Кредит по новим правилима од понедељка, камата нижа, рата "лакша" – рачуница на примеру од пола милиона динара

Грађани су ове недеље очекивали, можда и прижељкивали, да Европска централна банка и Народна банка Србије смање референтне каматне стопе. То се, међутим, није десило. 

Ипак, за један део грађана Србије стиже олакшање. Од понедељка, банке ће понудити повољније зајмове за запослене и пензионере са примањима до 100.000 динара. Готовински и потрошачки кредити биће јефтинији и до три процентна поена, а посебни пакети припремљени су за пензионере. Процене указују и на могућу уштеду и до 40 милијарди динара у наредних пет година.

Колико ће то утицати на свакодневни живот, колико на економију, у разговору за РТС одговарали су професор Економског факултета у Београду Велимир Лукић и члан Извршног одбора Банке Поштанске штедионице Александар Чортан.

Професор Велимир Лукић је рекао да, када дође јесен и зима, крећу одређена поскупљења, мада смо видели да ни лето није прошло без поскупљења свежег воћа и поврћа и других намирница.

"Оно што можемо да видимо јесте да је инфлација која се креће наниже имала један одскок током лета и у нашој земљи и у другим земљама. И због тога су централне банке постале мало умереније, односно нису толико убрзале могућност да даље крећу са снижењем каматних стопа, које су на нивоима нове нормале“, навео је Лукић.

Напомиње да се значајно смањење каматних стопа од Европске централне банке не може очекивати.

"Морамо да задржавамо отклон у односу на референтну каматну стопу ЕЦБ, стога је наша референтна каматна стопа остала непромењена“, објашњава Лукић.

И по мишљењу Александра Чортана из Банке Поштанске штедионице, реч је о оправданом опрезу.

"Током лета смо имали мало повећање међугодишње инфлације и то су основни разлози који су натерали нашу централну банку да донесе мудру одлуку и да практично евентуално снижење референтне каматне стопе одложи за неки наредни састанак“, каже Чортан.

Инфлација (не)доминантна реч

Инфлација јесте била доминантна тема током 2023. и у делу 2024. године. У еврозони је пробила циљ за 0,1 одсто.

Професор Лукић каже да све земље покушавају да пронађу сопствене модалитете како би успеле да обуздају раст цена. Најбоље би било, истиче, да само тржиште умерено реагује, односно да се цене прилагођавају променама у потрошачкој и инвестиционој тражњи, али то понекад није довољно.

"Понекад морате посегнути за неким другим елементима. На основу корекције цена коју можемо очекивати у наредном месецу, дакле када подаци за септембар буду дошли, очекује се да ће та стопа инфлације бити значајно нижа на годишњем нивоу и наравно на месечном него оно што смо рапортирали у последња два месеца, што је било близу пет одсто, 4,7-4,9 одсто“, напоменуо је професор Лукић.

Сектор услуга трпи

Цена хране била је главни покретач инфлације у претходном периоду. Лукићу се чини да у другој половини године, можда и у целој овој години, сектор услуга донекле трпи одређене мере, подноси одређене мере због којих може да дође до корекције цена.

Све је заправо почело, како додаје професор, са банкарским сектором почетком године, када је донет нови Закон о заштити корисника финансијских услуга. Њиме су лимитиране каматне стопе на одређене кредите – на пример, камате по кредитним картицама ограничене су на 17,75 одсто, а за дозвољена прекорачења на 19,95 одсто – и та пракса се наставила и у остатку године.

Нове економске мере и уредба

"Имамо нове мере, односно уредбу, која ће регулисати колике ће бити максималне трговачке марже на одређене производе, што свакако утиче и већ је довело до одређеног пада цена неких производа“, подвукао је Лукић.

Одговарајући на питање да ли се то може приметити на рафовима у продавницама, Лукић каже да то зависи од навика купаца, односно од тога шта купујете, а шта не, и који су то производи.

"Ја лично кад уђем у радњу могу да приметим да су неки производи јефтинији, нисам баш израчунао колико је то процентуално у односу на цену, али због тога што ја примећујем и предосећам да ће стопа инфлације да буде око нуле, ако не испод нуле у наредном пресеку цена“, каже Лукић.

Мера о каматама ступа на снагу 15. септембра

Нова мера, која ступа на снагу у понедељак, односи се на даље ограничење каматних стопа на потрошачке и готовинске кредите, што додатно може да стимулише тражњу, односно да подстакне тражњу као реацију на ниже цене које очекујемо у будућности.

Банка Поштанска штедионица је и пре тог рока који је Народна банка Србије дала банкама изашла са понудама, са знатно повољним каматним стопама.

Чортан каже да је Банка Поштанске штедионице прва одговорила на очекивања регулатора Народне банке и већ 1. септембра ставила на располагање клијентима који имају своје зараде до 100.000 динара, али и свим пензионерима, могућност да аплицирају за кредитне производе по сниженим каматним стопама.

"Банка је отишла и корак даље, није се држала минималног прага који је прописала НБС, тако да су камате по кредитним производима чак и испод прага дефинисаним очекивањима Народне банке“, навео је Чортан.

Навео је пример за пензионере: "Ако смо у јулу имали каматну стопу од 13,50 одсто у Банци Поштанске штедионице, очекивања Народне банке су 10,50 процената да буде каматна стопа. Банка Поштанска штедионица изашла је са понудом од 9,99."

Какво је интересовање клијената за кредите

Одговарајући на питање колико је интересовање клијената, Чортан каже да је, закључно са јучерашњим даном, одобрено укупно пет и по хиљада кредита, у вредности од око 3,4 милијарде динара.

"Ако то упоредимо са прошлом годином и тражњом која је била у првој недељи септембра 30 одсто већа, сада смо већ за првих 15 дана практично дошли до 60 одсто веће тражње за овом врстом кредита него у септембру 2024. године“, упоредио је Чортан.

Како смо дошли до ситуације када држава треба да интервенише

Осврћући се на разлоге реаговања државе, Лукић каже да је банкарски сектор у земљама источне Европе до сада пословао прилично релаксирано, без ограничења у погледу каматних стопа.

Према његовим речима, претходни период обележиле су несташица и оскудица капитала. Међутим, времена се мењају, ово је ипак трећа деценија 21. века и неке ствари код нас морају да се поправе.

Пример на кредиту од пола милиона динара

Професор Лукић је дао и конкретне податке, који се односе на нову меру. Просечна пондерисана каматна стопа на остале кредите, како каже Народна банка Србије, била је око 11 процената, што је неки параметар, а дозвољено смањење три процентна поена, односно предвиђено да се деси не испод 7,5 процената.

"Ако узмете, рецимо, пола милиона динара на 24 месеца, и треба да их враћате, дакле, 24 месеца по каматној стопи 10,5 одсто, онда ваша месечна рата износи око 23.200 динара. Ако сада по новој уредби, по новој сугестији НБС, учините то исто и смањите камату на 7,5 одсто, онда ваша месечна рата треба да буде 22.500 динара. Дакле, разлика у месечној рати на пола милиона динара на две године је око 700 динара месечно. Што значи да би требало отприлике за тај кредит, када га вратите након две године, да исплатите укупно 557.000 динара вашој банци по старом или 540.000 динара по новом. Дакле, разлика је 16-17.000“, израчунао је Лукић.

Доминирају готовински кредити

Чортан каже да у структури захтева доминирају готовински кредити.

Иако су по износу нешто мањи, просечан готовински кредит у овом периоду у нашој банци износио је око 360.000 динара. Са друге стране, рефинансирајући кредити носе примат по укупном износу, јер је просечан рефинансирајући кредит износио око 900.000 динара, навео је он.

"И рокови за које се опредељују клијенти дефинитивно су најдужи, односно 71 месец, тако да се све ове уштеде које је професор изнео само мултипликују, с обзиром на то да је рок отплате у реалности знатно дужи“, каже Чортан.

"Више је захтева наших најстаријих суграђана у првих 15 дана новог производа. Очекујемо да ће и запослени у наредном периоду препознати прилику да свој кућни буџет уреде и остваре одређене уштеде и позивамо их да се јаве у једној од 250 експозитура Банке“, навео је Чортан.

О чему треба водити рачуна

Говорећи о томе шта треба знати када узимамо кредит, Лукић наводи да банка треба да процени кредитну способност и да помогне око формирања нивоа задужености који се може поднети.

"Иако ми имамо по новом програму максимално износ кредита који може да се одобри милион динара, највећи број тих потрошачких кредита и готовинских ће бити значајно мањег износа. Морате да сагледате капацитете, да сагледате будућа примања. И ја бих рекао да оно на што пензионери, рецимо, могу да рачунају у овој ситуацији, јесте да тај милион динара јесте нешто што они раније нису могли ни да повуку. По новој уредби, максимални износ кредита по којем они могу да се задуже већи је него што је раније био. Дакле, у ретко у којој банци су пензионерима на милион динара одобравали кредите, што је такође једна повољност“, истакао је Лукић.

Са друге стране, Чортан напомиње да пензионери у Банци Поштанске штедионице одувек могу, у зависности од своје кредитне способности, да аплицирају за износе и преко тог износа.