Шта све утиче на трошкове производње и хоћемо ли током јесени и зиме воће и поврће скупо плаћати

Богољуб Витомиров пољопривредник из Томашевца већ дуго производи паприку. Од када је ушао у овај посао под паприком има два хектара. Сада све чешће размишља да ли да настави или да престане да се бави повртарством.

"Паприку смо почели полако да беремо. Тржиште је доста засићено. Накупци уцењују, траже само правилне паприке. Нама је у интересу да се сва паприка прода, а они баш праве проблем, спуштају цену. Све што будемо могли продаћемо на мало. То захтева време, а производња још траје", каже Витомиров.

Инсекти и суша су највише угрожавали производњу поврћа

Током производње највише проблема било је са инсектима.

"Зимус смо имали хладне дане, било је и нешто снега, али није то било довољно. Инсекти су преживели и наставили су своје размножавање чим је кренуло лепо време. Такође, постају све отпорнији на инсектициде. У претходном периоду доста активних материја је избачено из употребе, а оне које су остале су доста скупе и инсекти се на њих лако навикавају", објашњава Витомиров.

Због честе заштите и потребе за наводњавањем, улагања у овогодишњу производњу су најмање 20 до 30 процената већа него лане.

"Цена горива је отишла доста. То што смо добили по хектару, нама у повртарству не значи пуно, јер ту количину потрошимо за основну обраду. Заливали смо много више него претходних година. Последњу кишу смо имали у јуну. До јуна смо и могли на два или три дана да заливамо, али од јула смо свакодневно заливали. Често и по два пута у току дана. Једно заливање траје 8 сати и за то је потребно 20 литара горива. Кад се то помножи са бројем дана, добије се озбиљна цифра", наводи Витомиров.

Накупци спуштају цене

Да би покрили трошкове производње и имали зараду, објашњава, паприка би на велико требало да кошта између 100 и 120 динара.

"Накупци нуде између 60 и 80 динара. Са тим ценама смо у минусу. Истовремено у трговинама паприка је од 150 до 250 динара, зависно од паковања. На бирање је 200-250, а на кутије око 150 по килограму. По свему судећи, цена ће у наредном периоду да падне, јер нисмо сви кренули да беремо, а ни тражња још није велика. Кад сви изађемо на тржиште тада ће да буде хаос", каже Витомиров.

Повртари пред дилемом: остати или изаћи из овог посла

И у пољопривредној стручној служби Зрењанин кажу да је највећи изазов био заштити производњу од инсеката.

Посебно од трипса који угрожава различите врсте поврћа и утиче на економску вредност производа.

"Производњу је угрожавала и кукурузна совица, поготово друга генерација. То је штеточина генеративних органа и она прави проблем на готовим производима, када се биљке довољно развију. У пластеничкој производњи било је проблема са стеницама, док су на отвореном пољу штету изазивале цикаде. На почетку производње било је и вашију. Било је и гриња. Због свега били су потребни додатни третмани и то препаратима са кратком каренцом који су доста скупи", каже Снежана Парађеновић из ПСС Зрењанин.

Осим инсеката и недостатка падавина, проблеме произвођачима сваке године праве и птице, па је све теже одржати производњу.

"Људи су полако уморни. Има оних који улазе у производњу, а они који су у овоме годинама кажу да је све теже и теже остварити добар квалитет, али и квантитет рода", додаје Парађеновићева.

Потребе за наводњавањем постају све веће

Климатске промене ће, кажу стручњаци, све више утицати на производњу хране. Према подацима РХМЗ-а просечна температура у последњих 50 година у Србији је повећана за 2 степена, али је погубнији ефекат везан за измењени режим падавина и начин обнављања водотокова.

"Промени начина дотока потребних количина вода значајно доприноси човек крчењем шума, претварањем пољопривредног у грађевинско земљиште, променом начина доспевања падавинских вода у подземне токове. Неретко се према питањима потрошње воде савремено друштво односи потпуно нерационално. У таквим околностима можемо очекивати смањење приноса и последично раст цена, чиме ће се позиција потрошача додатно погоршати. Улазимо у период који представља прекретницу у сваком смислу, па и у начину коришћења ресурса на Земљи. Потребан је значајно већи ниво одговорности у деловању и понашању људи", каже Жаклина Стојановић, декан Економског факултета у Београду.

Како поредити цене воћа и поврћа у Србији и иностранству

Према њеним речима цене воћа и поврћа се анализирају на основу просечних цена које се остварују у малопродајним објектима, а пореде се са земљама региона. Веома је важно да ли је производ домаћег порекла или се увози, јер на цену увозних артикала директан утицај има цена горива на светском тржишту која утиче на трошкове транспорта.

"На пример, цена јабуке се у Србији креће у распону од један или два евра, у Словенији од 1,39-1,69 евра, у Пољској 1,16 до 1,86, у Аустрији 1,35 до 2,50 евра. Цене су дакле упоредиве у апсолутном износу, али је много важније посматрати релативне односе – колико јабука можете купити за просечну плату у различитим земљама, да ли се нуде производи премијум или просечног квалитета. Уколико се узму у обзир релативни односи, просечно домаћинство у Србији је свакако у тежој позицији у односу на домаћинства у региону", објашњава Стојановићева.

Пољопривредници у већини случајева нису задовољни ценама својих производа. За разлику од ратарских производа који се могу складиштити и чувати, воће и поврће карактерише висока кварљивост. Према подацима ФАО од тренутка бербе до тренутка потрошње губици достижу и 13 процената укупне производње, што су енормне количине.

"Рок чувања воћа и поврћа у свежем облику је, по правилу, знатно краћи у односу на житарице, због чега извоз ове врсте производа подразумева изузетно развијен агробизнис и логистику, укључујући и карго транспорт. У сектору повртарства посебно је заступљена усмереност ка локалном или регионалном тржишту, а локалну/регионалну понуду и тражњу је могуће лакше предвидети и ускладити", наводи Стојановићева.

За стабилност система потребна је подршка државе

У последњих пет-шест година,нарочито интензиван раст цене воћа и поврћа у Србији био је присутан у периоду Ковид кризе, да би се касније цене делимично задржале на истом нивоу или незнатно снизиле за категорију поврћа, док се у категорији воћа бележи и даље благо повећање цена.

"На стабилност система може да утиче само повећање конкурентности домаћих произвођача, за шта је неопходна много шира стратешка подршка државе, посебно имајући у виду све веће проблеме и ризике са којима се суочавају произвођачи у погледу климатских промена. Појаве попут касног мраза, изразите суше, ширења биљних болести изазваних штеточинама значајно обликују ситуацију у сектору", каже Стојановићева.

Геополитичка дешавања одражавају се свакако на трошкове производње, па самим тим и на цене воћа и поврћа. На пример, само у 2022. години цена ђубрива у Србији је дуплирана. Посебан проблем је и недостајућа радна снага и високи трошкови ручне бербе.

Због употребе савремене технологије у свету се очекује се даљи раст продуктивности у сектору воћарства и повртарства. Нажалост, Србија у овоме заостаје. Остати конкурентан на светском тржишту значи понудити квалитетан производ по нижој цени у односу на произвођаче из других земаља.

"Ову трку морамо да трчимо брже од наших директних конкурената не само како бисмо побољшали релативну позицију, већ да бисмо и опстали. Пресудан утицај на снижавање трошкова имају технолошка иновирања на газдинству и стратешко реструктурирање унутар аграра. Мали просечан посед, уситњена производња, неповољна старосна структура сеоских домаћинстава само су неки од проблема са којима се суочавамо", каже Стојановићева.

Боља организација унутар агросектора, боља повезаност различитих учесника у систему, фер расподела вредности унутар ланца снабдевања од њиве до трпезе су само делић предуслова за даља унапређења која би могла допринети снажнијем повећању извоза пољопривредних производа из Србије.

На цене воћа и поврћа ће у наредном периоду утицати и транзиција тражње тј. колико ће људи прелазити са исхране базичним производима на производе који се сврставају у високонутритивне категорије као што су воће, поврће и месо, а што је условљено растом дохотка.