Od plata i penzija do cene goriva – koliko će nove mere poboljšati standard građana

Plate veće osam ili 12 odsto, penzije 7,5 odsto, prosečna zarada od 1.200 evra i gorivo koje, uprkos pritiscima, za sada neće poskupeti – iza svake od tih brojki stoji pitanje koliko će građani zaista moći više da kupe. Šta nove ekonomske mere znače u praksi?

Profesor Ismail Musabegović je rekao da ekonomija zahteva stalno prilagođavanje građana, privrede i države i da će najavljene mere doneti poboljšanje, ali ne i veliki skok životnog standarda.

"Mere će kratkoročno stabilizovati situaciju. U nekom smislu taj skok životnog standarda neće biti tako drastičan. Biće bolji, ali ne možemo očekivati ništa posebno i drastičan skok, bez obzira na sve ove mere koje će biti donete i koje su donete", rekao je Musabegović.

Govoreći o odnosu rasta plata u javnom sektoru od oko osam odsto i inflacije od oko tri procenta, Musabegović je naveo da je matematička razlika od pet procentnih poena tačna, ali da sama po sebi ne pokazuje koliko je poboljšan standard građana.

"Bitno je kolika vam je zarada i da li tom zaradom pokrivate potrošačku korpu. Ukoliko je pokrivate, onda je to značajno. Ukoliko ne, onda će nastaviti da budu problemi, nešto malo manji zbog ovih povećanja, ali će uglavnom ostati tako kako jeste", objasnio je Musabegović.

"Zaposleni u socijalnoj zaštiti značajno će osetiti povećanje"

Kada je reč o najavljenom povećanju zarada u socijalnoj zaštiti od 12 odsto, Musabegović smatra da je ono značajno jer je višestruko veće od inflacije, ali i zato što je reč o sektoru koji je, kako kaže, dugo bio zapostavljen.

"Dvanaest posto je višestruko više od inflacije. To je oblast koja je uvek nekako na kraju i zanemarena. Ta mera dovodi do dve stvari – jedna je da se izravna taj jaz koji postoji između zaposlenih, posebno u tim socijalnim ustanovama, i drugo, da bude atraktivnije jer su to obično najmanje plaćeni poslovi u državi", rekao je Musabegović.

Zbog toga očekuje da će zaposleni u tom sektoru povećanje zarada značajno osetiti.

Povećanje penzija kao "amortizer" prethodnih poskupljenja

Komentarišući najavljeno povećanje penzija od 7,5 odsto, Musabegović je ocenio da će ono pre svega ublažiti posledice prethodnih poskupljenja.

"Tih 7,5 procenata je u suštini amortizer za ono što je već poskupelo, tako da se situacija poboljšava i taj period koji je bio udar je prošao. Sada se stabilizuje i efekti će biti pozitivni, ne u toj meri od 7,5 odsto, nego nešto malo manje, ali u svakom slučaju penzije će porasti", naveo je Musabegović.

Posebno je ukazao na položaj građana sa najnižim penzijama, navodeći da upravo njihov nivo primanja predstavlja najveći problem za svakodnevni život.

Povećanje koje počinje 1. decembra, mesec dana ranije nego što je prvobitno planirano, prema njegovoj oceni neće imati poseban makroekonomski efekat, ali je značajno za same građane.

"Psihološki je važan i likvidnosno, jer svi znamo da su oko Nove godine najveći troškovi. Ta mera je pozitivna zato što će već u decembru imati viša primanja kojima će pokriti veće rashode", objasnio je Musabegović.

Jednokratna novčana naknada brzo odlazi na račune, prodavnicu i pijacu

Govoreći o jednokratnoj novčanoj naknadi, Musabegović je naglasio da takve mere mogu trenutno da poprave finansijski položaj domaćinstava, ali da je njihov efekat ograničen.

"To su kratkoročne mere, trenutno poboljšaju situaciju, ali vrlo brzo se taj novac prenese u prodavnicu, na pijacu ili za neke račune zaostale, tako da su one dobre, ali su kratkoročne", rekao je Musabegović.

Takva izdvajanja, koja se u ekonomiji nazivaju "helikopter novac", prema njegovom mišljenju mogu imati opravdanje ukoliko se pomoć isplaćuje u trenutku kada su troškovi domaćinstava povećani.

"Važan je tajming kada vi dobijate taj novac, da li je to sad kada je početak školske godine, kada imate izuzetno povećane troškove oko dece", naveo je Musabegović.

O ceni goriva: Na kraju se trošak preliva na poreske obveznike

Musabegović je, komentarišući odluku da cena goriva ne bude povećana uprkos tržišnim pritiscima, rekao da država takvom intervencijom preuzima deo troška, koji se na kraju posredno prenosi na poreske obveznike.

"Kada država interveniše protiv tržišta, zadržava cene goriva iako bi one po tržišnim uslovima morale da rastu. Praktično, to je prebacivanje na poreske obveznike", istakao je profesor investicionog bankarstva.

Objasnio je da to može da znači odricanje države od dela prihoda koje inače ostvaruje od akciza i drugih troškova vezanih za naftu i naftne derivate.

"U suštini, na kraju će se cena preliti na poreskog obveznika", rekao je Musabegović.

Ipak, naglašava da obuzdavanje cena goriva može da spreči prelivanje poskupljenja na druge proizvode i usluge.

"To je spirala. Ovo značajno utiče na smirivanje inflacije i na taj inflatorni pritisak i mislim da je to dobra mera", ocenio je Musabegović.

Upozorava, međutim, da takva politika ne može trajati neograničeno.

"To na dugi rok nije održivo zato što jednostavno ne može da izdrži. Kratkoročno da, dugoročno ne. Uvek treba pustiti tržište", rekao je Musabegović, podsećajući da cena nafte zavisi i od geopolitičkih događaja i kretanja na svetskim berzama.

Kako građani osećaju rast BDP-a

Govoreći o rastu bruto domaćeg proizvoda, Musabegović je istakao da se on ne može neposredno poistovetiti sa količinom novca kojom građani raspolažu.

"Građani ne troše taj rast BDP-a u novčaniku. Rast BDP-a je jedna važna makroekonomska mera. To znači da društvo napreduje", rekao je Musabegović.

Prema njegovim rečima, građani efekte privrednog rasta mogu da osete kroz sigurnije zaposlenje, veću mogućnost izbora posla i, nakon određenog vremena, rast realnih zarada.

"Ono što građani mogu da osete jeste sigurnost radnog mesta kada raste BDP, izbor radnog mesta, možete lakše naći bolje radno mesto i taj rast negde posle nekog vremena utiče na povećanje realne zarade svih koji rade", objasnio je Musabegović.

Stabilan kurs znači i predvidivije rate kredita

Musabegović je ukazao i na značaj deviznih rezervi, stabilnog kursa i rasta BDP-a za ukupnu ekonomsku stabilnost.

"Devizne rezerve su jedna brana odbrane kursa, jer je u Srbiji kurs, hajde da kažem, kontrolisan u nekom obimu kretanja. Kada država interveniše i održava taj kurs, ona ili kupuje ili prodaje, u zavisnosti od toga da li jača dinar ili pada dinar", objasnio je Musabegović.

Istakao je da stabilnost kursa građanima donosi veću finansijsku predvidivost.

"Ne može da vam se desi da vam rata kredita odjednom skoči, da ne znate šta da radite. Tako da devizne rezerve u ovom obimu, rast bruto društvenog proizvoda i stabilan kurs, to su jako važni makroekonomski elementi i moraju da se održavaju", rekao je Musabegović.

"Mnogo važnija od stope nezaposlenosti je struktura radne snage"

Stopu nezaposlenosti od 7,2 odsto Musabegović je ocenio kao istorijski nizak nivo, ali je naglasio da je za domaću ekonomiju sada važnije pitanje kakva je struktura radne snage.

"To je stvarno istorijski podatak, to je najniža nezaposlenost. Međutim, mnogo važnija je struktura. Srbiji nedostaje kvalifikovana radna snaga i ona ima problema u tom strukturnom sistemu radne snage", rekao je Musabegović.

Zbog toga je, kako kaže, neophodno povezivanje tržišta rada sa savremenim obrazovanjem i stvaranje kvalifikovane radne snage koja može da poveća produktivnost.

Efekti mera za šest do 12 meseci

Na pitanje po čemu će građani moći da procene da li su ekonomske mere dale rezultate, Musabegović je izdvojio rast produktivnosti i odnos medijalne zarade prema troškovima života.

"Što se tiče efekata, oni mogu da se osete za nekih šest do dvanaest meseci. Kako da ih merite? Merite ih tako što medijalna zarada pokriva vašu potrošačku korpu", rekao je Musabegović.

Istakao je da veliki deo prihoda domaćinstava sada odlazi na osnovne potrebe.

"Hrana i bezalkoholna pića skoro 40 posto uzimaju onoga što vi zaradite. Drugo su stanovanje i energija, to je još nekih 20 posto. Četrdeset posto koje ostane, to vam je i za transport, i za kulturu, i za obrazovanje, i za zdravstvo", naveo je Musabegović.

Zaključuje da bi rast medijalne zarade trebalo da smanji udeo osnovnih životnih troškova u ukupnim primanjima domaćinstava.

"Ako je medijalna zarada viša, onda će smanjiti procente, na primer za hranu, da ne bude više 40 posto, nego da bude 12 do 18 posto, kako je u zapadnoj Evropi, na primer", rekao je Musabegović.