Ključni dani za svetsku ekonomiju – nemačka recesija pogađa i Srbiju, neophodna budžetska disciplina, upozoravaju ekonomisti

Za ekonomije poput američke i britanske, koje su se na inflaciju obrušile poput jastrebova, izlazak iz krize, kažu ekonomisti, već se nazire. Od američke centralne banke ne očekuju novo povećanje referentne kamatne stope. Od evropske da – za 0,25 odsto.

Profesor Ekonomskog fakulteta Velimir Lukić kaže da Evropa definitivno kleca ekonomski.

"Prvenstveno kleca ekonomski najveća ekonomija, zbog toga što je Kina njeno veoma važno tržište. Koliko su nemački investitori važni za Kinu, toliko su kineski investitori bili važni za Nemačku i tu vidimo određene promene. Međutim, ono što se dešava u Kini, to je jedno otvaranje Kine opet, nakon zatvaranja i čini mi se da se tamo industrijski rast polako oporavlja, što je dobra vest za Nemačku", smatra Lukić.

Recesija u Nemačkoj bila nezbežna

Iako je nemačka vlada u motor evropske privrede sasula milijarde evra da se lakše prebrodi energetska kriza, recesija je bila neizbežna.

Inflacija, pad kupovne moći građana, koji se dodatno uzdržavaju od potrošnje u iščekivanju novih mera. Više od polovine stanovništva trebalo bi da sa grejanja na gas, postepeno pređe na toplotne pumpe.

Nenad Radičević, dopisnik RTS-a iz Nemačke navodi da se, suočeni sa mogućnošću takvog troška, mnogi građani suzdržavaju od bilo kakve veće potrošnje, što čine i nemačke kompanije kada su u pitanju investicije na domaćem terenu.

"Kada se ta štednja domaćeg potrošača spoji sa manjim porudžbinama iz SAD, koje su pojedinačno najveći kupac nemačkih proizvoda, recesija u Nemačkoj bila je očekivana", dodaje Radičević.

Očigledno je, ističe Lukić, da transmisioni mehanizam u Nemačkoj deluje daleko tečnije i savršenije, da se pad lične potrošnje i usporavanje u sektoru građevinarstva dešavaju mnogo brže nego u ostatku Evrope.

"Da ostale zemlje prate ciklus transmisionog mehanizma monetarne politike, verovatno bismo već sad na nivou evrozone govorili o preokretu u kretanju kamatnih stopa. Nažalost, do toga još neće doći", kaže Radičević.

Nemečka recesija pogađa i Srbiju, gde je najvidljivija

To što je najvažniji trgovinski partner i investitor u recesiji, pogađa i Srbiju. Nemačka nestabilnost najvidljivija je u domaćoj prerađivačkoj industriji.

Ivan Nikolić sa Ekonomskog instituta u Beogradu kaže da je prerađivačka industrija u međugodišnjem padu.

"Industrija i dalje beleži pozitivan rast, ali to je zahvaljujući elektroprivredi, proizvodnji električne energije i u narednim mesecima i mi sa industrijom zaroniti u negativnu zonu", dodaje Nikolić.

Najave novih nemačkih investicija u Srbiji, uprkos izazovima kod kuće, Nikolić sagledava geopolitički – u povlačenju iz Kine i pozicioniranju bliže evrozoni.

Inflacija i u Srbiji usporava. Sporije, najpre zbog poskupljenja struje.

I Narodna banka je odlučila da ipak još jednom poveća referentnu kamatnu stopu na 6,25 odsto.

Ekonomisti upozoravaju: Aktuelni problemi zahtevaju nepopularnu budžetsku disciplinu

Na drugoj strani, država povećanjima plata, penzija i davanjima namerava da podstiče potrošnju i pogura privredu.

"Koliko god imali dobre investitore, situacija je nepovoljna u okruženju. Inflacija je okrnjila standard ljudi. Ovo nije samo puka želja ili cilj ekonomske politike, on izvire pre svega u nekim dobrim rezultatima", ističe Nikolić.

I dok su kovid kriza i hipotekarna kriza 2008. godine bile manji izazov, jer su tražile otvaranje, koje stimuliše rast, ekonomisti upozoravaju da aktuelni problemi zahtevaju nepopularnu budžetsku disciplinu.