se u srpskoj politici taložilo u karantinu. U samo nekoliko dana desilo se sledeće: Pokret slobodnih građana odlučio je da izađe na izbore, Srđan Nogo predvodio je proteste za bojkot sistema. Boris Tadić predložio je da se izađe na izbore na listi Bojkot, ali da se bojkotuje Skupština. Ispred zgrade Skupštine incidenti.

"Ono što predstavlja novinu u našoj političkoj praksi to je organizovano nasilje ispred parlamenta kojem smo mogli da svedočimo u petak, mi smo i ranije imali neke scene nasilja koje su bile posledica afekta ili tenzija, ali čini mi se da smo prvi put imali planski cilj presretanja političkih protivnika i sprovođenja nasilja prema njima", smatra politički analitičar Nemanja Starović. 

"Moramo da kažemo i sledeće, da je Boško Obradović sam, i da možda poneko i ceni njegovu odvažnost što se suprotstavlja jednoj masi, jednoj pretećoj masi, a sa druge strane ne možemo da zagovaramo takvu vrstu obračuna koja ne samo da nije dobra za parlament nego nije dobra da se događa na bilo kom mestu, a posebno ne parlamentu koji reprezentuje poverenje građana", veruje Zoran Hamović, izdavač i predsednik Političkog saveta Pokreta slobodnih građana. 

Zatim je Boško Obradović započeo štrajk glađu, tražeći odlaganje izbora i zato što je hteo da podrži Miladina Ševarlića. Ševarlić je štrajk glađu prvi počeo zbog Kosova i Metohije.

Onda su poslanici naprednjaka Aleksandar Martinović i Sandra Božić započeli svoj štrajk glađu jer tužilaštvo ne postupa u odnosu na postupke Boška Obradovića.

"Pazite vladajuća stranka, ako izađe ispred parlamenta i štrajkuje glađu to mora ipak da bude apsurdno. Zamislite sada nekoga ko to posmatra sa strane, on ne može ništa drugo nego da se nasmeje i da kaže da su ovo tragikomične okolnosti u kojima se sistem izvrgava ruglu. Mi sada imamo jedan antiporedak. Ako oni koji su na vlasti štrajkuju ispred parlamenta svako normalan mora da se zapita da li je zaista reč o nekom ne performansu nego o snimanju neke komedije", veruje Zoran Hamović.

Politički analitičar Dragomir Anđelković smatra da smo i u ranijim periodima imali tu vrstu pariranja od strane vlasti.

"Kad opozicija krene u neku vrstu akcije koja se ocenjuje kao ekstremna, vlast odgovori na isti način i onda je akcenat stavljen na potez vlasti koje u velikoj meri uspeju da čitavu priču obesmisle. Tako da marketinški gledano, logično je što opozicija to pokušava ali pokazalo se vrlo produktivno što vlast sličnim merama odgovara", smatra Anđelković.

Narodni poslanik i urednik Nove srpske političke misli Đorđe Vukadinović ne podržava štrajk glađu Obradovića, ali nije nešto što može da osudi.

"Ja mislim da je u prethodnom periodu pravio greške, da je vlast prepoznala tu njegovu osetljivost ili plahovitost, impulsivnost, onda su namerno igrali presing na njega, a on je takođe osetio da mu je to šansa da se digne malo politički, tako da je za obe strane win-win priča ali za društvo u celini sigurno nije dobra, nanosi štetu i reakcija vlasti, kao i njegovo ponašanje", smatra Vukadinović.

Šta nas još čeka u kampanji  

Onda je situacija sa štrajkom glađu počela da se raspliće. Sa stepenica ispred Skupštine najpre je otišao Miladin Ševarlić. Odustao je od štrajka glađu uz rečenicu - posle plagijata doktorata na red su došli plagijati štrajkova glađu. Od štrajka je zatim odustala Sandra Božić nakon molbe predsednika države. Zatim je sa stepenica otišao i Aleksandar Martinović jer je tužilaštvo preduzelo dokazne radnje prema Bošku Obradoviću.

Obradović je ostao na stepenicama, a pridružio mu se i poslanik dveri Ivan Kostić.

"Mislim da ćemo u novoj kampanji koja će po mnogim elementima biti neobična posle korone, imati razne takve brze cikcak poteze bez velike strategije. Niko na tome neće insistirati, a mnoge stvari će probati pa ako upali, upali", smatra Dragomir Anđelković.

"Izbori služe tome da se smanje političke tenzije, da se taj ekspres lonac otvori, da se opusti pritisak, a ovakvi izbori u nesređenoj i društvenoj političkoj klimi samo će povećati tenzije i pritisak", uveren je Đorđe Vukadinović.

Šta donosi odluka Pokreta slobodnih građana

Pritisak Savezu za Srbiju podigao je Sergej Trifunović odlukom da izađe na izbore. Pokret slobodnih građana u januaru se pridružio Savezu u bojkotu izbora. A onda je došla epidemija. "Odluku da izađem na izbore razmatrao sam u karantinu, shvatio sam da je agenda zvana ‘bojkot’ postala passé, iako je pre nekoliko meseci to bilo najbolje rešenje", kaže Sergej Trifunović.

"Između ostalog da bi se stvari rešavale a ne stavljale pod tepih, došao je trenutak u kom se mora izaći i stvari se moraju rešavati", ističe predsednik Političkog saveta Pokreta slobodnih građana Zoran Hamović.

"Kriza koja postoji uništava ne samo parlament nego sve institucije političkog dijaloga, i neminovno je stupiti sada i odmah, ali nemamo ništa protiv da se izbori odlože ako za to postoji mogućnost. Mi idemo sami, to je sada sasvim izvesno, i naravno da očekujemo da ćemo preći cenzus, tu nema nikakvog spora", veruje Hamović.

"Svakako da će Trifunović svojim brzim marketinškim potezima uspeti da deo njih animira da izađu na izbore, ali svakako nanosi štetu bojkotu jer, da bi pokret uspeo, bitno je da što manja bude izlaznost.  Čim deo stranaka koje su zagovarale bojkot na njega izlaze obesmišljavaju sam bojkot", veruje Dragomir Anđelković.

"Ja mislim da je odluka PSG na ovakav način nanela štetu opoziciju u celini, pri tom ne sumnjam da PSG jeste opozicija, nikakve insinuacije ne pravim da su se prodali, dobili pare, prešli na suprotnu stranu, Vučića, režima i slično, ali objektivno su naneli štetu, ja bih više voleo da su od početka bili uzdržani, i da su bili za izlazak, kao što sam i ja bio uz mnogo ali."

Vukadinović za bojkot bez "ali"

Pre koronavirusa, poslanik Đorđe Vukadinović imao je mnogo rasprava o tome zašto je bolje ići na izbore. Danas je Vukadinović za bojkot, bez ali.

"Svi smo mi pomalo kao one ptice u kavezu krletke, kad otvorite, kavez je otvoren ali one neće da izađu. Tako i sa građanima, čak i mi koji smo imali vremena da se krećemo, zamislite tek penzioner koji su bili nedeljama zatvoreni. I do juče smo pričali smrtna opasnost, korona, a danas kao da to nije ništa, idemo na izbore", kaže Đorđe Vukadinović.

Ideja bojkota se raspala, pitanje je da li Savez za Srbiju i dalje postoji -  kaže bivši predsednik Srbije i lider Socijaldemokratske stranke. Boris Tadić nudi srednje rešenje, da se formira "Lista za bojkot", ali da se ne verifikuju mandati u Skupštini i da se ona bojkotuje.

"To jeste jedna od ideja o kojoj se može razgovarati ali bojim se da nije previše produktivna", odgovara Zoran Hamović iz Pokreta slobodnih građana.

"Ja poštujem ulogu Borisa Tadića i mislim da bi mogla biti veća i na našoj sceni, ali moram priznati da ovu ideju ne razumem. Dakle, namera je ispravna da se doprinese da veći broj aktera izađe, u praksi je meni nerazumljiva", smatra Đorđe Vukadinović.

Političke lopte se kotrljaju otkad se sa šerpi i baklji prešlo na ulice. Prve večeri nakon ukidanja vanrednog stanja gledali smo protest ispred Predsedništva. Dok su trajali štrajkovi glađu, gledali smo skupove pristalica SNS-a i Dveri ispred Skupštine. Sve vreme postojala je mera zabrane okupljanja. 

Osim ovih, gledali smo i proteste koje je predvodio bivši poslanik Dveri Srđan Nogo. Na protestima se govorilo protiv migranata, 5G mreže, obavezne vakcinacije, globalističkog sistema, potpisivanja Briselskog sporazuma. Skandirali su i protiv Vučića i protiv Đilasa, a moto protesta bio je "Bojkot sistema".

Član Pokreta slobodnih građana Pavle Grbović napisao je: "Ako na protestu koji organizuje Srđan Nogo dođe više ljudi nego na mnoge proteste opozicije, onda moramo dobro da se zamislimo."

"Sad, različiti su motivi zašto neko izlazi na ulicu i različiti su motivi zašto se taj broj našao tu, ali reprezentativnost tog broja još uvek ne govori o nekom ozbiljnom kvalitetu za šta se ti ljudi zalažu. U ovom momentu to za nas nije relevantna stvar", ističe Zoran Hamović.

"Politički život Srbije je zaista u haotičnoj fazi. Velike partije su se raspale, nove velike partije nisu nastale, imamo masu pokreta, masu lidera, opšte previranje gde se vodi rat na mnogo frontova, između vlasti i opozicije, unutar same vlasti, i možda je sad najzanimljivije među opozicijom. Imamo borbu za to ko će na nekim narednim izborima biti ključni igrači, a ne da se na ovim izborima bog zna šta postigne", smatra Dragomir Anđelković.

Dakle, srpska politika izašla je iz karantina. Podjednako infektivna kao što je bila i pre. Ali, potajno su se i vlast i opozicija možda složili u jednoj stvari. Skupština je ipak postala važna, makar simbolički i makar samo njene stepenice. Između skulptura Tome Rosandića kao da je razapeta nova stalna postavka u kojoj se ogleda današnja srpska politika.