Jelica Putniković o NIS-u: Toplo-hladno ne bi imalo smisla, zato očekujem produžetak licence

Do kraja nedelje, Srbija očekuje odgovor američke kancelarije OFAK na zahtev da NIS-u bude produžena operativna licenca, koja ističe 20. februara. Oko mesec dana kasnije, do 24. marta, ako se OFAK složi i s tim, NIS bi iz ruskih trebalo da pređe u mađarske ruke.

Urednica portala Energija Balkana Jelica Putniković ocenjuje u razgovoru za RTS, da je u celoj priči energetika samo jedan deo mnogo šire geopolitičke igre.

"Očigledno je da Amerika počinje sve više da se meša u unutrašnje stvari Evropske unije", navodi Putnikovićeva, podsećajući na zahteve Mađarske i Slovačke da se ruska nafta transportuje preko JANAF-a, ukoliko "Družba“ ne funkcioniše.

Kako kaže, iz Brisela stižu poruke da se ruski energenti moraju napustiti, dok se istovremeno iz Kijeva šalju signali da "ne mora da bude ruska nafta, bitno je da se nafta transportuje“. Putnikovićeva podseća i na obećanja koja je mađarski premijer Viktor Orban dobijao tokom ranijih poseta Sjedinjenim Američkim Državama.

"Setimo se da je Orban jesenas bio u Americi i da mu je tada Tramp obećao da će moći da koristi ruski gas i rusku naftu, iako istovremeno gura politiku da Evropa kupuje američki gas“, kaže ona.

Prema njenim rečima, Orban nastoji da se pozicionira kao nezavisan politički akter unutar Evropske unije, uz oslanjanje na snažnu podršku van Brisela, što je posebno važno u svetlu predstojećih izbora u Mađarskoj.

Izuzeća, sankcije i čekanje mira

Govoreći o izuzećima koja je Mađarska dobila kada je reč o sankcijama na ruske energente, Putnikovićeva ukazuje da je njihov rok trajanja i dalje nejasan.

"Ja bih tu uključila i Putina i pitanje kada će se konačno završiti pregovori o miru u Ukrajini“, kaže gošća Jutarnjeg programa i dodaje da se veliki broj energetskih odluka odlaže upravo u iščekivanju ishoda rata.

Kako ističe, unutar Evropske unije već postoje jasne najave da posle 2027. godine više neće biti ruskog gasa, kao i da se pripremaju novi paketi sankcija. Sa druge strane, paralelno se vode diplomatski pregovori, a čak i iz Ukrajine stižu poruke o potrebi da se rat okonča.

"Čak i iz Amerike imamo analize da je američki gas najskuplji za Evropu“, navodi Putniković, dodajući da nije isključeno da će mađarska inicijativa za zadržavanje ruske nafte i gasa dobiti na značaju nakon eventualnog mirovnog sporazuma.

Paradoks snabdevanja i uloga MOL-a

Jedan od paradoksa na koji je ukazano jeste činjenica da je NIS od početka rata u Ukrajini prerađivao naftu koja nije bila ruskog porekla, a koja je JANAF-om stizala do rafinerije u Pančevu. Ukoliko bi, međutim, NIS prešao u ruke MOL-a, otvara se mogućnost da se ruska nafta ponovo vrati u snabdevanje.

"Mi gradimo naftovod ‘Družba’ baš da bismo transportovali rusku naftu“, podseća Putniković i dodaje da je teško predvideti šta će se dešavati i za nekoliko meseci, a kamoli na duži rok.

Ona ističe da je ruska nafta za MOL ekonomski najpovoljnija.

"Nema skupog transporta tankerima, nema visokih troškova preko JANAF-a – kroz ‘Družbu’ je to najjeftinije“, kaže Putnikovićeva, ali dodaje da za sada postoje samo najave da će rafinerija u Pančevu biti zadržana i da neće biti gašenja.

JANAF i hrvatska politika

Posebnu neizvesnost unosi stav hrvatskog JANAF-a, koji ne želi da transportuje rusku naftu ka Mađarskoj i Slovačkoj. Putnikovićeva smatra da je u pitanju pre svega politička odluka.

"To je ta hrvatska, da kažemo, anti-ruska politika“, navodi ona, podsećajući da je JANAF u vlasništvu države Hrvatske i da aktuelna vlast insistira na doslednom sprovođenju briselske politike sankcija prema ruskim energentima.

NIS u trci sa vremenom

NIS se, kako ocenjuje Putnikovićeva, nalazi u trci sa vremenom. Produžetak operativne licence omogućio bi kompaniji da nastavi rad, uvoz nafte i stabilno snabdevanje tržišta.

"Ne bi imalo smisla da bude ‘toplo–hladno’. Ako su već dozvolili NIS-u da radi i da uvozi određene količine nafte, očekujem da će bar do marta biti produžena operativna licenca“, kaže ona.

Ipak, naglašava da konačnu odluku ne donose političari.

"Ni Tramp ni Rubio ne daju konačnu ocenu. OFAK je telo u kojem postoje različite struje i koje odlučuje na osnovu papira koji dobije", ističe Putniković.

Ona dodaje da je sada ključno pitanje da li će dokumentacija koju podnose MOL i "Gaspromnjeft“ zadovoljiti uslove OFAK-a, kao i da li će svi akteri – Mađarska, Srbija i Rusija – u pregovorima uzeti u obzir šta je neophodno da bi NIS nastavio da funkcioniše.

Neizvesnosti oko vlasništva i uloge ADNOK-a

Putnikovićeva ukazuje i na brojne nepoznanice u vezi sa ulogom kompanije ADNOK i najavljenog zajedničkog ulaganja sa mađarske strane.

"Mi kao javnost nismo dobili jasan odgovor kakva će biti uloga ADNOK-a i ko će zapravo upravljati sistemom“, kaže ona i dodaje da nije poznato kako će biti raspoređene upravljačke i vlasničke nadležnosti.

Prema njenim rečima, za Srbiju je ključno da zna kakvu će politiku MOL voditi prema NIS-u, jer se ne radi samo o rafineriji, već o kompaniji koja ima strateški značaj za celu privredu.

Gasna elektrana i saradnja sa Azerbejdžanom

Govoreći o energetskoj stabilnosti Srbije, Putniković se osvrnula i na planiranu gasnu elektranu kod Niša, snage 350 megavata za proizvodnju električne i 150 megavata toplotne energije.

"Bitno je da se, ako elektrana zaista počne da se gradi, paralelno izgrade i gasovodi i poveća mogućnost dotoka gasa, bilo iz Azerbejdžana ili preko LNG terminala“, ističe urednica portala "Energija Balkana".

Putnikovićeva upozorava da Srbija mora pažljivo da zaštiti sopstvene interese u dogovorima sa Azerbejdžanom, posebno u svetlu izjava da bi taj projekat mogao da bude orijentisan i ka izvozu električne energije.

"Moramo da vodimo računa da sutra imamo dovoljno struje za sopstvene potrebe, jer ćemo morati da gasimo termoelektrane“, zaključuje Jelica Putnikovića.