Uljana repica zauzima sve više površina u Srbiji, nedostatak kiše odlaže njenu setvu

Stručnjaci upozoravaju da je veoma bitno da ratari pre setve obrate pažnju na plodored, izbor parcele i sortimenta.

Poslednjih godina ova uljarica zauzima sve veće površine u Srbiji. Zemlja u Srednjem Banatu je nakon suše koju smo imali tokom leta i dalje suva i tvrda. Pripreme za setvu su otežane, pa mnogi proizvođači još nisu posejali uljanu repicu, iako optimalni rok za njenu setvu teče.

Među onima koji su ovaj posao uspeli da odrade je poljoprivrednik Nebojša Petkanić iz Elemira.

"Da bismo pripremili zemljište za setvu uljane repice radili smo podrivanje i dva tanjiranja. To uopšte nije bilo lako, jer je zemlja bila veoma tvrda. Ipak, nekako smo uspeli. Onda smo čekali padavine i čim smo dobili oko 25 litara kiše odmah smo posejali uljanu repicu. Ove godine smo za 20 odsto povećali površine
pod ovom kulturom u odnosu na lane, a za toliko ćemo smanjiti površine pod kukuruzom", priča Petkanić.

Za desetak dana biljke su uspele da niknu i sada se nalaze u fazi prvog stalnog para listova.

"Pošto se zemljište opet isušilo, najpotrebnije bi bilo da padne između 15 i 20 litara kiše, kako bi repica porasla i dobro se pripremila za zimu. Treba da odradimo i tretmane protiv korova kako bismo očistili njivu da bi biljka mogla bolje da se razvije", dodaje Petkanić.

Nedostatak padavina odlaže setvu uljane repice u Srednjem Banatu

Setva se, kažu stručnjaci, odlaže do značajnijh padavina.

Tokom avgusta i septembra, zavisno od lokaliteta, u ovom regionu palo je između 23,6 i 44,6 litara po metru kvadratnom.

Pre setve proizvođači bi trebalo da obrate pažnju na nekoliko stvari, a jedna od njih je plodored.

"Zbog negativnog uticaja vremenskih uslova na kukuruz i suncokret došlo je do ranijeg uklanjanja useva sa parcela, pa su trenutno pored strnih žita, standardnog preduseva za uljanu repicu, opcije i okopavine. Nikako se ne preporučuje suncokret kao predusev, zbog velikog broja biljnih patogena čiji organi razmnožavanja ostaju u zemljištu i mogu značajno da ugroze uljanu repicu tokom vegetacije. Kukuruz može biti predusev samo ukoliko primenjeni herbicidi u kukuruzu ne utiču na rast i razvoj uljane repice", objašnjava Snežana Parađenović, PIS RC Zrenjanin.

Izbor parcele i sortimenta utiče na proizvodnju

Važan je izbor parcele, jer štetočine koje ugrožavaju uljanu repicu prezimljavaju na parcelama gde je bila prošlogodišnja proizvodnja, pa će tokom vegetacije migrirati na novoposejanim parcelama. Pažnju treba posvetiti i izboru sortimenta.

"Na našem terenu polako se uvodi tehnologija gajenja uljane repice sa većim razmakom red od reda kako bi se dobio veći prostor za razvoj bočnih grana koje su nosioci prinosa. Međutim, nemaju svi hibridi genetsku predispoziju za takav način gajenja", upozorava Parađenovićeva. 

Pre setve svakako je bitno uraditi analizu zemljišta kako bi se unela dovoljna količina hraniva ili da se ne pretera sa đubrenjem, ukoliko predusev nije iskoristio svo raspoloživo hranivo.

Prednosti uzgajanja uljane repice

Uljana repica je jedna od tri najznačajnije ratarske uljane vrste u Evropi i Srbiji.

"Njeno seme sadrži između 40 i 48 odsto ulja i između 18 i 23 procenata proteina. Osim za proizvodnju kvalitetnog jestivog ulja, koristi se i za ishranu domaćih životinja, u prerađivačkoj industriji i proizvodnji biogoriva. Ulje ove biljke čini više od 70 odsto sirovinske baze za biodizel u Evropi", objašnjava dr Ana Marjanović Jeromela iz Instituta za ratarstvo i povrtarstvo Novi Sad, Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju.

Gajenje uljanje repice ima višestruke prednosti.

"Sa stanovišta ekonomske isplativosti njena rana žetva, krajem juna, obezbeđuje brzu likvidnost, povrat uloženih sredstava i prihod", dodaje Marjanović Jeromela.

Nakon uljane repice, navodi, zemljište je poboljšane strukture i obogaćeno organskom materijom.

"Uvođenje uljane repice u rotaciju useva doprinosi raznolikosti biljne proizvodnje i smanjenju pojave bolesti i korova. Zahvaljujući napretku u oplemenjivanju, nove sorte i hibridi imaju veću tolerantnost na sušu i izmrzavanje", kaže Marjanović Jeromela.

Podseća da je uljana repica i medonosna biljka sa velikom produkcijom polena i nektara.

"Pčele rado posećuju njene žute cvetove, tako da pčelari sa repičine paše imaju prinos od 100 do 150 kilograma meda po hektaru, a ojačana pčelinja društva nakon uljane repice odnose na bagrem. Značaj pčela je izuzetno velik jer su oprašivači velikog broja biljnih vrsta, pa poljoprivrednici moraju strogo da se pridržavaju peporuka stručnjaka o primeni insekticita", ističe Marjanović Jeromela.

Uljana repica je biljna vrsta sa tradicijom gajenja, ali i sa perspektivom gajenja u budućnosti u srpskoj poljoprivredi.

Poslednje tri godine beleži se nagli rast površina pod ovom kulturom, dok se prinosi održavaju na nivou od oko tri tone po hektaru.

Prošle sezone uljana repica bila je posejana na preko 48.000 hektara, što je za trećinu više u odnosu na godinu pre, a ostvarena je proizvodnja od oko 145.000 tona.