Železnica, putevi i aerodromi – kako će izgledati infrastruktura Srbije do 2035. godine

Nacionalna strategija razvoja, koja je predstavljena prethodnih dana, postavlja ambiciozne ciljeve u oblasti saobraćajne i komunalne infrastrukture, ali su oni, prema oceni ministarke, dostižni ukoliko ne bude većih nepredviđenih okolnosti.

"Ja bih rekla da je ambiciozna, ali istovremeno i realna. Svi naši planovi koji su predstavljeni kroz planove od 2025. do 2030. godine, ali i 2030. do 2035, smatram da su zasnovani na realnim činjenicama", istakla je Sofronijevićeva.

Kako je navela, nada se da neće biti nepredviđenih okolnosti i da "ako sve bude u nekom realnom i normalnom stanju, svi ovi planovi koji su izneti biće i ostvareni".

Do kraja marta putnički saobraćaj brzom prugom do Budimpešte

Govoreći o železničkoj infrastrukturi, ministarka je ukazala da je srpska strana završila sve što je bilo predviđeno za uspostavljanje putničkog saobraćaja na brzoj pruzi od Beograda do Budimpešte i da se sada očekuje završetak tehničkih detalja na mađarskoj strani.

"Moram da naglasim da je srpska strana u potpunosti ispunila sve što se tražilo. Naša pruga od Beograda do Subotice je u operativnoj upotrebi od oktobra prošle godine. Uspostavljen je i teretni saobraćaj i sada očekujemo da mađarska strana završi još neke tehničke detalje", rekla je ministarka.

Dodala je da se očekuje da putnički saobraćaj bude uspostavljen do kraja marta, a da bi cena karte u jednom pravcu trebalo da iznosi 25 evra.

"Za ovu prugu je predviđeno osam parova vozova, sa 16 polazaka između Beograda i Budimpešte“, navela je ministarka.

Prema njenim rečima, dve linije biće direktne, bez zaustavljanja, osim tehničkog stajanja u Kelebiji.

"To tehničko zaustavljanje naši stručnjaci su izračunali biće 21 minut. Za vozove koji će direktno saobraćati između Beograda i Budimpešte, predviđeno je da se i granična i carinska kontrola obave u Beograd centru, na Prokopu, naša, srpska strana. A da mađarska strana to obavi u Kelebiji", objašnjava Sofronijevićeva.

Putovanje bi, kako navodi, trebalo da traje oko tri sata.

"Pre sedam godina kada je prestao saobraćaj na ovoj deonici, putnički, putovanje je trajalo nešto preko osam sati. Sa ovim direktnim linijama mi smo negde oko tri sata, tri sata i 10 minuta“, ukazala je Sofronijevićeva.

Osvrnuvši se na ulaganja u železnicu, istakla je da u Srbiji decenijama nije bilo nove izgradnje, ali da je to u međuvremenu promenjeno.

"Od izgradnje Barske pruge, to se desilo 1975. u prošlom veku, do 2012. praktično je nula kilometara pruge izgrađeno. Od 2012. mi imamo 217 kilometara izgrađenih novih pruga i 844 kilometra rekonstruisanih pruga. Trenutno se rade 203 kilometra", rekla je ministarka.

Brza pruga od Beograda do Niša – najveći izazov u Jagodini

Kada je reč o brzoj pruzi Beograd–Niš, navela je da je reč o veoma zahtevnoj deonici na Koridoru 10.

"Ona je dužine 230 kilometara. Podelili smo je u tri deonice, da bismo mogli da u fazama, kako se rešavaju plansko-tehnička, imovinsko-pravna pitanja, da bismo mogli, prosto da kažem kolokvijalno, da napadamo pojedine deonice koje budu spremne", dodala je Sofronijevićeva.

Navodi da su radovi na delu Stalać–Đunis izvesni već ove godine.

"Za Stalać–Đunis je u decembru prošle godine potpisan ugovor sa turskom kompanijom 'Gulemark'. Izabran je stručni nadzor, čeka se izdavanje građevinske dozvole i počinje izvođenje radova ove godine“, dodala je ministarka.

Istakla je da je trenutno najveći izazov u gradu Jagodini, gde deo građana traži izmeštanje trase, ali da se rešenje traži u saradnji sa stručnjacima i predstavnicima Evropske komisije.

"Upravo svi se trudimo da zajedno sa građanima Jagodine nađemo rešenje koje će biti na obostrano zadovoljstvo. Inače, kompletna kompletna tehnička dokumentacija je urađena, a do kraja godine biće završen i prostorni plan područja posebne namene za prvu deonicu, mada se paralelno radi i tehnička dokumentacija", poručuje Sofronijevićeva.

"Šta nam to govori? Da 2027. možemo da započnemo ozbiljnije radove i na ovoj deonici, uz početak radova ove godine na deonici Stalać–Đunis", dodaje ministarka.

Do kraja godine stanične zgrade od Novog Sada do Subotice

Govoreći o gradnji železničkih stanica na novim trasama, ministarka kaže da je građevinska dozvola izdavana za prugu od Novog Sada do Subotice, uključujući i stanične zgrade.

"U to vreme nisu važili neki propisi. Desilo se šta se nažalost desilo, i republička građevinska inspekcija izašla je na lice mesta i izvršila naknadnu proveru svih tih stanica i naložila sanaciju stanica Novi Sad, Bačka Topola i Subotica", navela je Sofronijevićeva.

Objašnjava da su promenjeni standardi, kao i da se primenjuju srpski standardi bazirani na evrokodovima 6, 7 i 8.

"Podignuta je letvica, a ti uslovi nisu važili u vreme izdavanja građevinske dozvole. To je doprinelo da moramo ići na sanaciju ovih staničnih zgrada. Zaključen je ugovor, izabran je stručni nadzor i sve tri spomenute stanice biće u funkciji do kraja ove godine", dodala je ministarka.

Napomenula je da će se na staničnoj zgradi Novi Sad raditi samo krila A i D.

"B i C iz poznatih razloga, dok traje sudski postupak i istražni postupak nije bio moguć pristup. Dva puta je raspisivan tender, prosto, i pravna i fizička i faktička nemogućnost da se rade ta dva krila, ali krilo A i krilo D, prošli su statičku proveru, urađen je projekat i do 1. decembra ćemo to imati", poručuje Sofronijevićeva.

Do 2035. planirano još 985 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica

U oblasti putne infrastrukture, ministarka je ukazala da je do 2012. godine u Srbiji bilo 596 kilometara auto-puteva i brzih saobraćajnica, a da su od tada izgrađena još 622 kilometra.

"Ove godine je planirano da 133 nova kilometra budu završena i puštena u saobraćaj“, rekla je ministarka.

Kako je dodala, do 2035. godine u planu je izgradnja još 985 kilometara novih auto-puteva i brzih saobraćajnica.

Posebno je izdvojila nastavak velikih putnih pravaca, uključujući produžetak Moravskog koridora od Adrana, preko Raške do Novog Pazara, sa odvajanjem za Jarinje, kao i nastavak Dunavskog koridora dalje od Golupca, preko Donjeg Milanovca do Brze Palanke, sa krakom ka Kladovu i Negotinu.

Kada je reč o projektima "Smajli" i "Vožd Karađorđe", ministarka je rekla da su za "Vožda Karađorđa" u toku završni pregovori i da bi pripremni radovi mogli da počnu već u aprilu i maju.

Kada je reč o projektu "Smajli", poručuje da nisu ispunjavane ugovorne obaveze.

"Mislim da je poštenije i raskinuti ugovor kada vidite da se nešto ne izvršava, nego nastaviti nešto što vidite da nije dobro", rekla je Sofronijevićeva, govoreći o raskidu prethodnog ugovora za "Smajli".

Dodala je da će, pošto već postoje važeće dozvole za pripremne radove, oni biti pokrenuti do kraja meseca.

Srbija se pozicionira kao regionalni avio-hab

Ministarka je ocenila da se Srbija već pozicionirala kao vodeće avio-saobraćajno čvorište u regionu, uz stalni rast beogradskog aerodroma, ali i aerodroma u Nišu.

"Srbija se već pozicionirala i svakim danom se sve čvršće pozicionira kao vodeći hab u regionu za avio-saobraćaj", rekla je ministarka.

Navela je da je na aerodromu u Nišu u prva dva meseca ove godine broj putnika povećan za 60 odsto u odnosu na isti period prošle godine, kao i da se očekuje da taj aerodrom dodatno razvija kargo-saobraćaj.

Govoreći o mreži manjih aerodroma, ministarka je rekla da država procenjuje da su oni važni za dalji razvoj turizma i privrede, ali da je glavni fokus i dalje na aerodromima "Nikola Tesla", Niš i Morava.

Postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu

Osvrnuvši se na vodovodnu i kanalizacionu infrastrukturu, ministarka je ukazala da je to oblast u kojoj ima mnogo prostora za napredak i da su lokalne samouprave formalno nadležne za te sisteme, ali da država pomaže kroz različite projekte i međunarodne izvore finansiranja.

Kada je reč o postrojenju za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, istakla je da je to jedan od najvažnijih komunalnih projekata.

"Beograd je, ja mislim, jedina prestonica u ovom delu Evrope koja nema postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda", navela je Sofronijevićeva.

Podsetila je da je 2025. godine zaključen okvirni sporazum sa francuskom kompanijom, a da su ove godine nastavljeni razgovori za prvu fazu projekta.

"Do kraja ove godine imaćemo potpisan ugovor. Šta je ovde najteže? Definisati tehnologiju", rekla je ministarka.

Kako je zaključila, ključno je da projekat konačno počne.

"Smatram da je veoma važno da se počne ovaj projekat i da građani Beograda konačno dobiju ono što zaslužuju", zaključila je ministarka Sofronijević.