Privredne performanse Srbije iz ugla Svetske banke

Ubrzanje u drugoj polovini prošle godine uvećalo je BDP, a očekivanje je da u ovoj godini skoči na 3,5 do 4 odsto. Rast se beleži u svim privrednim granama, a pogurale su ga pre svega investicije. 

Dobra vest je i da inflacija svakog meseca usporava, iako je nešto viša nego u zemljama sa kojima se poredimo.

Do sredine godine, kažu, vratiće se u ciljane okvire, a do kraja 2024. biće oko 3,7 odsto.

Dobro planiran budžet zadržaće deficit na 2 odsto. Očekuje se blago povećanje državnih troškova, koji će i ove godine biti pokriveni prilivom stranih direktnih investicija.

"Nama je najvažnije to kako se kreće tražnja za našim izvozom i druga stvar šta se dešava sa našim javnim preduzećima. To i u narednom periodu može da se pojavi kao značajan problem", kaže Lazar Šestović, viši makroekonomista Svetske banke za Srbiju.

Privredni rast u Srbiji, ali i u zemljama u okruženju pokazatelj je da se Zapadni Balkan vraća normalnim stopama rasta i ostvaruje bolji rezultat od članica Evropske unije sa rastom koji se vrti oko 1 odsto ili ispod toga.

Na nivou regiona porasli su i zaposlenost i zarade, ali uprkos generalnom smanjenju siromaštva, zabrinjava što trećina starijeg stanovništa, po najnovijim procenama, ima štednju dovoljnu za svega dve nedelje bez tekućih primanja.

Treba preći još dobar deo puta do ciljanog nivoa životnog standarda jer je trenutno kupovna moć građana Zapadnog Balkana svega 40 odsto onoga što imaju žitelji Evropske unije.

"To je dokaz da ponovo počinje rast na Zapadnom Balkanu, što ohrabruje i zbog toga smo ovaj izveštaj nazvali Osnaživanje rasta jer smatramo da rast treba da bude još brži", kaže Ričard Rekord, vodeći ekonomista za Zapadni Balkan u Svetskoj banci.

Tri glavne preporuke

U Prolećnom izveštaju Svetske banke i tri glavne poruke.

"Prošlogodišnji rast na Zapadnom Balkanu ispostavio se viši od očekivanog i srednjoročnog se očekuje njegov dalji rast. Drugo, uprkos dobrim rezultatima rast mora dodatno da se ubrza, čemu mogu da pomognu i regionalne integracije i plan za Zapadni Balkan. Konačno, važnost gradova za zeleniji rast na Zapadnom Balkanu", kaže Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.

U Srbiji je u vazduhu duplo više čestica od preporučenog nivoa, u Sarajevu oko tri puta a Skoplju oko 4,5 puta. Uz sve topliju klimu, izračunalo se da u Skoplju radnici na otvorenom zbog toplotnog stresa gube 140 radnih sati.