Zašto je važno da se otpad pretvori u sirovinu i tako pređe na cirkularnu ekonomiju

Zbog toga se sve češće spominje cirkularna ekonomija. To je model proizvodnje koji nastoji da minimizira upotrebu resursa i energije, produži životni vek proizvoda, predupredi ili smanji stvaranje otpada i da ublaži ili otkloni negativne uticaje proizvodnje na životnu sredinu.

Jug Srbije poznat je po proizvodnji paprike i prerađevina od ovog povrća. Tako je i Jelena Miletić iz Medveđe pre nekoliko godina pokrenula radionicu za proizvodnju ajvara. Od 2022. proširila je svoju delatnost i od tada ostatke od paprike koristi za pravljenje sapuna i bio-maski.

“Za mene je ovaj potez produžetak sezone rada, dodatni prihod i novo znanje. Za prirodu to znači manje otpada, očuvanje resursa i podizanje svesti o održivosti”, kaže Jelena Miletić iz radionice “Zavičaj u tegli” i franšize Bioidea.

Izazovi u cirkularnoj ekonomiji

Najveći izazovi u odluci da počne da se bavi cirkularnom ekonomijom bili su, objašnjava, tehnička priprema prostora, nabavka opreme i učenje nove tehnologije. Pomoć je imala od partnera iz projekta “EU za Zelenu agendu”.

“Podršku sam imala od socijalne franšize Bio idea, UNDP-a, Evropske unije, Ministarstva za zaštitu životne sredine i lokalnih institucija. Da bi ovakav model rada bio više zastupljen, država bi trebalo dodatno da pojednostavi procedure za registraciju socijalnih preduzeća, omogući subvencije za opremu i edukaciju i da promoviše cirkularne modele kroz javne nabavke”, dodaje.

Za tri godine rada na smanjenju otpada i stvaranju novog proizvoda Jelena se ni jednog trenutka nije pokajala što se u ovaj posao upustila.

“Žalim jedino što nisam ranije počela. Ovaj model mi je dao stabilnost i novu svrhu, pa zato planiram da proširim proizvodnju i da u posao uključim još žena iz okoline”, navodi Miletićeva.

Proizvodi iz cirkularne ekonomije imaju svoje kupce

Za bio sapune tržište postoji. Koriste ih hoteli, apartmani, lokalna domaćinstva, a do kupaca stižu i prodajom na internetu.

“Za sapune u čijoj izradi se koriste ostaci paprike sam se opredelila zato što su ekološki, lokalni i imaju dodatnu vrednost — podržavaju žene iz zajednice i smanjuju otpad. Gosti u mom smeštaju ih rado koriste, jer cene autentičnost i održivost. To je postalo deo mog brenda”, kaže jedna od korisnica bio sapuna.

Najveća dilema pre prelaska na ove proizvode bili su strah od kvaliteta, dostupnosti i cene.

“Svi ovi strahovi su se pokazali neopravdanima. Proizvodi su konkurentni i pouzdani. Cirkularna ekonomija nije trend. To je mogućnost za održivost poslovanja, kao i način da budemo odgovorni i inovativni”, dodaje.

Smanjenje biootpada i novo zapošljavanje

Ideja o osnivanju socijalne franšize koja se bazira na principima cirkularne ekonomije je nastala iz potrebe da se spoje tri ključna izazova: višak biootpada u lokalnim zajednicama, nezaposlenost žena iz osetljivih grupa i nedostatak ekoloških proizvoda na tržištu, kaže Sanida Klarić, predsednica Bio idea.

“Svaka članica dobija poslovni plan, obuku i tehničku podršku. Uslov je da koristi lokalni biootpad kao sirovinu, da deli znanje sa drugim ženama i da se pridržava ekoloških i etičkih standarda. Priključiti se mogu žene iz ruralnih sredina, socijalna preduzeća, pa čak i lokalne zadruge”, objašnjava Klarić.

Do sada je, navodi, oko 2.700 žena prošlo obuku, a aktivno radi 12 franšiza u različitim delovima Srbije. mreža se širi i van granica zemlje, kroz saradnju sa partnerima iz regiona, pre svega, iz Bosne i Hercegovine.

“Cirkularna ekonomija smanjuje troškove, otvara nova radna mesta i produžava životni ciklus proizvoda. Verujemo da je to jedina pravedna ekonomija za prirodu, za ljude i za buduće generacije. Zato razvijamo i nove poslovne modele koji uključuju socijalno ranjive kategorije, poput sakupljača jednokratne plastike. Cilj nam je da im omogućimo ulazak u formalne tokove socijalnog preduzetništva u oblasti cirkularne ekonomije”, navodi Klarić.

Srbija jedna od retkih zemalja koja sistematično rešava pitanje cirkularne ekonomije

Za razliku od opšteprihvaćenog modela ekonomije koji podrazumeva da se resursi iz prirode olako uzimaju, iskoriste i bace, principi cirkularne ekonomije podrazumevaju promišljanja na različite teme. Da li je nov proizvod zaista potreban, kako da se intenzivnije koristi, kako da ima manji ekološki otisak, može li se koristiti nakon što izgubi inicijalnu upotrebnu vrednost, da li je otpad nova sekundarna sirovina.

“Srbija je prva zemlja u regionu i jedna od retkih u Evropi i svetu koja je sistematično pristupila razvoju strateškog okvira i podsticaja za primenu metoda cirkularne ekonomije. Pre pet godina usvojena je Mapa puta, a potom i Program razvoja cirkularne ekonomije do 2024. sa Akcionim planom. Trenutno je u izradi novi Program razvoja cirkularne ekonomije do 2030.”, kaže Ana Mitić-Radulović iz UNDP-a.

U saradnji sa resornim ministarstvom u poslednje tri godine raspisano je 12 različitih javnih poziva za podršku cirkularnim inovacijama.

“Pristiglo je više od 420 prijava. Finansijski je podržano skoro 90 inovacija iz različitih sektora sa preko tri miliona dolara, dok je ukupna vrednost pokrenutih investicija gotovo 25 miliona dolara”, navodi.

Nivo cirkularnosti u svetu je ispod 7 odsto, a do 2032. trebalo bi da bude 17 procenata.

Cirkularna ekonomija zahteva sistematičnost, upornost i odricanja od punog komfora na koji smo navikli.

“Istraživanja pokazuju da samo 6,9 odsto resursa globalno koristimo na cirkularni način, dok se ostatak gubi kroz procese poput odlaganja na deponije ili sagorevanje. To je pad više od dva procenta u odnosu na 2018, kada su ovakva izveštavanja počela da se rade. Iako se sve više reciklira, globalna potrošnja raste mnogo brže, pa procenat cirkularnosti opada”, kaže Mitić-Radulović.

Da bi se globalno zagrevanje zadržalo ispod dva stepena, što se smatra granicom za adekvatnu adaptaciju na klimatske promene, potrebno je da nivo cirkularnosti dostigne 17 odsto do 2032. To zahteva drastične promene u proizvodnji i potrošnji, a nivo svesti o ograničenjima planete je u mnogim zemljama, uključujući i Srbiju, jako nizak.

“U Srbiji je potrebno sistematično integrisati principe cirkularne ekonomije u sistem upravljanja otpadom, te dosledno i promišljeno investirati i obezbediti infrastrukturu za reciklažu i ponovno korišćenje otpada”, objašnjava.

Odgovornost proizvođača

Posebno je značajan koncept produžene odgovornosti proizvođača, koji odgovornost za upravljanje otpadom koji nastaje nakon upotrebe određenih proizvoda prenosi na njihove proizvođače. Cilj je da se proizvođači podstaknu da dizajniraju održivije proizvode i smanje količinu otpada.

Kod nas postoji obaveza proizvođača, uvoznika i distributera da preuzmu odgovornost za prikupljanje, reciklažu i pravilno odlaganje, recimo, elektronskog otpada, ambalaže, vozila. Jedan od primera ovog modela jeste i uvođenje depozitnog sistema za ambalažu pića, koja je starijim generacijama poznata kao kaucija.